Nikon D5300, Test

AF TEST

Nikon D5200 je prvi model ove klase Nikona, koji je dobio napredniji AF sistem, pa nas isti AF modul nije iznenadio i na najnovijem aparatu. Isto tako, očekujemo i istovetne performanse u svim modovima rada, ali ćemo za svaki slučaj proveriti sve to i u praksi.

Pošto smo u testu prethodnika već obradili ovaj fokusni sistem, sada smo samo promenili test motiv. Probu smo izveli koristeći mahom mod kontinualnog fokusa (Continuous-servo AF), budući da mod jednokratnog fokusiranja (AF-S; Single-servo AF) nikad ne važi za problematičan, pa nema ni potrebe pridavati mu previše značaja. Najpre ćemo pogledati kako se novi Nikon snalazi u AF-C (Auto-Servo AF) modu sa jednom, unapred izabranom tačkom (Single-point AF):

AF-C/Single-point, fokus sa jednom izabranom tačkom;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @180mm f/2.8)

Rezultat je očekivano dobar, a sva je prilika da najveći protivnik AF sistemu u ovakvim situacijama može biti sam fotograf, ako nedovoljno precizno prati metu u kadru i to pogotovo kada je scena nepovoljna i kombinuje veoma konfuznu pozadinu. Nevezano od toga da li je meta u horizontalnom kretanju ili u odlaznom/dolaznom, koji je u suštini i najkompleksniji za praćenje, AF sistem Nikon D5300 retko kad posustaje, a pogotovo kada se forsira upotreba centralnih 9 tačaka, koje su krstastog tipa.

Malo zahtevnije scene se mogu pratiti korišćenjem metoda dinamičke selekcije tačaka iz grupe unapred definisanih, a Dynamic Area-9 njihov broj ograničava na 9:

AF-C/Dynamic-area-9, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 9 tačaka;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @180mm f/2.8)

Rutinski odrađeno! Više desetina uzastopnih snimaka načinjenih ovim fokusnim metodom, govore za sebe i odbacuju bilo kakvu mogućnost da je u pitanju slučajnost. Jednostavno, D5300 je zreo i za mnogo ozbiljnije situacije od ove, bez obzira što njegov spoljašnji izgled sugeriše isključivo amatersku upotrebu. Naravno, to ne znači da će se D5300 naći u ulozi profesionalnog alata, već da je lestvica podignuta na jedan viši nivo, kada se čak i amaterskim alatkama implementiraju napredni sistemi, do juče nedostupni čak i u high-end klasi. Da ne bude zabune, kao i svi aparati, i Nikon D5300 može da omaši fokus u situacijama gde je slab kontrast ili je nepovoljno svetlo, a da bi to bilo izbegnuto, neophodno je koristiti odgovarajuće objektive i pridržavati se proizvođačkih uputstava.

Kada snimanje podrazumeva i malo teže situacije, gde se praćena meta kreće brže nego što je moguće održati je u fokusnom polju dovoljno precizno, dinamička zona sa 21-om AF tačkom može pomoći i delimično olakšati posao:

AF-A/Dynamic-area-21, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 21-e tačke;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @180mm f/2.8)

Vrhunac kompleksnosti predstavlja demonstracija 3D-Tracking fokusa, kada se prethodno izabrana meta prati u prostoru, dinamičkom promenom tačaka, tako da subjekt/objekat uvek bude u fokusu, dok god se nalazi unutar omeđenog fokusnog polja:

Primer AF-C/3D-Tracking fokusnog moda trodimenzionalnog praćenja dinamičkom selekcijom tačaka;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @180mm f/2.8)

Bez obzira što je u ovoj konkretnoj situaciji postojala opravdana bojazan da bi AF sistem mogao izabrati metu koja se nalazi desetak metara iza, AF sistem se nije dao zbuniti, jer je na bližoj distanci i dalje u fokusnom polju bila prvobitno izabrana meta. Možda bi konačni rezultat u nekoj drugačijoj kombinatorici bio nepovoljniji, ali mislimo da se 3D-Tracking dokazao kao dosta upotrebljiv AF metod, mada ne za svaku priliku.

Podrazumevani metod fokusiranja i selekcije tačaka na većini DSLR-ova, Auto-area AF, mahom se oslanja na najbliže mete u kadru, ali se ponekad može desiti da one budu zanemarene, ukoliko se u okviru fokusnog polja nađu lica. Tada će AF sistem dati istima prioritet i može se desiti da odgovarajuća pozicija fokusa bude izabrana čak i onda kada to ne biste očekivali:

Primer AF-C/Auto fokusnog moda sa automatskom selekcijom tačaka;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @180mm f/2.8)

Ipak, Auto-area metod i dalje smatramo suvišnim, previše apstraktne funkcionalnosti i vrlo upitne pouzdanosti, čak i za najjednostavnije zadatke. Zbog toga je bitno da se načinu funkcionisanja AF sistema pristupi metodično, čime bi se uočile sve njegove mogućnosti, slabosti i prednosti, te na taj način aparat iskoristio do maksimuma, kad god je to moguće.

Za AF sistem Nikona D5300 možemo ponoviti isto ono što smo ranije naveli u slučaju prethodnika – preciznost je na visokom nivou, kao i brzina, ali da bi vas služio onako kako je predviđeno i kako biste najverovatnije želeli, neophodno je da mu posvetite dovoljno pažnje, upoznate ga i brižljivo odmerite koji režim je najadekvatniji za koju namenu. Brzina je usko povezana sa korišćenim objektivima, ali je sigurno da na tom planu nećete biti iznevereni, čak i kada koristite jeftinija rešenja. Jednostavno, sve što je do njega, D5300 će ispratiti kako i dolikuje! Ostaje samo da se i vi potrudite da mu ne otežavate situaciju. Ukoliko u početku imate dilema oko toga koji je režim najadekvatniji za neki zadatak, posezanje za klasičnom AF-A Single-point AF će sigurno biti dobitna kombinacija. Možda ne idealna, ali sasvim dovoljna dok ne naučite kako AF sistem „diše“, ne bi li ste ga iskoristili do maksimuma.

CDAF sistem fokusa, budući da je nezavistan od faznog, karakteriše sasvim drugačiji način rada i skoro pa fascinantna imunost na greške. Iako i dalje nedovoljno brz za uobičajeno, svakodnevno fotografisanje (pogotovo pošto je nefunkcionalan za rad pomoću tražila), brži je nego kod svih prethodnih Nikona, a može se pohvaliti izvanrednom tačnošću, čak i u uslovima relativno lošeg svetla. Ipak, ne treba očekivati magiju od njega, pa je i dalje nepodesan za baš loše uslove rada (kontra-svetlo ili jako slabo osvetljeni ambijenti). Pozitivan pomak se, pak, vidi ovaj put, pa mislimo da nije daleko trenutak kada će neki mali Nikon moći da ponudi vrhunske performanse i na ovom polju.