Nikon D5300, Test

fotoTEST

Stigli smo i do onog najbitnijeg dela testa novog aparata, praktičnog. Iako praktični deo testa u svom najvećem delu forsira senzor kao najbitniji element savremenog aparata, mi ćemo u jednom manjem delu obuhvatiti i testiranje nekih drugih aspekata. U zbiru, svi oni zajedno čine aparat onim što jeste. Nikon D5300 na papiru nudi zaista mnogo, mada u praksi nije baš lako naći jak argument prilikom sučeljavanja sa prethodnikom.

Sledeći ranije utvrđenu praksu, novi aparat ćemo uporediti sa njegovim prethodnikom, modelom D5200, pa će se u praksi moći videti kakav i koliki uticaj ima AA/LP (Anti-Aliasing/Low-Pass) filter na sam rezultat. U testu prethodnika smo primetili da su snimci, uprkos istom senzoru, ipak nešto mekši nego na D7100 sa kojim deli senzor, a razlike smo pripisali upravo izostanku AA filtera na D7100.

Ako ste do sada imali prilike da se upoznate sa metodologijom ovih testova, primetili ste da ih delimo na studijski (tzv. „laboratorijski“) i realni deo. Svi test snimci su urađeni korišćenjem referentnog objektiva ovog proizvođača – AF-S Nikkor 50mm f/1.4G, dok smo kao primaran format koristili RAW, iz razloga koje smo i ranije navodili, a tiču se maksimalnog mogućeg kvaliteta koji aparat može da isporuči. JPEG nipošto nismo izostavili, pa je i on ispraćen serijom testova, nakon kojih ćemo moći da donesemo nekakav konačni sud, a vama obezbedimo validne dokaze u prilog iznetih tvrdnji. Na samom kraju je, kao i uvek, galerija semplova u punoj rezoluciji, koja treba da demonstrira šta se od ovog aparata može očekivati u praksi.

DETALJI, RAW

Prvi na redu je test detalja. Pošto se RAW u DSLR svetu smatra primarnim formatom, iz kojeg je moguće izvući samu esenciju kvaliteta, pogledaćemo kako se Nikon D5300 nosi u kontrolisanim uslovima, korišćenjem Nikonovog 14-bitnog NEF-a.

Studijska scena koju smo eksploatisali i u svim dosadašnjim testovima, poslužiće i ovaj put. Isečke smo dobili razvijanjem u verziji 8.3 Adobe Camera RAW-a (u daljem tekstu – ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (kao faktor koji utiče na očuvanje detalja), a primenjen isti stepen oštrenja (50). Temperatura svetla je postavljena na 2850K, dok je izlazni kvalitet maksimalnih 12 (na skali od 1-12). Sečenje gotovog materijala je urađeno lossless tehnikom (bez gubitaka u kvalitetu i bez kompresije), kako bi kvalitet bio maksimalno očuvan.

Kako smo u uvodu praktičnog dela testa već napomenuli, poređenje ćemo vršiti sa Nikonom D5200, kao aparatom prethodne generacije, iako mnogi poistovećuju ta dva modela. Kada smo nedavno testirali Nikon D7100, glavni adut njegovog senzora bio je izostanak AA filtera, jer smo senzor iste rezolucije već imali prilike da isprobamo. Kada govorimo o Nikonu D5300 i on je interesantan iz sličnih razloga, a komparacija je utoliko zanimljivija, jer smo u prilici da izvedemo direktno poređenje koje na delu demonstrira razlike u detaljima sa istim senzorom, sa i bez AA filtera.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a snimke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: D5300, D5200

100% isečci, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

Kao što smo u uvodnom delu ovog poglavlja slutili, sam izostanak AA filtera je sasvim dovoljan da prikaže čak i veću prednost D5300 nad D5200, nego što je D5200 svojevremeno uspevao da demonstrira u poređenju sa senzorom bitno manje rezolucije u D5100! Definicija kontura je bitno jasnija, finih detalja na teksturama ima uočljivo više, a prijatno iznenađenje je i izostanak nuspojave poznate kao moiré, sa kojom se prvenac ovog koncepta maloformatnih aparata, Nikon D800E, baš i nije borio naročito uspešno. Saznanje da ova pojava više ne predstavlja barijeru ka masovnijem prelasku na senzore bez Antialiasing/Low-Pass filtera, daje određenu nadu da se iz sadašnje tehnologije Bayer-ovih senzora može još štošta videti.

Kako su studijski snimci urađeni u strogo kontrolisanim uslovima, isključuju čitav dijapazon sporednih uticaja, koji nepovoljno mogu uticati na razlučivost senzora i/ili objektiva. Nikon D5300 ovde nije izuzetak, pa ćemo pogledati kako se ovaj model snalazi u jednoj svakodnevnoj situaciji, koja nije kontrolisana i koja podrazumeva niz potencijalnih problema – od nepovoljnog svetla do slabe atmosferske prozračnosti. Zatim ćemo uporediti istovetne isečke razvijenog RAW-a nasuprot JPEG-a iz aparata, što će ujedno biti i uvertira za sledeće poglavlje testa:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

Evo jednog iznenađenja, koje nije direktno vezano za senzor, ali verovatno on ima određenog uticaja. Nikon D5300 je jedan od retkih aparata čiji se JPEG po količini detalja može porediti sa RAW-om koji je prosto konvertovan u JPEG. Naravno, i dalje to nije maksimum što senzor može da pruži, što se prvenstveno može registrovati u domenu finih tekstura, ali se ipak može reći da je ovo najbliže što je JPEG postigao u približavanju RAW formatu po pitanju detalja i konturne oštrine. Ne treba smetnuti s uma da ovi parametri poređenja ne obezbeđuju tonalni opseg i dinamički raspon jednog RAW-a, ali kako za mnoge početnike i laike željne prostog fotografisanja te razlike neće ni biti od ključnog značaja, ovakav JPEG može biti samo blagoslov.

Ovakav JPEG definitivno zaslužuje sledeće poglavlje testa.