Canon EOS 750D i 760D, Test
REPRODUKCIJA BOJA
Pitanje reprodukcije boja uglavnom je vezano za JPEG, pošto se u RAW-u većina odstupanja može naknadno korigovati. „Doživljaj“ boja koji je „usađen“ u softver aparata može biti (i jeste) različit od brenda do brenda, pa čak i od modela do modela jednog istog brenda, a kako je percepcija boja individualna, tj. stvar ukusa, boje se fabrički profilišu tako da što većoj grupaciji korisnika budu prijemčive za oko. U slučaju RAW-a, kolorni stil postaje samo polazna osnova za obradu i premda može uticati na generalnu dopadljivost, mnogo veći faktor predstavlja u slučaju JPEG formata. JPEG je, kao što je opšte poznato, daleko slabijeg potencijala za obradu od RAW-a. Zbog toga je, barem onima koji pretežno koriste JPEG i oslanjaju se na njega kao na konačan rezultat ili materijal za prezentaciju, od izuzetnog značaja kako aparat reprodukuje boje.
Prvo ćemo pogledati kako se Canoni EOS 750D i 760D snalaze u nekim uobičajenim situacijama kada je u pitanju reprodukcija boja (primeri su samo smanjeni na web rezoluciju, bez ikakve dodatne obrade):
Kao i svi drugi proizvođači i Canon nudi mogućnost finog podešavanja kolorita, ali i set predefinisanih kolornih stilova (Picture Styles), kojima se aparat u jednom koraku može prilagoditi određenoj nameni, odnosno prirodi scene koja se fotografiše. Njih je takođe moguće korigovati po sopstvenom nahođenju i eventualno sačuvati kao sopstvenu varijaciju. Od pojedinačnih parametara, dostupni su Sharpeness, Contrast, Saturation i Color Tone. Osim automatskog, koji kolorit prilagođava konkretnoj sceni, na osnovu informacija dobijenih od svetlomera, postoji još pet predefinisanih stilova, a u nastavku ćemo pogledati uticaj svakog od njih:
Standard kolorni stil
Portrait kolorni stil
Landscape kolorni stil
Neutral kolorni stil
Faithful kolorni stil
Ukoliko to nije dovoljno, korisnik može definisati i sopstvene stilove, a na raspolaganju je i monohromatska konverzija. Može biti bazična, svedena na prostu desaturaciju:
Obična C/B („monohrom“) konverzija
...ili potpomognuta provlačenjem kroz simulirane kolorne filtere, kakvi su se nekad koristili u analognoj fotografiji:
C/B konverzija sa simulacijom dodatnih kolornih filtera
Ukoliko to nije dovoljno, monohromatska fotografija može biti provučena kroz neki kolorni ton po želji korisnika, a isti može biti po želji saturisan:
Tonirana monohromatska konverzija u 4 ponuđene varijante
Borba sa prepoznavanjem temperature ambijenta, jedna je od stavki koje su značajno evoluirale tokom poslednjih nekoliko godina. Nekad se od aparata očekivalo tek toliko da u automatskom režimu balansa bele (Auto White Balance; AWB) pogodi temperaturu prilagođenu sunčanom danu, dok se danas možemo osloniti na automatiku čak i u situacijama koje podrazumevaju vrlo nezgodno veštačko osvetljenje. Naravno, što je temperatura svetla konzistentnija i bliža nekim umerenim vrednostima, to je i procenat uspešnih pogodaka veći. 750D i 760D „gađaju“ temperaturu svetla više nego dovoljno dobro, sa određenim greškama u slučaju rada pod fluorescentnim sijalicama, koje važe za posebno nekonzistentne, od proizvođača do proizvođača, pa i od modela do modela istog proizvođača. Klasična topla rasveta će, osim ukoliko njen intenzitet nije baš previše nizak, biti više nego sjajno prepoznata, a balans bele biti u skladu sa tim korigovan na ispravnu vrednost.
Ambijent koji kombinuje više različitih tipova rasvete je nedokučiv problem sa digitalne aparate, pa je u takvim slučajevima neophodno naći neku sredinu, kombinujući Kelvin skalu i WB Shift opciju za fine korekcije balansa bele. Ako postoje uslovi, idealno je izvesti ručno merenje Custom WB opcijom. Na žalost, ovi aparati ne poseduju Kelvin skalu, pa je jedini način za precizno određivanje balansa bele - Custom WB.
Komentari (5)
neo
Konačno se pojavio novi rebel koji donosi pravu evoluciju.760d je mini 7d sa novim senzorom :) Odlična stvar je implementacija statusnog displeja.AF sistem je od ovog mališe napravio i pristojan akcioni aparat, tako da je ovo mašina koja može odgovoriti većini potreba prosečnog ili naprednijeg amatera :)
Osvrnuo bi se i na kit objektive 18-55 i 55-250.Bio sam ubeđen da su ta stakla napredovala samo u smislu STM motora, a pojma nisam imao da im prednji element više ne rotira :)
Smatram da uz pametnu cenovnu politiku ova klasa aparat nije rekla poslednju reč ;)
Test je, kao i svi prethodni, sjajan!Fenomenalna je stvar da na ovom jezičkom područiju imamo ovako kvalitetne prikaze i da sami autori mogu zainteresovanima dati informacije iz prve ruke.
StORM48
Samo sa jednom konstatacijom se ne bih slozio. To je da usled pravilne eksponiranosti svaki senzor moze da izvuce sve sto je potrebno. Svaki zalazak sunca, ma koliko difuzan bio ce biti preveliki zalogaj za Canon senzor (pa cak i za Nikonov), ako nam je cilj da se vidi prednji plan i da svetli deo nije pregoreo ili kojim slucajem nam trebaju siluete umesto osvetljenog prednjeg plana.
Zadrzavam pravo na subjektivitet, posto je ovo analiza samo za mene, a tesko da mogu da budem reper za sve :)
Uvažavam, ali s jednom primedbom - ni ljudsko oko nije sposobno da toliko dobro razluči detalje u kontrasvetlu, pa je izlišno uopšte pokušavati da prednji plan u nekom zalasku sunca posvetliš kao da je sunce iza tebe, zar ne?
Ja kad god sam od zalaska pokušavao da dobijem svetliji prednji plan, to je izgledalo nakaradno i nerealno, kao nekakav kvazi HDR. I opet, kad god sam poželeo malo bolji balans, opet je bracketing majka mara za sve to. NARAVNO, ako se za bracketing nema vremena, a želi se shadows/highlights, svakako je tu senzor sa širim DR-om u prednosti. Ali je u praksi malo teže naći takvu scenu gde će se s razlogom posezati za toliko dosvetljenih senki. Tim pre što se na taj način gubi crna boja, pa ceo kadar deluje kao da nema kontrasta.
@Goti
Hvala najlepše! :)
Pozdrav
Goti
Sa uživanjem pročitan još jedan odličan test, hvala. :)
Što se tiče obima testova iz mog ugla pored toga što sam imao prilike da se detaljno upoznam sa aparatima koje sam razmatrao za kupovinu i čitam o njima i na maternjem jeziku, mnogo toga sam i naučio uopšte o tom ozbiljnijem foto svetu, baš zahvaljujući tom obimu i Tvom osvrtanju na mnoge druge modele kako istog tako i drugih proizvođača, kao i detaljna pojašnjenja šta čemu služi i kako radi. Tako da još jedno veliko HVALA !
smarko
Sve je jasno. Poenta je da ljudi razmisle koliko je ta razlika zaista upotrebna vrednost u realnom radu.
Namerno sam stavio sebe za primer, jer:
- Zanr fotografije kao i stil obrade moze da bude jako zahtevan
- Prava sam "ISO kurva" sto se kaze. Ne volim shum ni u kakvom obliku, sto se vidi po podatku da ISO 800 prelazim samo ako mi se slucajno okrene tockic na auto mod :)
- Imao sam stativ 100% vremena uza se
To znaci da ako imam priliku, uvek cu da idem na sto manji ISO, narocito ako mislim da ce kasnija obrada da zahteva neko natezanje. Da analiziramo dalje.
Od tih 45%, barem 50% sam spustio na ISO 100, jer sam prosto mogao. Sto ce reci, nisu u pitanju izrazito kontrastne scene pa sam specijalno imao to u vidu. Identicno bih se ponasao sa Nikon senzorom, jer je jasno da svaki senzor daje najbolje rezultate na ISO 100. Dodao bih jos 20% gde nisam bio siguran da mi je trebalo, ali me opet nije mrzelo da rasklapam stativ, za svaki slucaj. Dodao bih jos 10% za scene koje bi bile prevelik zalogaj i za Nikon senzor i gde ne moze da se dobije ultimativni kvalitet iz jednog snimka.
Rezultat je manje od 10% fotografija gde bih uopste osetio prednost tog DR-a. Opet napominjem da sam ja u neku ruku ekstreman primer i da je ovaj procenat u velikom broju fotografa jos manji. Kad bi ljudi samo znali koliko je lako ukljuciti braketing i ispucati 3 snimka, pa cak i iz ruke, a jos lakse prefarbati masku u PS-u u delovima koji su dalje od idealne eksponiranosti, onda bi shvatili da je ta potreba jos manja.
Samo sa jednom konstatacijom se ne bih slozio. To je da usled pravilne eksponiranosti svaki senzor moze da izvuce sve sto je potrebno. Svaki zalazak sunca, ma koliko difuzan bio ce biti preveliki zalogaj za Canon senzor (pa cak i za Nikonov), ako nam je cilj da se vidi prednji plan i da svetli deo nije pregoreo ili kojim slucajem nam trebaju siluete umesto osvetljenog prednjeg plana.
Zadrzavam pravo na subjektivitet, posto je ovo analiza samo za mene, a tesko da mogu da budem reper za sve :)
Podelite svoja iskustva ili postavite pitanje
Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Canon EOS 750D i 760D, Test
Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.
smarko
smarko | 04. Nov, 2015, 14:35
Uvažavam, ali s jednom primedbom - ni ljudsko oko nije sposobno da toliko dobro razluči detalje u kontrasvetlu, pa je izlišno uopšte pokušavati da prednji plan u nekom zalasku sunca posvetliš kao da je sunce iza tebe, zar ne?
Ja kad god sam od zalaska pokušavao da dobijem svetliji prednji plan, to je izgledalo nakaradno i nerealno, kao nekakav kvazi HDR. I opet, kad god sam poželeo malo bolji balans, opet je bracketing majka mara za sve to. NARAVNO, ako se za bracketing nema vremena, a želi se shadows/highlights, svakako je tu senzor sa širim DR-om u prednosti. Ali je u praksi malo teže naći takvu scenu gde će se s razlogom posezati za toliko dosvetljenih senki. Tim pre što se na taj način gubi crna boja, pa ceo kadar deluje kao da nema kontrasta.
E tu lezi umece, naci balans i biti suptilan :)
Vrlo je tanka granica gde se pretera i ode u nakaradu, zanemarujuci pravila kako svetlo funkcionise. Ja zato i ne volim preterano mesanje vestackog i prirodnog svetla, kad je sunce iza ledja pa se blicom dosvetli previse. Izgleda kao jadni kompozit.
Tacno sam napisao jednu stvar u prvom postu, ali sam obrisao jer sam mislio da cu previce otici u off... da bi abnormalan DR na aparatu doveo do vrlo "zanimljivih" HDR resenja, koristeci genericki softver i time prakticno nekim ljudima koji ne bi znali da ga iskoriste kako treba ucinio medvedju uslugu i doveo do losijih fotografija kod pocetnika.
Slazem se i da oko ima ogranicenja prilikom raspona, ali mislim da je to bas ona granica dokle se treba ici, a da ne izgleda vestacki. Problem je sto su se ljudi jako navikli na fotografije sa malim DR-om, od kompakta i mobilnih telefona. PRosto su navikli da fotografija treba tako da izgleda. S toga sam uradio jedan eksperiment i rekao prijatelju koji nije u fotografiji da stane i pogleda jednu scenu i zapamti, sta vidi, kolicinu detalja, boje i sl. Onda sam uzeo aparat i okinuo tu scenu i pokazao mu LCD ekran. Onda je ukapirao da fotoshop ne znaci neminovno nerealnost prikaza. Ljudi su navikli na ogranicen DR u fotografiji i zato ono sto je u stvari realniji prikaz im deluje kao nerealan.