Aparati niže i srednje klase se obavezno nude u barem jednoj kit varijanti, koja podrazumeva finansijski povoljniji paket tela i objektiva, obično nekog od standardnih zumova. Nikon D5200 je svoj kit objektiv nasledio od svojih prethodnika, a nedavno smo ga testirali i u kombinaciji sa D3200, kada smo još jednom potvrdili činjenicu da se na AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR može računati i sa najsavremenijim senzorima.
Poznata scena hrama će poslužiti i ovaj put:
Prilog: JPEG snimci u punoj rezoluciji – LINK
Scena svakako nije idealna, pošto ne obezbeđuje konstantnost od testa do testa, koja je jako bitna stavka prilikom testiranja objektiva i eventualnog kasnijeg poređenja rezultata. S druge strane, konstantnost postignuta u studijskim uslovima ne bi oslikavala realne domete objektiva, pa je ovakav kadar nekakav prihvatljivi kompromis koji će poslužiti za što realniji prikaz objektiva. Osim toga, ponavljanje iste scene u različitim okolnostima i sa različitim DSLR-ovima pruža odličan presek stanja, na osnovu kojeg se može doneti bitno realniji sud o kvalitetu optike.
Jedna od najčešćih optičkih anomalija, a pogotovo kod jeftinijih objektiva koji pokrivaju šire uglove (male žižne daljine) su hromatske aberacije (CA; Chromatic Abberations). Lateralne hromatske aberacije, koje ćemo demonstrirati na sledećim isečcima, nastaju kao produkt disperzije svetlosti, usled prelamanja pod oštrijim uglom i razlaganja na kolorne komponente. Nikon u svojim aparatima već dugo poseduje algoritam koji u realnom vremenu uklanja hromatske aberacije, prilikom interne konverzije u JPEG format. Zbog toga su snimci sa D5200 pošteđeni CA, te ako želimo da ih vidimo, moramo posegnuti za RAW snimcima i razviti ih bez korekcija. Na sledećim isečcima možete videti hromatske aberacije na RAW snimku (levo) i efikasnost korekcije u realnom vremenu, koju aparat izvodi simultano na JPEG snimku, u toku fotografisanja (desno):
Priloženi isečci savršeno demonstriraju koliko jedna, naizgled prosta funkcija, može imati uticaja na krajnji rezultat. Hromatske aberacije, koje očigledno postoje na ovom kit objektivu, aparat je u najvećoj meri eliminisao praktično i bez znanja korisnika i time znatno poboljšao efektivnu upotrebnu vrednost. Tačno je da se hromatske aberacije najčešće lako uklanjaju u post-procesu, ali – jedan dobar deo korisnika nikada neće posegnuti sa RAW formatom, tako da je ova funkcija i više nego dobrodošla. Posebno kada je ova klasa aparata u pitanju gde, ruku na srce, jedan dobar procenat novopečenih vlasnika neće ni znati za postojanje RAW-a. Barem u prvo vreme. Naravno, treba biti realan i reći da hromatske aberacije na isečku desnu nisu sasvim uklonjene, za šta je glavni uzrok visoka rezolucija, koja ovakav poduhvat čini nesumnjivo težim. Ukoliko korisnik koristi pretežno RAW format, onda može očekivati i potpunu eliminaciju hromatskih aberacija, budući da se ona u tom slučaju ne uklanja šablonski (kao u slučaju internog algoritma aparata), već u zavisnosti od konkretnog prisustva na snimku.
Još jedna od bitnih optičkih kvaliteta je oštrina. Njen značaj se često potencira i preko svake potrebe, jer ona nije jedino što čini fotografiju. Ipak, pogledaćemo kako stvari stoje na karakterističnim delovima raspona i otvorima blende, a posebno iz razloga što novi senzor vrši još veći pritisak na optičke karakteristike objektiva, nego što je to bio slučaj sa modelom D5100. Prvo ćemo videti kako se 18-55 VR nosi na najširem delu, širom otvorene blende:
Po pravilu najkomplikovaniji za realizaciju, najširi kraj jeftinog Nikon kit objektiva, na najvećem otvoru blende je prihvatljiv. U centru ga možemo nazvati solidnim, dok je periferna oštrina nešto slabija, premda i dalje sasvim upotrebljiva za jedan kit objektiv. Kada se blenda „privrne“ već na f/4, dobijaju se blago bolji rezultati, a kada se ona postavi na f/5.6, objektiv dostiže svoj „sweet spot“ u centralnom delu kadra, ali se to na žalost ne može reći i za periferiju:
Svojevremeno, na Nikonu D5100 nismo primetili nekakav poseban napredak na 24mm u odnosu na najširih 18mm, ali su uslovi na sadašnjoj rezoluciji dosta teži, pa se i najmanja razlika lako primeti. Tako ovaj put na 24mm i najpovoljnijih f/5.6, konstatujemo i bolju centralnu, ali i perifernu oštrinu:
Na 35mm se stvar ne menja, ili barem razlike nisu vidljive golim okom, dok je situacija na periferiji sada jednaka onoj na 18mm:
Žiža od 45mm demonstira uzornu oštrinu centralnog dela kadra, a možda i najveću za ovaj objektiv. Periferna oštrina i dalje nije na nivou centralne, ali to se ni ne očekuje od zuma... posebno ne kit objektiva ovog cenovnog ranga:
Krajnji domet žižne daljine objektiva obično biva nešto mekši, ali se Nikon 18-55 VR ovde dobro drži, ako izuzmemo perifernu oštrinu, koja je ovde nešto slabija:
Ako izuzmemo blende manje od f/11, koje gubitak oštrine duguju uticaju difrakcije, 18-55 VR se, kao i kit više klase 18-105 VR (na raspolaganju uz D7100), može pohvaliti izuzetnom uniformnošću optičkih kvaliteta, na koje otvor blende ima ne baš veliki uticaj. Zato je skoro svejedno koji ćete otvor izabrati, sve dok nije potpuno otvoren ili previše privrnut. Kad već pomenusmo difrakciju, tj. pad oštrine usled projekcije svetlosnih zraka pod oštrijim uglom u odnosu na ravan senzora, ona počinje već privrtanjem na f/11 (uzgred, ne zavisi od objektiva, već od zakona fizike i lakše se ispoljava na senzorima visoke rezolucije), a postaje izražena na f/16:
Pošto difrakcija prikazuje svoj očigledno loš uticaj, preporučljivo je ne privrtati otvor blende na manje od f/8, eventualno do f/11, kako biste izbegli pad kvaliteta, osim u situacijama koje iz nekog razloga zahtevaju maksimalnu dubinsku oštrinu (DOF). Da ne ostane sve samo na monotonim test scenama, sledeći primeri (više informativnog karaktera) vam makar površno mogu dočarati mogućnosti kit objektiva, ali i slabosti u pojedinim kritičnim momentima:
Nekoliko primera sa AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR kit objektiva (klik za fotografiju u punoj rezoluciji)
Nikon AF-S DX Nikkor 18-55 f/3.5-5.6G VR je često bez razloga omalovažavan objektiv. Donekle arhaičan dizajn može delovati odbojno na one koji se prvi put susretnu s njim, a realnost je, na sreću, potpuno drugačija. Mali raspon je možda i najslabiji argument ovog objektiva, ali zato mu ne nedostaje onog najbitnijeg – oštrine, kontrasta i solidne reprodukcije boja, zbog čega se neće obrukati čak ni na dovoljno zahtevnih 24 MP. Kao i svaki standardni zum, ne raspolaže velikom svetlosnom moći, ali sasvim solidno koristi ono što ima. Barelna i druga geometrijska izobličenja neće biti dobar saveznik u eventualnom snimanju arhitektonskih i sličnih urbanih motiva, ali vas neće izneveriti u snimanju turističkih motiva Za cenu koju košta, a posebno kada se kupuje u kitu sa telom, ovaj objektiv zaslužuje svaku preporuku. Posebno ako ga dopunite sa nedavno predstavljenim AF-S DX Nikkor 55-300mm f/4.5-5.6G VR tele-objektivom, sa kojim čini gotovo savršeni par na krop sistemu.
Test je fantastičan, kao i svi ostali, ali me zanima hoćete li testirati D5300?
Poslednja rečenica je ključna. Nemam šta da dodam. Nisam ja baš toliko banalizovao pitanje DR-a. Upravo sam apostrofirao da se to odnosi na razliku između D5100 i ostalih aparata. D800 je prva prava prekretnica po pitanju DO-a i tu ne bi trebalo biti dileme.
Mada, ne slažem se sa pretposlednjom rečenicom - aparat s početka ove teme - D5200, doneo je i odličan AF... isti onaj koji ima i D600 i koji je doneo D7000. I 650D/700D imaju dosta bolji AF nego što su dotadašnji Rebeli imali (9 krstastih AF tačaka, zbog čega se lako može porediti sa Nikonovih 39 (jer i oni ima 9 krstastih)), a imaju i rafal za kojim su nekad plakali i high-end aparati. Tako je cela donja granica značajno pomerena u svega godinu dana. Što se mene tiče - sjajno.
Izmedju d5100 I d3200 koji ima bolji DR?
Po meni D3200, bez ikakve dileme. Nije taj napredak baš nešto svemirski, ali jeste vidljiv i, za razliku od poređenja sa D5200, D5100 nema da ponudi skoro ništa u odnosu na D3200. Ako tu dodamo i drastično veću rezoluciju koja pruža ogroman potencijal za naknadno prekrajanje kompozicije, matematika je jasna.
Pozdrav
Storm, nisam pričao o D5100. Zaista ne znam u kolikoj meri i kako se on nosi sa senzorima u novijim Nikonima. Verujem da nije na njihovom nivou. Ono što sam pokušao izneti je moje mišljenje da je razlika u DO izuzetno bitna i nikako se ne treba marginalizovati izjavama tipa "ma to se vidi samo ako se rade testovi pa se dižu senke za XX eskpozicija. U surotnom to nema veze"... a koje se često serviraju po net-u. Razlika je zaista izuzetna. Vrlo vidljiva i više nego dobrodošla.
Ovo što je pomenuo Bare takođe sam pominjao ranije u nekoj od diskusija... Od kada koristim D800 ne da nemam potrebe više za ispucavanjem više snimaka pa da to posle blendujem već maltene nemam potrebu da koristim više ni GND filtere. Pazite ljudi, nemojmo se zezati i zbijati šale... blending više ekspozicija uzima brdo vremena. Za jedan složeniji blending pejzaža potrebno je i po 2-3 sata rada, a vi to sad 80% odradite sa jednom fotkom i klasičnim adjustment brush-em u Lightroom-u i onih 20% dovršite u PS-u. To samo onaj koji veze blage nema sa obradom može da smatra marginalnim olakšanjem.
Sad mi je malo žao što ne kupih 14-24 umesto 16-35, a nisam ga kupio samo iz razloga što nisam želeo da se odreknem GND filtera koje imam. Tih 2mm ume da napravi bitnu razliku u pojedinim slučajevima.
Elem sadašnji rad je dosta jednostavniji već na terenu. Eksponiram prema nebu i kasnije u obradi podignem tamnije partije i sve to bez ikakvih gubitaka. Bez šuma, bez smetnji bilo kakvih. Pazi, u BAŠ nezgodnim situacijama ipak stavim GND ali to je sada jako jako retko. Tako da moj stav po tom pitanju je vrlo jasan uvek bio... šta jedan napredan fotograf da poželi pre nego što bolji DO?? Po meni ništa! Sve ostalo je manje više nasvirano i do sada. Sadašnji modeli srednje klase već imaju odličan AF, AWB, merenje svetla, ergonomija, funkcionalnost... sve je to manje više dovedeno na jedan odličan nivo i najveću težinu tu imaju navike samih korisnika uz naravno neizbežnu podelu po samim klasama. Shodno tome kome treba ultra-mega-super AF sistem ne može računati da će ga dobiti sa entry level klasom - što je i sasvim očekivano jel.
E sad ima i ono: Bolji DO od njesra fotografije sigurno neće napraviti dobru ali će svakako od dobre napraviti još bolju ukoliko fotograf zna kako da to iskoristi na pravi način, a ni to nije špansko selo i da se lako naučiti.
Izmedju d5100 I d3200 koji ima bolji DR?
Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Nikon D5200 Test
Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.
Bare
Bare | 23. Nov, 2013, 11:33
Izmedju d5100 I d3200 koji ima bolji DR?
Nisam imao prilike vidjeti D5100 ali jesam D7000 sa kojim dijeli senzor, a sam D3200 jesam. Ono što sam ja vidio je da u jako dubokim sjenama Sonyev senzor u D5100 ima prednost, samo u svijetlim dijelovima slike mi je čak nešto bolji D3200 tako da bih se odlučio za njega.