Nikon D5300, Test

REZIME

Opšti stav koji je kod većine formiran na osnovu prvobitnih utisaka o sličnosti u pogledu unapređenja sa modelom D610, koštao je D5300 povoljnije pozicije na tržištu, a moramo reći da ovaj aparat ni blizu ne zaslužuje takav tretman. Možda trenutak promocije nije baš najsrećnije izabran i možda gro podsistema zaista jeste nasleđeno iz prethodnika, ali sveukupno D5300 itekako ima argumente u svoju korist, bilo da govorimo o modelu kao zasebnom entitetu, bilo da ga poredimo sa prethodnom ili čak pretprošlom generacijom.

Vreme kada se zasićenje tržišta sve više oseća, kako kroz razvoj, tako i kroz finansijske rezultate vodećih kompanija, pokazuje da smo trenutno vrlo blizu tehnološkom zidu, koji ograničava manevarski prostor i čini korisnike (ne)opravdano nezadovoljnim. Naš utisak je da je percepcija unapređenja donekle iskrivljena u poslednje vreme. Svako ponavljanje viđenog, čak i kada je to viđeno dokazano dobro, vrlo često se dočekuje “na nož”, dok se na trivijalna unapređenja reaguje relativno pozitivno – nije bitno da li ima svrhe, bitno je da je spisak novina što duži.

Ova logika je iznedrila galopirajuću trku u smeni generacija aparata, u svim klasama, bez izuzetka i često bez očigledne logike koja bi stala iza tih smena. Skoro da se aparati sve više čine modnim detaljima, nego alatom za određenu, vrlo konkretnu namenu, nebitno da li je ona profesionalna ili je u pitanju samo hobi.

Nikon D5300 je, sticajem nesretnih okolnosti, u poziciji da svoje bitisanje opravdava implementacijama rešenja koja su u ovoj klasi do pre svega par godina bila nezamisliva u ovoj cenovnoj kategoriji, i to samo zato što neko u marketing odeljenju misli da je promocija nove generacije na svakih godinu dana (pa i manje) dobra praksa. Ako zažmurimo na jedno oko i prenebregnemo činjenicu da na opštu percepciju novog aparata značajno utiče i neslavna epizoda sa D610 kao “novim” modelom, ali i EOS-om 700D iz konkurentskog Canona, Nikon D5300 možemo posmatrati kao evolutivni korak, ne toliko u smislu kvaliteta senzora (budući da napredak nije rezultat tehnološkog unapređenja), koliko u smislu spiska funkcija koji će u ovoj klasi definitivno utemeljiti sisteme na koje ćemo se navići i vremenom ih prihvatiti kao sasvim uobičajene. Zapravo, svako proširenje spektra mogućnosti je upravo iz tih razloga dragoceno. Da li je Nikon D5300 prvi DSLR koji nudi GPS i Wi-Fi? Sigurno da ne, ali jeste prvi koji je to ponudio u ovoj klasi i za ipak neveliku sumu. Možda je i taj aspekt morao biti realizovan kompletnije, ali bitno je da se sve pomera sa mrtve tačke. Besomučno imitiranje konkurencije će, nadamo se, i ovaj put imati efekta, pa se slična rešenja u nižim klasama verovatno u neko dogledno vreme mogu očekivati i od konkurencije.

Kada je senzor D5300 u pitanju, bila bi prava nepravda ponoviti impresije kojima nas je svojevremeno kupio Nikon D7100 – visoka, tačnije najviša moguća količina detalja u ovoj rezolucijskoj kategoriji i sasvim sigurno u APS-C segmentu, dinamički raspon i ISO performanse koje sve to prate, novi model čine izvanrednom prilikom za nabavku aparata koji se u malom pakovanju može nositi sa najrazličitijim spektrom izazova. Iako će najveći deo njegovih vlasnika svoj primerak koristiti za amaterske potrebe, Nikon D5300 je, baš kao i njegov prethodnik, već dobrano zakoračio u skup aparata koji vas neće izneveriti čak i ako im poverite ozbiljan zadatak.

AF sistem koji je vodeći u klasi, još jednom je potvrdio svoju pouzdanost, a kao i ranije, žalimo jedino što krstaste tačke nisu raspoređene malo šire u fokusnom polju, pa ako kolebanja sa tačnošću izoštravanja i bude, sva je prilika da će se ono javiti na krajnjim perifernim delovima kadra, tamo gde krstastih nedostaje. Svetlomer radi odličan posao, jer je konzistentan, pa neće praviti previše problema čak i ako vam se rezultat njegovog merenja ne dopada previše, jer uvek možete predvideti stepen kompenzacije koji je potrebno primeniti, da bi krajnji efekat zadovoljio željene okvire. Displej je konačno onakav kakav smo od Nikona priželjkivali duže vreme, pa će i njegova iskorišćenost prikaza biti potpuna. Ono što nas je kod ovog aparata iznenadilo je revizija dizajna, koji pored estetskih, pruža i konkretna unapređenja po pitanju ergonomije, tj. udobnosti držanja, čak i sa masivnijim objektivima! I sve to uprkos manjim dimenzijama, koje su nas na početku navodili na pomisao da će one biti degradacija, umesto unapređenja.

Kako to uvek biva, barem jedan pasus mora biti posvećen kritikama. One su i ovaj put za nekoga trivijalne, za nekog možda i besmislene, dok će u nekima izazvati ozbiljnu nervozu. Naravno, kako i uvek napomenemo i ovaj put ćemo reći da će nedostaci, kao i mnogo puta do sada, pogoditi najpre one koji imaju određena prethodna iskustva i, samim tim, očekivanja od novog modela.

Najpre, memorijski bafer. Do zaključenja testa nismo uspeli da nađemo odgovor na pitanje kako je moglo da se desi da isti senzor, ista memorijska kartica i evidentno brži i napredniji procesor, na kraju proizvedu kraću seriju uzastopnih snimaka u rafalu, bez usporenja? Nezavisno od korišćenih parametara, uključenih ili isključenih opcija za redukciju šuma, unutrašnju obradu ili geometrijske korekcije, rafal je identične brzine, ali je aparat sposoban da ga prati sa nižim brojem snimaka u nizu, kada se koristi RAW. Da stvar bude još čudnija, za JPEG to ne važi, pa će isti biti ispraćen gotovo trostruko većim brojem snimaka bez usporenja! Ne baš sjajna epizoda za promociju novog Expeed 4 procesora, ali šta je tu je. Rekli bismo da je očigledna namera da se D5300 na sve načine održi na jasnoj distanci od ozbiljnijeg i skupljeg D7100, pa se pribegava ovakvim trikovima, kako bi svaka eventualna dilema tipa “skuplji ili jeftiniji” bila maksimalno suzbijena.

Dalje zamerke spadaju u red već viđenih. LV je i dalje na nekom nivou koji je po mnogim aspektima na ivici upotrebljivog – od simulacije ekspozicije, preko nemogućnosti promene parametara u realnom vremenu, pa sve do neverovatnog i za današnje pojmove neshvatljivog usporenja prikaza kada je isti zumiran. Ako na sve to dodamo i poslovično insistiranje na jednakratnom trajanju režima odloženog okidanja, jasno je da D5300 i dalje pruža sasvim dovoljno prostora za unapređenja. Wi-Fi je na nas ostavio relativno mlak utisak. Od početnog oduševljenja kojim smo dočekali aparat, došli smo do ravnodušnosti izazvane tek površnim iskorišćenjem potencijala, tako da se praksa zasad svodi na prosto okidanje i pregled snimaka. A prostora za mnogo više je itekako bilo, jer tehničkih ograničenja nema. Šteta, ali ako je to ikakva uteha, ono što D5300 poseduje u tehničkom smislu, dovoljno je da neki nezavisni proizvođač softvera kreira mnogo moćnije rešenje, što je suštinski i mnogo bitnije od toga kakvu je besplatnu aplikaciju za Android ili Apple iOS obezbedio Nikon.

GPS je, s druge strane, osmišljen tako da mu se stvarno nema šta zameriti. Čak i ako ne vidite naročitu poentu u njegovom postojanju, priznaćete da itekako može biti zgodno imati uspomenu čiju je lokaciju snimanja moguće ustanoviti vizuelnim pogledom na mapu. Kao i u slučaju Wi-Fi funkcije, nadamo se da uvođenje GPS-a u ovu klasu predstavlja najavu sličnih unapređenja i na aparatima drugih proizvođača, što će za efekat imati korist za sve krajnje korisnike.

Nikon D5300 nije aparat bez mane. Znali smo to i pre nego što smo pristupili testu. Međutim, za razliku od nekolicine koja je najavi ovog modela prišla krajnje negativno i sa nizom predrasuda, mi moramo priznati da celokupan utisak daleko više naginje na pozitivnu, nego na negativnu stranu. Sjajan senzor, odličan AF, odličan displej, solidna izrada, prisustvo Wi-Fi i GPS funkcije... šta bismo još mogli poželeti u novom modelu? Možda samo ispravke par pomenutih nelogičnosti. Na kraju možemo samo konstatovati da nikakva paralela sa D610, u smislu podgrevanja starog aparata, jednostavno ne stoji. Najzad, D5300 je i osmišljen da animira postojeće vlasnike D3200, D3100 ili D5100 da pređu na novi aparat, ili one koji ni ne poseduju DSLR, da ga konačno nabave. U koju god grupu spadate, sigurni smo da nećete zažaliti!
 

Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo taksativno nabrojati pozitivne i negativne utiske:

DOBRO

-CMOS senzor visoke rezolucije i odlične dinamike;
-Solidne high-ISO performanse;
-Najbolji AF u klasi;
-ISO raspon u koracima od 1/3EV;
-Pozicija Fn/ISO tastera bolja nego na nekim telima više klase;
-Obrtni displej visoke rezolucije i 3:2 formata;
-Namenska AF-Assist lampa;
-Odličan svetlomer;
-Dobro tražilo;
-Zavidna brzina;
-Real-time korekcija hromatskih aberacija i u JPEG formatu;
-Dobra prilagođenost početnicima;
-Dobra autonomija;
-FullHD video visokog kvaliteta;
-Interni stereo mikrofon;
-Ulaz za eksterni mikrofon;
-Wireless modul;
-GPS modul sa mogućnošću logovanja;

MOGLO JE BITI BOLJE

-Autofokus samo na novijim AF-S objektivima sa „G“ sufiksom, zbog nedostatka „šrafcigera“;
-Nepostojanje namenskog vertikalnog gripa;
-Ograničena kontrola u video modu;
-Izostanak simulacije ekspozicije i otežana kontrola otvora blende u LV režimu;
-Uvećan prikaz u LV-u je praćen nedopustivim gubitkom fluidnosti;
-Jednokratno trajanje režima odloženog okidanja;
-Tek bazična kontrola aparata putem bežične veze pomoću originalne aplikacije za Android/iOS;

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Nikon D5300 u PDF formatu, na engleskom i srpskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Nikon D5300 Uputstvo na engleskom: DOWNLOAD (22 MB)
Nikon D5300 Uputstvo na srpskom: DOWNLOAD (30 MB)