Nikon D5300, Test

DETALJI, JPEG

Ako RAW možemo smatrati dominantnim formatom u procesu snimanja fotografija, JPEG svakako važi za primarni kada su u pitanju izlaz i distribucija fotografija. Zbog toga, kada je potrebno imati snimke „za odmah“ ili kada namena ne opravdava upotrebu RAW formata (a time i njegovu obradu), kvalitet JPEG-a koji aparat može da isporuči može biti vrlo visoko na lestvici bitnih osobina.

Zato ćemo u ovom delu testa pogledati šta se od Nikona D5300 može očekivati kada je JPEG u pitanju, posebno imajući u vidu iznenađenje iz prethodnog bloka. Test scena je istovetna, a snimci su napravljeni istovremeno kada i RAW:

Opet ćemo uporediti učinke oba tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

Uočiti neku vidljivu razliku među JPEG snimcima nije uvek jednostavno, čak i kada su u pitanju aparati različitih rezolucija. Izazov poređenja dva aparata koji dele senzor na taj način biva još veći, a kako nas je D5300 u prethodnom delu testa iznenadio svojim više nego pristojnim JPEG-om, nismo se iznenadili videvši da se i ovde mogu jasno prepoznati prednosti u odnosu na prethodni model. Kako je svrha AA filtera upravo umekšavanje prelaza radi izbegavanja efekta nazubljenosti kontura, često se dešava da čak i izostavljen AA filter ne doprinosi poboljšanju krajnjeg kvaliteta, pošto mali stepen oštrenja i kompresija JPEG formata gotovo anuliraju oštrinu koja je izvorno zabeležena. Nikon D5300 je čak i ovde pokazao očiglednu prednost u odnosu na prethodnika, pa slobodno možemo reći da od novog pristupa APS-C senzorima mogu profitirati svi – i napredni korisnici, ali i potpuni laici.

Uporedićemo još jednom RAW i JPEG, ovaj put u studijskim uslovima:

Od ranije znamo da je mekan JPEG izlaz rezultat relativno uzdržanog oštrenja i efekta kompresije ovog formata. Slično je i sa D5300, s tim da je rezultat ipak mnogo bolji nego u slučaju modela D5200, što je direktna posledica izostanka Low-pass, tj. Antialiasing filtera, sklopa kojim se vrše korekcije negativnih posledica formiranja slike na tzv. Bayer-ovim senzorima. U slučaju da se stepen oštrenja JPEG-a ipak mora korigovati, smanjenjem ili povećanjem iste, u okviru Picture Control opcije moguće je setovati oštrenje u rangu od 0 do 9, pri čemu je nivo 0 isključeno oštrenje, a podrazumevani je četvrti.  Kakav je krajnji efekat svake vrednosti, može se videti na sledećim isečcima:

Ukoliko imate potrebu da fotografije oštrite već u aparatu, dobro je prilagoditi ga konkretnom objektivu i konkretnoj situaciji, kako bi sve negativne strane bile svedene na minimum. Ukoliko se koristi RAW+JPEG zapis, oštrenje koje se primenjuje na JPEG nema nikakvih uticaja na RAW, pa se setovanjima u aparatu može pristupiti sa više slobode, bez bojazni da će snimci biti trajno upropašćeni. Za veliku većinu korisnika će podrazumevana vrednost (4) biti i više nego dovoljna, posebno sada kada AA filter ne umanjuje osnovnu oštrinu, a izuzetno se može dooštriti ido nivoa 5. Sve preko toga bi bilo previše i produkovalo bi nesrazmerno više negativnih pojava, poput nazubljenih ivica ili „korone“, naročitih belih „senki“ na konturama.