Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 064/23-16-580
  • 065/23-16-580
  • Kontakt

Canon EOS 750D i 760D, Test

 



REZIME

Konačna promena senzora u ovoj klasi Canon aparata je verovatno trebala da bude glavna vest, a ispalo je da je najveći publicitet Canon privukao iz sasvim drugih razloga – evolucije ergonomskih rešenja. Naravno da senzor jeste važna vest, posebno s obzirom na to da je Canon još od EOS-a 550D ignorisao konkurentsku ponudu, insistirajući na tek simboličnim revizijama prvobitnog, ali nekako je taj događaj ostao potisnut odlukom da novi model bude ponuđen u dve varijante – jednom koja kao novinu nudi samo senzor i sistem autofokusa, i drugom koja nudi i sve ostalo.

Nadali smo se konačnom razrešenju dileme oko promocije dva veoma slična, a opet tako različita aparata u isto vreme, iz pogona iste kompanije. Dilema je ostala i mi smo do zaključenja ovog testa ostali uskraćeni za nekakvu oficijenu informaciju šta se iza ove odluke krije.

Ali, nije to ono što je najčudnije... najčudnije je pitanje konačne evaluacije aparata kao celine, u situaciji kada aparat nije oličen u samo jednom modelu, već u dva skoro identična. Različito ime sugeriše da su u pitanju različiti aparati. I dok bismo se u nekim momentima zaista složili sa tom konstatacijom, razum nalaže da se cela ova zbrka posmatra baš tako – kao neodlučnost proizvođača da s obe noge stane iza svog proizvoda, već da suprotno logičnom, pokuša da zaigra na dve karte, kako bi s jedne strane pobrao simpatije kolebljivih potencijalnih korisnika, a s druge strane pokazao da entry-level još nije za otpis u DSLR klasi.

Canon EOS 750D... nema se šta mnogo reći. Novi senzor je definitivno vredan unapređenja, ali ne samo i isključivo zbog njega, nego i zbog niza pratećih podsistema koji u celini deluju kao ipak značajno unapređenje u odnosu na promašaj decenije – EOS 700D. I dok iz tog ugla 750D deluje čak i skladno, koliko je bespotreban kao zaseban model, uviđamo nakon što bacimo pogled na Canon EOS 760D, koji je sve što ovaj prvi nije. Istina, oba aparata dele senzor, AF sistem, sistem merenja svetla, centralni procesor, način obrade, video režim, displej... takoreći većinu onoga što čini srž aparata. Međutim, kada na ovakav sklop dodamo par „sitnica“ koje su se u praktičnoj eksploataciji pokazale bitnijim nego što reč „sitnica“ sugeriše, ispada da je 760D podvukao crtu i potisnuo aparate više klase (kojoj pripada EOS 70D) ka lestvici više. Tako je čuveni „Rebel“ za sebe možda čak i izborio mesto u skupini veoma potentnih sprava, sposobnih i za mnogo više od amaterskog fotografisanja. Ne pretendujemo gajenju iluzija da je „trocifreni Rebel“ preko noći postao pro model, jer to nikako nije. Ali, činjenica da se sada nudi statusni displej, zadnji kontrolni točkić, pa i akselerometar u svojstvu obezbeđivanja funkcije elektronske libele, čini ovaj aparat daleko poželjnijim nego što je to  njegov siromašniji brat oznake 750D.

I dalje smo ubeđeni da je cilj ovakve poslovne egzibicije nešto više od prostog napada na direktnog konkurenta i njegov D5500. Nekako se više čini da je 760D za cilj imao pokazivanje mišića i odlaganje trenutka kada bi „entry-level“ DSLR-ovi trebali biti konačno penzionisani i poslati u istoriju, u korist nove ere čiji je stožer MILC. Bezogledalni sistemi su odavno stasali u veoma upotrebljive, a glavna prepreka na putu dominacije su im upravo metuzalemi poput Canona koji, odbijajući da se priklone pretećem trendu, na silu održava početničke DSLR-ove u životu. I dok u ovaj scenario nismo sasvim sigurni, u pogledu EOS-a 750D itekako možemo biti – vreme će pokazati da je EOS 750D u tržišnom smislu čist promašaj, uprkos tome što će iza njega ostati jednako kvalitetne fotografije kao i one sačinjene boljim 760D.

U pogledu senzora, novi aparati nisu revolucionarni. Senzor je više nego dobar, posebno u smislu detalja i ISO performansi. Nije najbolji, jer protiv sebe ima vanserijski Nikon D5500, čiji Sony senzor bez AA filtera ne dozvoljava konvencionalnim modelima praktično ni najmanje manevarskog prostora, a posebno kada su im rezolucije u piksel izjednačene. Da sve bude gore po Canon, ni po pitanju dinamičkog raspona nema naročitog napretka, pa ukoliko očekujete veću marginu prilikom obrade jako problematičnih snimaka, to možete komotno da zaboravite.

Video režim je nešto što u Canon ponudi ima posebno mesto. Sad, možda prethodna rečenica zvuči kao nešto dobro za korisnike, ali nam to nije bilo na umu. Hteli smo reći da Canon uživa u gotovo sadističkim nastojanjima da nove modele iste klase podredi novoj poslovnoj politici, čak i ako to znači da će svesno žrtvovati stare (a delom naivne) kupce, koji bez ikakvog skepticizma pristaju da kupe novi model i tek naknadno shvate da su na starom imali bolji video mod, sa više izbora. I da, verovali ili ne, 750D i 760D poseduju možda za nijansu bolji video snimak, ali neupitno lošiju audio komponentu, koja je sada AC3 kompresovana, nasuprot PCM nekompresovane, koja je tokom niza godina bila apsolutni standard na Canon DSLR-ovima.

Lista ostalih nedostataka nije suviše velika, ali moramo pomenuti Wi-Fi modul koji je osakaćen na način da se gotovo svi superlativi vezani za njega, a koje smo pomenuli u nekim prošlim testovima, efektno potiru i čine ga jedva upotrebljivim. Od celog niza upotrebljivih modaliteta upotrebe, ostala je jedino konekcija sa nekog smart uređaja baziranog na Adroidu ili Apple iOS-u, dok je kontrola sa računara, prenosnog ili desktop, totalno izostavljena.

Pitanje koje se u ovom trenutku prirodno nameće je - kome su, dakle, ovi aparati namenjeni?

Da budemo sasvim jasni, EOS 750D – nikome, osim eventualnim srećnim dobitnicima nagradnih igara, kojima neki budući organizator bude nastojao da isprazni lagere neprodatih primeraka ovog modela. Najzad, zašto bi iko, za ime sveta, zarad par desetina evra ili dolara uštede, poželeo aparat koji u upotrebnom smislu jednostavno nije na nivou 760D?!

I tako dolazimo do njega – EOS-a 760D. Ovaj aparat je nešto sasvim drugo. Tih par „sitnica“ koje ga čine posebnim, kako u odnosu na 750D, tako i u odnosu na većinu ostalih aparata ove klase, svrstavaju ga u ložu modela sa kojima skoro nikad nećete poželeti da imate „veći i profesionalniji“ model. Jednostavno, toliko je dobro realizovan. Komande nisu kao na 7D Mark II ili Nikonu D7200, ali su realizovane tako da je zaista zahvalan za upotrebu, čak i u dužim vremenskim intervalima.

Ako već posedujete DSLR, sva je prilika da se tranzicija isplati sa aparata niže klase, poput EOS-a 100D ili 1200D, ali i onih iznad poput 600D, 650D (i 700D, pošto je identičan EOS-u 650D), dok prelazak sa konkurentskog D5500 već ne bi bio mudar potez. U smislu kontrola da, ali u smislu senzora, to bi bila promašena investicija. Nije 760D toliko lošiji za svakodnevni rad, ali jednostavno nije ni malo bolji u pogledu konačnog rezultata rada – fotografije. A to je valjda ono najbitnije što ostaje iza fotografa?

Ako ne posedujete nikakav ozbiljniji aparat, a ljubitelj ste pejzaža, arhitektonske i turističke fotografije, pa čak i studijskog rada, 760D je najbliže što u ovom trenutku možete dobiti, a da se usled uskraćenih komandi ne pokaže većim teretom nego korisnim sredstvom za rad.



Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:


DOBRO:

-Visok nivo detalja i pored prisutnog AA filtera;
-Solidne ISO performanse;
-Pouzdan AF sistem sa 19 krstastih AF tačaka;
-Tražilo sa dinamičkim prikazom AF tačaka i pratećih parametara;
-Odličan displej 3:2 formata;
-Elektronska libela (samo 760D);
-Bežična kontrola bliceva;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Real-time korekcija optičkih anomalija objektiva u JPEG formatu;
-Senzor primicanja aparata licu (samo 760D);
-Zadnji kontrolni točkić sa integrisanom osmosmernom „klackalicom“ (samo 760D);
-Statusni displej (samo 760D);
-Wi-Fi/NFC modul;


MOGLO JE BITI BOLJE:

-Dinamički raspon je mogao biti bolji;
-Nedostatak IC prijemnika i sa zadnje strane;
-Kompresija zvuka u video modu;
-Nepotrebno ograničen Wi-Fi modul;


U prilogu pružamo originalno uputstvo za Canon EOS 750D i 760D, kao i dodatno uputstvo za Wi-Fi/NFC modul u PDF formatu na engleskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:


Canon EOS 750D Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 21 MB)
Canon EOS 750D Wi-Fi Uputstvo: LINK (PDF; 3 MB)

Canon EOS 760D Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 24 MB)
Canon EOS 760D Wi-Fi Uputstvo: LINK (PDF; 3 MB)

Rezime Rezime Rezime


Rezime Rezime Rezime

 

 

Komentari (5)

avatar

smarko


smarko | 04. Nov, 2015, 14:35


Uvažavam, ali s jednom primedbom - ni ljudsko oko nije sposobno da toliko dobro razluči detalje u kontrasvetlu, pa je izlišno uopšte pokušavati da prednji plan u nekom zalasku sunca posvetliš kao da je sunce iza tebe, zar ne?

Ja kad god sam od zalaska pokušavao da dobijem svetliji prednji plan, to je izgledalo nakaradno i nerealno, kao nekakav kvazi HDR. I opet, kad god sam poželeo malo bolji balans, opet je bracketing majka mara za sve to. NARAVNO, ako se za bracketing nema vremena, a želi se shadows/highlights, svakako je tu senzor sa širim DR-om u prednosti. Ali je u praksi malo teže naći takvu scenu gde će se s razlogom posezati za toliko dosvetljenih senki. Tim pre što se na taj način gubi crna boja, pa ceo kadar deluje kao da nema kontrasta.

E tu lezi umece, naci balans i biti suptilan :)
Vrlo je tanka granica gde se pretera i ode u nakaradu, zanemarujuci pravila kako svetlo funkcionise. Ja zato i ne volim preterano mesanje vestackog i prirodnog svetla, kad je sunce iza ledja pa se blicom dosvetli previse. Izgleda kao jadni kompozit.
Tacno sam napisao jednu stvar u prvom postu, ali sam obrisao jer sam mislio da cu previce otici u off... da bi abnormalan DR na aparatu doveo do vrlo "zanimljivih" HDR resenja, koristeci genericki softver i time prakticno nekim ljudima koji ne bi znali da ga iskoriste kako treba ucinio medvedju uslugu i doveo do losijih fotografija kod pocetnika.
Slazem se i da oko ima ogranicenja prilikom raspona, ali mislim da je to bas ona granica dokle se treba ici, a da ne izgleda vestacki. Problem je sto su se ljudi jako navikli na fotografije sa malim DR-om, od kompakta i mobilnih telefona. PRosto su navikli da fotografija treba tako da izgleda. S toga sam uradio jedan eksperiment i rekao prijatelju koji nije u fotografiji da stane i pogleda jednu scenu i zapamti, sta vidi, kolicinu detalja, boje i sl. Onda sam uzeo aparat i okinuo tu scenu i pokazao mu LCD ekran. Onda je ukapirao da fotoshop ne znaci neminovno nerealnost prikaza. Ljudi su navikli na ogranicen DR u fotografiji i zato ono sto je u stvari realniji prikaz im deluje kao nerealan.

avatar

neo


neo | 04. Nov, 2015, 12:53

Konačno se pojavio novi rebel koji donosi pravu evoluciju.760d je  mini 7d  sa novim senzorom :) Odlična stvar je implementacija statusnog displeja.AF sistem je od ovog mališe napravio i pristojan akcioni aparat, tako da je ovo mašina koja može odgovoriti većini potreba prosečnog ili naprednijeg amatera  :)
Osvrnuo bi se i na kit objektive 18-55 i 55-250.Bio sam ubeđen da su ta stakla napredovala samo u smislu STM motora, a pojma nisam imao da im  prednji element više ne rotira  :)
Smatram da uz pametnu cenovnu politiku ova klasa aparat nije rekla poslednju reč ;)
Test je, kao i svi prethodni, sjajan!Fenomenalna je stvar da na ovom jezičkom područiju imamo ovako kvalitetne prikaze i da sami autori mogu zainteresovanima dati informacije iz prve ruke.

avatar

StORM48


StORM48 | 04. Nov, 2015, 12:33

Samo sa jednom konstatacijom se ne bih slozio. To je da usled pravilne eksponiranosti svaki senzor moze da izvuce sve sto je potrebno. Svaki zalazak sunca, ma koliko difuzan bio ce biti preveliki zalogaj za Canon senzor (pa cak i za Nikonov), ako nam je cilj da se vidi prednji plan i da svetli deo nije pregoreo ili kojim slucajem nam trebaju siluete umesto osvetljenog prednjeg plana.

Zadrzavam pravo na subjektivitet, posto je ovo analiza samo za mene, a tesko da mogu da budem reper za sve :)

Uvažavam, ali s jednom primedbom - ni ljudsko oko nije sposobno da toliko dobro razluči detalje u kontrasvetlu, pa je izlišno uopšte pokušavati da prednji plan u nekom zalasku sunca posvetliš kao da je sunce iza tebe, zar ne?

Ja kad god sam od zalaska pokušavao da dobijem svetliji prednji plan, to je izgledalo nakaradno i nerealno, kao nekakav kvazi HDR. I opet, kad god sam poželeo malo bolji balans, opet je bracketing majka mara za sve to. NARAVNO, ako se za bracketing nema vremena, a želi se shadows/highlights, svakako je tu senzor sa širim DR-om u prednosti. Ali je u praksi malo teže naći takvu scenu gde će se s razlogom posezati za toliko dosvetljenih senki. Tim pre što se na taj način gubi crna boja, pa ceo kadar deluje kao da nema kontrasta.

@Goti
Hvala najlepše! :)

Pozdrav

avatar

Goti


Goti | 04. Nov, 2015, 11:55

Sa uživanjem pročitan još jedan odličan test, hvala.  :)

Što se tiče obima testova iz mog ugla pored toga što sam imao prilike da se detaljno upoznam sa aparatima koje sam razmatrao za kupovinu i čitam o njima i na maternjem jeziku, mnogo toga sam i naučio uopšte o tom ozbiljnijem foto svetu, baš zahvaljujući tom obimu i Tvom osvrtanju na mnoge druge modele kako istog tako i drugih proizvođača, kao i detaljna pojašnjenja šta čemu služi i kako radi. Tako da još jedno veliko HVALA !

avatar

smarko


smarko | 04. Nov, 2015, 11:17

Sve je jasno. Poenta je da ljudi razmisle koliko je ta razlika zaista upotrebna vrednost u realnom radu.
Namerno sam stavio sebe za primer, jer:
- Zanr fotografije kao i stil obrade moze da bude jako zahtevan
- Prava sam "ISO kurva" sto se kaze. Ne volim shum ni u kakvom obliku, sto se vidi po podatku da ISO 800 prelazim samo ako mi se slucajno okrene tockic na auto mod :)
- Imao sam stativ 100% vremena uza se

To znaci da ako imam priliku, uvek cu da idem na sto manji ISO, narocito ako mislim da ce kasnija obrada da zahteva neko natezanje. Da analiziramo dalje.
Od tih 45%, barem 50% sam spustio na ISO 100, jer sam prosto mogao. Sto ce reci, nisu u pitanju izrazito kontrastne scene pa sam specijalno imao to u vidu. Identicno bih se ponasao sa Nikon senzorom, jer je jasno da svaki senzor daje najbolje rezultate na ISO 100. Dodao bih jos 20% gde nisam bio siguran da mi je trebalo, ali me opet nije mrzelo da rasklapam stativ, za svaki slucaj. Dodao bih jos 10% za scene koje bi bile prevelik zalogaj i za Nikon senzor i gde ne moze da se dobije ultimativni kvalitet iz jednog snimka.
Rezultat je manje od 10% fotografija gde bih uopste osetio prednost tog DR-a. Opet napominjem da sam ja u neku ruku ekstreman primer i da je ovaj procenat u velikom broju fotografa jos manji. Kad bi ljudi samo znali koliko je lako ukljuciti braketing i ispucati 3 snimka, pa cak i iz ruke, a jos lakse prefarbati masku u PS-u u delovima koji su dalje od idealne eksponiranosti, onda bi shvatili da je ta potreba jos manja.

Samo sa jednom konstatacijom se ne bih slozio. To je da usled pravilne eksponiranosti svaki senzor moze da izvuce sve sto je potrebno. Svaki zalazak sunca, ma koliko difuzan bio ce biti preveliki zalogaj za Canon senzor (pa cak i za Nikonov), ako nam je cilj da se vidi prednji plan i da svetli deo nije pregoreo ili kojim slucajem nam trebaju siluete umesto osvetljenog prednjeg plana.

Zadrzavam pravo na subjektivitet, posto je ovo analiza samo za mene, a tesko da mogu da budem reper za sve :)

Podelite svoja iskustva ili postavite pitanje

Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Canon EOS 750D i 760D, Test

Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.

Podelite sa prijateljima!