Canon EOS 750D 18-135 IS STM

Hvala Storm za test, citam ih i kad me aparati uopste ne zanimaju. Svojevrsna hronologija tehnoloskog razvoja, ali i poslovne logike razlicitih proizvodjaca.

Ono nasta bih se osvrnuo nije vezano za ovaj aparat, a pitanje je koje mislim da dosta korisnika nikad sebi ne postavi, vec samo gleda brojke i meri ciji je veci, bez da razmislja o upotrebnoj vrednosti i vrstom fotografije kojom se bavi. To je uticaj ISO vrednosti na dinamicki raspon. Upozoravam da su rani jutarnji sati i da mi mozda koncentracija nije na nivou, tako da bih se unapred izvinio na mogucu konfuznost.

Okacio sam jedan print screen sa sajta za koji ne znam koliko je relevantan, ali ovo nije prvi put da sam gledao ovu krivu i rezultati su uvek slicni prikazanom. Drugi print screen je sa mog poslednjeg putovanja i intenzivnijeg fotkanja, za koje mislim da je prilicno relevantno, jer sam imao stativ uz sebe sve vreme i mogao sam da biram da spustan ISO do granice koje mi ne smetaju u kreativnom smislu. Mislim da je vec poznato da zanr fotografije kojom se ja bavim narocito pogadja dinamicki raspon, narocito stil koji preferiram (moze se reci neka vrsta hdr-a, a ja bih rekao da ciljam DR raspon normalan za ljudsko oko). Nisam ni malo manje zainteresovan i za boje, mikrokontrast, ostrinu itd.. sto ce reci da je senzor samo jedna bitna stavka u celom sistemu, u zanru gde DR ima specificnu tezinu. Uzeo sam namerno ova poredjenja, jer su ovo najnoviji senzori koji ovi proizvodjaci imaju.

Pitanje je koliki je procenat fotki na ISO 100 u generalnoj populaciji, pored vec postavljanog pitanja scena gde je toliki DR neophodan, jer je ocigledan drastican pad u razlikama izmedju aparata razlictih proizvodjaca nakon ISO 100, a u jednom trenutku se ovaj parametar izjednaci. Po ovoj grafici, ako je tacna, na ISO 100 razlika je nesto manja od 2 blende, na ISO 200 pada na 2/3-3/4 blende, a na ISO 400 se u potpunosti izjednacuju. To je svakako relevantan podatak, za svakog koga ovo interesuje. Nekako imam utisak, posto su ljudi navikli da dva takmaca uvek za dlaku presisaju ovog drugog i uvek sporadicno, a ne sukcesivno, godinama, da se zbog ocigledne prednosti Nikon senzora u ovom segmentu potencira taj DR na ISO 100 mnogo vise nego sto je realna ta razlika u svakodnednom fotografisanju, najvise zbog tog rivaliteta i navike da se na svim poljima vodi zesca borba.

Storm, mozda ideja, a mozda nije uopste relevantno. Da se DR izmeri recimo na 3 ISO vrednosti prilikom testova.

Odlična poenta!

Ja se, na žalost, još uvek premišljam da li da revidiram neke delove testa, ali ako bih nešto novo uvodio, nešto staro bih morao da skratim, jer obimnost odavno postaje teret, kako za samo izradu, tako i za one koji to trebaju da čitaju.

Grafik koji si gore postaio je istinit. Problem sa njim je što nije baš praktičan, u smislu navođenja čitaoca da je "DR lošiji samo na ISO100-200 i to je sve". To u zaista jeste tako. Međutim, problem je što najveći broj fotografa zaista ne pokušava neko žestoko natezanje na višim ISO vrednostima, osim kada se radi ISO push. Tu je, kao što se i vidi iz naših testova, Canon zaista u samom vrhu. ALI, realno, ljudi za natezanjem ipak više posežu na ISO100, stvarajući pseudo-HDR ili kada prosto hoće da malo doteraju jako kontrastnu scenu.

Kada uporediš DR set snimaka 760D (zip fajl) i isti takav set sa D5500, mnogo toga bude jasnije. Svakako, ja sam prvi koji će reći "ako eksponiraš kako treba, DR će biti dobro pokriven svakim današnjim iole većim senzorom". Ali, nije u tome stvar. Jednostavno, dešava se da nekad sve ne bude idealno, pa se ljudi oslone na izvlačenje senki. E onda DR može biti itekako bitan!

5Ds je ovde napravio određen skok, koji se u teorijskim merenjima slabije vidi, ali vidi se u praksi. Jednostavno, posvetljavanje tamnijih partija proizvodi bitno bolji rezultat nego na recimo 5D Mark II ili III. To i dalje nije na nivou D810, ali je dobar korak napred. 750D i 760D nisu doneli taj napredak, jer je fokus očigledno bio na povećanju rezolucije i štednji resursa za neke druge akcije. Ili ih prosto boli uvo. Zapravo mislim da je ovo drugo verovatnije, jer da nije tako, već bi promenili litografski proces i uradili ono što se mora.

Pozdrav

Sve je jasno. Poenta je da ljudi razmisle koliko je ta razlika zaista upotrebna vrednost u realnom radu.
Namerno sam stavio sebe za primer, jer:
- Zanr fotografije kao i stil obrade moze da bude jako zahtevan
- Prava sam "ISO kurva" sto se kaze. Ne volim shum ni u kakvom obliku, sto se vidi po podatku da ISO 800 prelazim samo ako mi se slucajno okrene tockic na auto mod :)
- Imao sam stativ 100% vremena uza se

To znaci da ako imam priliku, uvek cu da idem na sto manji ISO, narocito ako mislim da ce kasnija obrada da zahteva neko natezanje. Da analiziramo dalje.
Od tih 45%, barem 50% sam spustio na ISO 100, jer sam prosto mogao. Sto ce reci, nisu u pitanju izrazito kontrastne scene pa sam specijalno imao to u vidu. Identicno bih se ponasao sa Nikon senzorom, jer je jasno da svaki senzor daje najbolje rezultate na ISO 100. Dodao bih jos 20% gde nisam bio siguran da mi je trebalo, ali me opet nije mrzelo da rasklapam stativ, za svaki slucaj. Dodao bih jos 10% za scene koje bi bile prevelik zalogaj i za Nikon senzor i gde ne moze da se dobije ultimativni kvalitet iz jednog snimka.
Rezultat je manje od 10% fotografija gde bih uopste osetio prednost tog DR-a. Opet napominjem da sam ja u neku ruku ekstreman primer i da je ovaj procenat u velikom broju fotografa jos manji. Kad bi ljudi samo znali koliko je lako ukljuciti braketing i ispucati 3 snimka, pa cak i iz ruke, a jos lakse prefarbati masku u PS-u u delovima koji su dalje od idealne eksponiranosti, onda bi shvatili da je ta potreba jos manja.

Samo sa jednom konstatacijom se ne bih slozio. To je da usled pravilne eksponiranosti svaki senzor moze da izvuce sve sto je potrebno. Svaki zalazak sunca, ma koliko difuzan bio ce biti preveliki zalogaj za Canon senzor (pa cak i za Nikonov), ako nam je cilj da se vidi prednji plan i da svetli deo nije pregoreo ili kojim slucajem nam trebaju siluete umesto osvetljenog prednjeg plana.

Zadrzavam pravo na subjektivitet, posto je ovo analiza samo za mene, a tesko da mogu da budem reper za sve :)

Sa uživanjem pročitan još jedan odličan test, hvala.  :)

Što se tiče obima testova iz mog ugla pored toga što sam imao prilike da se detaljno upoznam sa aparatima koje sam razmatrao za kupovinu i čitam o njima i na maternjem jeziku, mnogo toga sam i naučio uopšte o tom ozbiljnijem foto svetu, baš zahvaljujući tom obimu i Tvom osvrtanju na mnoge druge modele kako istog tako i drugih proizvođača, kao i detaljna pojašnjenja šta čemu služi i kako radi. Tako da još jedno veliko HVALA !

Samo sa jednom konstatacijom se ne bih slozio. To je da usled pravilne eksponiranosti svaki senzor moze da izvuce sve sto je potrebno. Svaki zalazak sunca, ma koliko difuzan bio ce biti preveliki zalogaj za Canon senzor (pa cak i za Nikonov), ako nam je cilj da se vidi prednji plan i da svetli deo nije pregoreo ili kojim slucajem nam trebaju siluete umesto osvetljenog prednjeg plana.

Zadrzavam pravo na subjektivitet, posto je ovo analiza samo za mene, a tesko da mogu da budem reper za sve :)
Uvažavam, ali s jednom primedbom - ni ljudsko oko nije sposobno da toliko dobro razluči detalje u kontrasvetlu, pa je izlišno uopšte pokušavati da prednji plan u nekom zalasku sunca posvetliš kao da je sunce iza tebe, zar ne?

Ja kad god sam od zalaska pokušavao da dobijem svetliji prednji plan, to je izgledalo nakaradno i nerealno, kao nekakav kvazi HDR. I opet, kad god sam poželeo malo bolji balans, opet je bracketing majka mara za sve to. NARAVNO, ako se za bracketing nema vremena, a želi se shadows/highlights, svakako je tu senzor sa širim DR-om u prednosti. Ali je u praksi malo teže naći takvu scenu gde će se s razlogom posezati za toliko dosvetljenih senki. Tim pre što se na taj način gubi crna boja, pa ceo kadar deluje kao da nema kontrasta.

@Goti
Hvala najlepše! :)

Pozdrav