Konačno, Nikon D5200 je prvi model ove klase Nikona, koji je dobio napredniji AF sistem. I to ne samo u relativnom smislu, nego čak i uopšte, ovaj sistem važi za prilično napredne. Zbog toga smo bili izuzetno radoznali kako će se pokazati u pomalo ograničenoj „koži“, budući da komande malog aparata nisu baš naročito prilagođene brzom koriščenju.
Pošto smo u testu Nikona D7000 već naširoko pisali o ovom fokusnom sistemu, sada ćemo ga samo isprobati u malo drugačijem pakovanju, čisto da potvrdimo da nije oslabljen u odnosu na skuplji aparat. Probu smo izveli koristeći mahom mod kontinualnog fokusa (Continuous-servo AF), budući da mod jednokratnog fokusiranja (AF-S; Single-servo AF) nema ni najmanjih problema da odgovori na bukvalno bilo kakav izazov, dok god je on logičan. Najpre ćemo pogledati kako se novi Nikon snalazi u AF-C (Auto-Servo AF) modu sa Auto-Area AF načinom fokusiranja koji angažuje svih 39 tačaka, a izbor mete vrši samostalno, oslanjajući se na procenu sa senzora merenja svetla i distancu potencijalnih meta, pri čemu težišta stavlja na najbliže objekte u kadru:
Primer Continuous-servo AF (AF-C) moda u Auto-Area režimu sa svih 39 AF tačaka;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @135mm f/2.8)
Kada su kompozicije zahvalne, kao ova na primeru iznad, onda se od potpune automatike i može očekivati nešto dovoljno uspešno. U suprotnom, kada u kadru želite da fokusirate nešto što se utapa u okolinu, a pritom nije najbliže objektivu, sva je prilika da će aparat sasvim efikasno uoštriti ono što niste želeli. Zato je jako bitno od samog starta zaboraviti na ovaj režim fokusiranja, kako aparat ne bi „razmišljao“ i umesto vas odlučivao šta je u kadru bitnije.
Kada se izbor AF tačaka ograniči na jednu od njih 39, ručno pozicioniranje omogućava da vrlo precizno kontrolišete kadriranje i potpuno vladate situacijom. Samim tim, iznenađenja su minimalna:
Primer Continuous-servo (AF-C) fokusnog moda, zaključanog na jednoj tački (Single-point), u uslovima kontra-svetla;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/2.8)
AF sistem Nikona D5200 je rutinski ispratio skoro ceo rafal od skoro 10-ak snimaka, pri čemu je kolebanja bilo jedino na poslednjih par snimaka, iz prostog razloga što AF, iako napredan, nije brz kao onaj u skupljim aparatima, pa se i preciznost (kao uostalom i na drugim aparatima ove ili niže klase) smanjuje kako meta prilazi objektivu.
Malo teže situacije, koje uključuju brže horizontalno praćenje mete (tzv. „panning“), idealne su za upošljavanje nekog od tri Dynamic-area režima, koji angažuju više tačaka, kako bi pomogli u fokusiranju željene mete. Dynamic-Area-9 će odlično poslužiti onda kada je metu teško precizno održati ispod izabrane AF tačke, jer će bilo koja od okolnih 8 tačaka asistirati osnovnoj u odmeravanju distance:
Primer Continuous-servo AF (AF-C) moda u Dynamic-Area-9 režimu sa 9 aktivnih tačaka;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @180mm f/2.8)
Isti režim u podvarijanti sa 21 AF tačkom pruža nešto više prostora za greške i neadekvatno praćenje, pa samim tim oprašta i situacije kada senke mogu napraviti problem:
Primer Continuous-servo AF (AF-C) moda u Dynamic-Area-21 režimu sa 21 aktivnom tačkom;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @155mm f/2.8)
Vrhunac kompleksnosti predstavlja demonstracija 3D-Tracking fokusa, iako se njegove performanse ne mogu meriti sa prethodno prikazanim režimima:
3D-Tracking režim praćenja u modu kontinualnog fokusa, korišćenjem svih 39 AF tačaka;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @112mm f/2.8)
I 3D-Tracking režim se pokazao uspešnim u ovoj situaciji. Ipak, iako se dosta oslanja na algoritam prepoznavanja boja i forme subjekta na osnovu podataka koje mu servira svetlomer, ovaj način fokusiranja je daleko od bezgrešnog, što ćete shvatiti svaki put kada ga stavite u situaciju da se subjekt teško razaznaje u odnosu na pozadinu, bilo da je u pitanju tekstura, slaba razlika u distanci između subjekta i pozadine ili nešto treće. Što su svetlosni uslovi lošiji, to je veća i verovatnoća greške.
Za AF sistem Nikona D5200, s obzirom da je preuzet od jačih modela, važi isto ono što smo napominjali i u slučaju Nikona D7000, pa čak i D600 - preciznosti mu ne manjka, kao ni brzine, ali da bi vas služio onako kako je predviđeno i kako biste najverovatnije želeli, neophodno je da mu posvetite dovoljno pažnje, upoznate ga i brižljivo odmerite koji režim je najadekvatniji za koju namenu. Brzina je usko povezana sa korišćenim objektivima, ali je sigurno da na tom planu nećete biti iznevereni, čak i kada koristite jeftinija rešenja. Jednostavno, sve što je do njega, D5200 će ispratiti kako i dolikuje! Ostaje samo da se i vi potrudite da mu ne otežavate situaciju. Ukoliko u početku imate dilema oko toga koji je režim najadekvatniji za neki zadatak, posezanje za klasičnom AF-A Single-point AF će sigurno biti dobitna kombinacija. Možda ne idealna, ali sasvim dovoljna dok ne naučite kako AF sistem „diše“, ne bi li ste ga iskoristili do maksimuma.
CDAF sistem fokusa, budući da je nezavistan od faznog, karakteriše sasvim drugačiji način rada i skoro pa fascinantna imunost na greške. Iako nedovoljno brz za uobičajeno, svakodnevno fotografisanje (pogotovo pošto je nefunkcionalan za rad pomoću tražila), može se pohvaliti izvanrednom tačnošću, čak i u uslovima relativno lošeg svetla. Ipak, ne treba očekivati magiju od njega, pa je i dalje nepodesan za baš loše uslove rada (kontra-svetlo ili jako slabo osvetljeni ambijenti), a osim toga je i spor. Da je u pitanju samo lenjost, odnosno inertnost dve vodeće kompanije u branši (Canon i Nikon), govori činjenica da ovakav sistem fokusiranja radi bitno brže na kompaktnim „bezogledalcima“ (MILC; Mirrorless Interchangeable Lens Camera) firmi kao što su Olympus ili Panasonic. S tim u vezi, ne treba imati iluzija ni o režimu kontinualnog praćenja (čak ni u video modu) na Nikonu D5200, jer iako savršeno tačan, nedovoljno je agilan da biste se na njega oslonili u bilo kojoj situaciji koja ne podrazumeva aparat na stativu.
Test je fantastičan, kao i svi ostali, ali me zanima hoćete li testirati D5300?
Poslednja rečenica je ključna. Nemam šta da dodam. Nisam ja baš toliko banalizovao pitanje DR-a. Upravo sam apostrofirao da se to odnosi na razliku između D5100 i ostalih aparata. D800 je prva prava prekretnica po pitanju DO-a i tu ne bi trebalo biti dileme.
Mada, ne slažem se sa pretposlednjom rečenicom - aparat s početka ove teme - D5200, doneo je i odličan AF... isti onaj koji ima i D600 i koji je doneo D7000. I 650D/700D imaju dosta bolji AF nego što su dotadašnji Rebeli imali (9 krstastih AF tačaka, zbog čega se lako može porediti sa Nikonovih 39 (jer i oni ima 9 krstastih)), a imaju i rafal za kojim su nekad plakali i high-end aparati. Tako je cela donja granica značajno pomerena u svega godinu dana. Što se mene tiče - sjajno.
Izmedju d5100 I d3200 koji ima bolji DR?
Po meni D3200, bez ikakve dileme. Nije taj napredak baš nešto svemirski, ali jeste vidljiv i, za razliku od poređenja sa D5200, D5100 nema da ponudi skoro ništa u odnosu na D3200. Ako tu dodamo i drastično veću rezoluciju koja pruža ogroman potencijal za naknadno prekrajanje kompozicije, matematika je jasna.
Pozdrav
Storm, nisam pričao o D5100. Zaista ne znam u kolikoj meri i kako se on nosi sa senzorima u novijim Nikonima. Verujem da nije na njihovom nivou. Ono što sam pokušao izneti je moje mišljenje da je razlika u DO izuzetno bitna i nikako se ne treba marginalizovati izjavama tipa "ma to se vidi samo ako se rade testovi pa se dižu senke za XX eskpozicija. U surotnom to nema veze"... a koje se često serviraju po net-u. Razlika je zaista izuzetna. Vrlo vidljiva i više nego dobrodošla.
Ovo što je pomenuo Bare takođe sam pominjao ranije u nekoj od diskusija... Od kada koristim D800 ne da nemam potrebe više za ispucavanjem više snimaka pa da to posle blendujem već maltene nemam potrebu da koristim više ni GND filtere. Pazite ljudi, nemojmo se zezati i zbijati šale... blending više ekspozicija uzima brdo vremena. Za jedan složeniji blending pejzaža potrebno je i po 2-3 sata rada, a vi to sad 80% odradite sa jednom fotkom i klasičnim adjustment brush-em u Lightroom-u i onih 20% dovršite u PS-u. To samo onaj koji veze blage nema sa obradom može da smatra marginalnim olakšanjem.
Sad mi je malo žao što ne kupih 14-24 umesto 16-35, a nisam ga kupio samo iz razloga što nisam želeo da se odreknem GND filtera koje imam. Tih 2mm ume da napravi bitnu razliku u pojedinim slučajevima.
Elem sadašnji rad je dosta jednostavniji već na terenu. Eksponiram prema nebu i kasnije u obradi podignem tamnije partije i sve to bez ikakvih gubitaka. Bez šuma, bez smetnji bilo kakvih. Pazi, u BAŠ nezgodnim situacijama ipak stavim GND ali to je sada jako jako retko. Tako da moj stav po tom pitanju je vrlo jasan uvek bio... šta jedan napredan fotograf da poželi pre nego što bolji DO?? Po meni ništa! Sve ostalo je manje više nasvirano i do sada. Sadašnji modeli srednje klase već imaju odličan AF, AWB, merenje svetla, ergonomija, funkcionalnost... sve je to manje više dovedeno na jedan odličan nivo i najveću težinu tu imaju navike samih korisnika uz naravno neizbežnu podelu po samim klasama. Shodno tome kome treba ultra-mega-super AF sistem ne može računati da će ga dobiti sa entry level klasom - što je i sasvim očekivano jel.
E sad ima i ono: Bolji DO od njesra fotografije sigurno neće napraviti dobru ali će svakako od dobre napraviti još bolju ukoliko fotograf zna kako da to iskoristi na pravi način, a ni to nije špansko selo i da se lako naučiti.
Izmedju d5100 I d3200 koji ima bolji DR?
Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Nikon D5200 Test
Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.
Bare
Bare | 23. Nov, 2013, 11:33
Izmedju d5100 I d3200 koji ima bolji DR?
Nisam imao prilike vidjeti D5100 ali jesam D7000 sa kojim dijeli senzor, a sam D3200 jesam. Ono što sam ja vidio je da u jako dubokim sjenama Sonyev senzor u D5100 ima prednost, samo u svijetlim dijelovima slike mi je čak nešto bolji D3200 tako da bih se odlučio za njega.