Nikon D5200 Test

REZIME

Nikon D5200 spada u one modele aparata, mada i tehničkih proizvoda uopšte, koji odlično ilustruju takmičenje proizvođača dodavanjem funkcija do mere da osnovni model, od kojeg je sve krenulo, nema skoro nikakvih dodirnih tačaka sa aktuelnim. Nikon D60, koji je preteča svih Nikonovih modela serije D5xxx, započeo je život ove klase DSLR-ova sa prilično slabim mogućnostima u odnosu na modele više klase ili glavne konkurente. Vremenom, svakom novom generacijom je evoluirao do nivoa kada je teško opravdati kupovinu nekog skupljeg aparata, samo zbog spiska funkcija kojima raspolaže. I to ne samo zbog cene, što je ranije bio uobičajeni razlog, već i zbog toga što D5200 poseduje neke sisteme, do pre samo par godina nezamislive u ovoj kategoriji.

Malo je reći da je sada, pored D5200, vrlo teško opravdati kupovinu Nikona D7000, kao prethodne generacije naprednijeg modela, jer gro naprednih funkcija poseduje i manji i jeftiniji aparat. Senzor koji možda nije najbolji na tržištu, ali jeste među najboljima, rafal kojeg se ne bi postideli ni mnogi FF modeli, autofokus koji deli sa D600, pa i video kojim je Nikon konačno sebe doveo u ravnopravniji položaj u odnosu na konkurenciju, samo su neka od poboljšanja koja izazivaju i opravdano pitanje – da li uopšte ima potrebe za nekim Nikonom D5300? I zaista, ako izuzmemo pitanje ergonomije, koje se inače i smišljeno sabotira na ovakvim aparatima, zbog segregacije na dobre i bolje aparate, Nikonu D5200 je zaista teško nešto zameriti. Nekada je bilo dovoljno pomenuti izostanak „šrafcigera“ iz bajoneta i time u potpunosti diskvalifikovati manje modele ovog proizvođača iz bilo kakve ozbiljne diskusije. Danas je, međutim, situacija kudikamo povoljnija jer, osim ukoliko ne postoji razlog za insistiranje na starijim objektivima, skoro svi bitniji modeli postoje i u AF-S izvedbi, koja u potpunosti eliminiše potrebu za ovom elektro-mehaničkom relikvijom. A pritom su i optički mahom superiorniji u odnosu na starije modele.

Svakako, ni Nikon D5200 nije aparat bez mane. Da jeste kojim slučajem, ovaj test bi bio sveden na jednu stranicu i dovršen jednom jedinom rečju – „savršenstvo“. Njegove mane se ogledaju u čisto praktičnim nedostacima, koji će, kao i mnogo puta do sada, pogoditi najpre one koji imaju određena prethodna iskustva i, samim tim, očekivanja od novog modela. Ergonomija je jedna od njih. S pravom smo očekivali da drastično proširenu listu naprednih funkcija, koje prate novi aparat, čini i bolja ergonomija, kako raspored, tako i obim komandi, ali to je i ovaj put izostalo. Često za to nema opravdanja, ali ovaj put racionalnost govori da logike itekako ima. Potpuno kopiranje svih rešenja sa većeg tela (za one koji to nisu do sada primetili, Nikon D5200 je sa D7000 preuzeo više ključnih sistema), obesmislilo bi postojanje više klase, bez obzira što ona i sama za sebe evoluira na bolje. Čak i ako se novi aparat posmatra kao zasebni entitet i kao referenca ne uzima prethodni model ili više njih, on itekako ima šta da ponudi, a sva je prilika da procenat iskorišćenosti od strane potpunih početnika, teži padu, jer je prosto nerealno za očekivati da bi nekome ovakav AF sistem (na primer), kakav Nikon D5200 poseduje, mogao biti prepreka za bukvalno bilo kakav zadatak. Isti zaključak je moguće primeniti i na sve ostale delove aparata.

Senzorom smo objektivno zadovoljni. Možda ne pruža efekat kakav nam je nedavno pružio onaj u modelu D3200, iste rezolucije, ali različitog porekla, ali svejedno – ne manjka mu detalja, a još manje izvanrednih ISO performansi. Ono što se definitivno postavlja kao logično pitanje je – čemu sve ovo vodi? Napredak je neminovan, čak i kada se čini da  razvoj stagnira... međutim, ako se ovakav rast rezolucije nastavi, uskoro bismo mogli doći u gotovo beznadežnu situaciju da štedimo prostor na medijima masovnog skladištenja podataka. Iako je njihova cena poslednjih godina beležila trend pada, sveukupni kapacitet više ne raste kao nekada, a dodatno su i računarske performanse postale usko grlo. Lagodnost rada sa mnogo fotografija sasvim je drugačija danas, u odnosu na situaciju od pre 5-6 godina. A trebalo bi biti drugačije. Naravno, generalni krivac nije jedan – jednako su odgovorni i potrošači, ali i oni koji se trude da potrošačku svest oblikuju prema sopstvenim interesima. Ovo mora stati jednog trenutka. Ili značajno usporiti. Danas se čini da taj trenutak nećemo skoro dočekati, a sva je prilika da se sve teže i teže može opravdati veliki tehnološki pomak, koji u teoriji donosi mnogo, a u praksi veoma malo. Ili – nedovoljno mnogo, zavisno od ugla posmatranja.

Kontrole... pa, one nisu maknule ni jedan promil. Ni na bolje, ni na gore. Jednostavno – kroz generacije su ostale iste, a tračak nade koji je pružio D3100 sa nekim svojim rešenjima, ubrzo je zaboravljen. Naravno, nisu sva rešenja po ovom pitanju loša. Broj direktnih komandi je takav, kakav je. On se suštinski ne menja ni na modelima drugih proizvođača, ali smo zadovoljni što možemo reći da Nikon ostaje dosledan ideji da mali aparati iz ponude mogu imati neka rešenja na kojima bi im zavideli i mnogo skuplji modeli istog proizvođača. Jedna od takvih komandi je ISO/Fn taster, kojim se ISO vrednosti mogu menjati u deliću sekunde, bez potrebe da se aparat spušta s očiju, a to bi u praksi moglo doneti dovoljno brzinske prednosti da se čak i anulira izostanak direktne AF komande! Sjajno, sjajno! S druge strane, neke stvari su i dalje iritantne. Promena režima okidanja i dalje se namerno sabotira i od korisnika očekuje da non-stop „uživa“ u blagodetima vraćanja na režim odloženog okidanja, posle svakog pojedinačnog snimka. Zašto? Ko zna. Skoro da bismo se smeli kladiti da neko u Nikonu iz čistog inata ne dozvoljava da se ova nelogičnost eliminiše, ali osim glasnog protestovanja, ništa drugo ne možemo da učinimo.


A kome je namenjen?

Obično za većinu novih modela kažemo da nisu dovoljno motivišući faktor za vlasnike prethodne generacije, ali je D5200 tu izuzetak. Ako se posmatra isključivo izlazni rezultat, tj. učinak senzora, bez obzira na veću rezoluciju i sve što uz to ide, možda ovaj aparat i nije dovoljno dobar da bi prelazak sa D5100 bio opravdan. Međutim, stvar je u tome da poboljšanja ovaj put prevazilaze sam senzor, prevazilaze i osećaj zastarelosti prethodnog modela i tome sličnog. Ovaj aparat nudi veću brzinu, drastično bolji sistem autofokusa, drastično bolji video praćen stereo mikrofonom itd... praktično – sve ono što čini razliku između dve različite klase aparata, a kamoli dve generacije iste klase. Ukoliko ste pak zainteresovani za nabavku pomoćnog (backup) aparata, koji će služiti kao podrška osnovnom, mogli bismo reći da ni jedan Nikon ove klase nikad nije bio u boljoj poziciji da na sve (ili skoro sve) izazove može odgovoriti s lakoćom, na način kako to može D5200. Jednostavno, premalo je stvari koje bi vam mogle zasmetati na njemu.

Ako kojim slučajem pripadate grupi kojoj bi Nikon D5200 bio prvi DSLR, izlišno je i pominjati da posebno tada ne postoji dilema oko toga da li će on zadovoljiti sve vaše potrebe, pa taman da su očekivanja i nadprosečna. Jednostavno, senzori svih proizvođača su odavno stasali u nešto čiji kvalitet nije upitan, a ključne razlike se ogledaju u sveukupnoj izvedbi i ponuđenim sistemima za određenu svotu novca. Baš iz tih razloga, D5200 je u poziciji da se može reći da sve zavisi samo od onoga ko gleda kroz tražilo. Zvučimo li može suviše impresionirani novim malim Nikonom? Ne, samo smo oduševljeni koliko je drzak i otvoren ovakav napad Nikona na svog direktnog konkurenta – sve karte na stolu, pobednik sasvim izvestan. E sad još samo da i kupci to prepoznaju.

Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo taksativno nabrojati pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-CMOS senzor visoke rezolucije i odlične dinamike;
-Solidne high-ISO performanse;
-Najbolji AF u klasi;
-ISO raspon u koracima od 1/3EV;
-Pozicija Fn/ISO tastera bolja nego na nekim telima više klase;
-Obrtni displej visoke rezolucije;
-Namenska AF-Assist lampa;
-Odličan svetlomer;
-Sjajno tražilo;
-Brzina ispred svoje klase;
-Real-time korekcija hromatskih aberacija i u JPEG formatu;
-Dobra prilagođenost početnicima;
-Dobra autonomija;
-FullHD video visokog kvaliteta;
-Interni stereo mikrofon;
-Ulaz za eksterni mikrofon;

 MOGLO JE BITI BOLJE:

-Pomalo „mekši“ snimci na podrazumevanim parametrima;
-Autofokus samo na novijim AF-S objektivima sa „G“ sufiksom, zbog nedostatka „šrafcigera“;
-Nepostojanje namenskog vertikalnog gripa;
-Ograničena kontrola u video modu;
-Izostanak simulacije ekspozicije i otežana kontrola otvora blende u LV režimu;
-Izražen „rolling shutter“ efekat u video modu;
-Izostanak boljeg rešenja za setovanje režima okidanja;
-Jednokratno trajanje režima odloženog okidanja;

U nastavku prilažemo originalno uputstvo za Nikon D5200 u PDF formatu, na engleskom i srpskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Nikon D5200 Uputstvo na engleskom

Nikon D5200 Uputstvo na srpskom