Canon EOS 750D i 760D, Test
ISO TEST, JPEG
Za JPEG u ISO testu važi isto što smo naveli i u testu detalja – nekada za pažljivu obradu u RAW-u nema vremena, a nekada ni volje. U takvim trenucima je dobro znati koji su limiti aparata koji posedujemo, kako bismo parametre prilagodili situaciji, ali ne dovodeći se u poziciju da konačni rezultat bude neprihvatljiv.
ISO test u JPEG formatu uvek daje drugačije rezultate. Čak i kada je međusobni odnos nekih modela sličan u RAW komparaciji, JPEG u jednačinu unosi i element kompresije, koja se na svojevrstan način manifestuje kao oblik redukcije šuma. Tako se može desiti da se aparati potpuno drugačije pokažu u JPEG, što može biti veoma bitno za sve one koji svakodnevno i rado koriste ovaj format.
Pogledaćemo kakve rezultate 760D nudi na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim suparnicima. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:
100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez dodatne obrade i redukcije šuma (s leva na desno – 760D, 650D, D5500):
U JPEG formatu je odnos malo drugačiji... slobodno bismo ga mogli nazvati „zamršenijim“. Prosto jer ne postoji jedan lider na celom ISO rasponu. Bilo je za očekivati da titulu i ovaj put ponese Nikon, međutim, uprkos dobrom JPEG algoritmu na nižim i srednjim ISO vrednostima, D5500 nas nije baš naročito oduševio intenzitetom „peglanja“ snimka na poslednje tri ISO vrednosti, iako je redukcija šuma isključena. Do ISO 3200, Nikon D5500 je apsolutno dominantan u pogledu balansa između količine šuma i održanja finih detalja. Na ISO 6400 se Canon 760D i on izjednačavaju, da bi na ISO 12800 Canon poveo, i to ne toliko zbog manjka šuma, koliko zbog odsustva efekta akvarela, kojem je na najvišim ISO vrednostima sklon D5500. Canon 650D malo zaostaje, ali ni približno onoliko koliko bismo očekivali od tako vremešnog senzora. ISO 25600 je i inače retko kad upotrebljiv na aparatima ove klase, ali je ipak zanimljivo videti poredak. Količina detalja je na strani Canona 760D, dok se 650D i D5500 nadjačavaju sopstvenim viđenjem kompromisa između akvarela i nepodnošljive količine šuma, a oba u kombinciji sa skoro potpunim odsustvom detalja. Kako god, ISO 25600 je neupotrebljiv za bilo šta više od dokumentarne fotografije. Ako želite više, RAW je jedino rešenje.
Ipak, ukoliko ste spremni na kompromis, aparat će vam izaći u susret nudeći opciju redukcije šuma. Canon redovno poseduje tri nivoa redukcije šuma, ali se u poslednjih par godina pojavila i funkcija „Multishot Noise Reduction“, koja kombinacijom tri zasebna snimka, pravi presek, na taj način analizirajući snimak i odvajajući šum od korisnih detalja. Na taj način se, nakon spajanja u celinu, dobija dosta čistiji rezultat, čak i na najvišim ISO vrednostima, ali uz kompromis koji podrazumeva rad sa stativa i statične scene.
100% kropovi sa 760D, s leva na desno – NR isključen, low, standard, strong i multishot NR:
Kao što smo i u prethodnom delu primetili, Canon na JPEG-u primenjuje konverziju sa uključenom redukcijom kolornog šuma, čak i onda kada je ona naizgled isključena. Na najvišim ISO vrednostima je kolorni šum ipak prisutan, ali je evidentno da ga ima prilično manje nego u slučaju RAW-a. Redukcija šuma na prvom nivou obuhvata isključivo kolorni šum, najbrže se izvodi i osim toga, destrukcija kvaliteta je minimalna. Zbog toga se preporučuje da upravo ovaj nivo bude najčešće aktivan. Srednji nivo donosi i malo jaču redukciju monohromatskog šuma, što za sobom povlači i određene kvalitativne gubitke, mahom na višim ISO vrednostima. Do ISO 1600, uticaj na detalje nije suviše naglašen, ali je iznad te vrednosti već dovoljan da je upotreba redukcije preporučljiva samo u izuzetnim situacijama. Najjači nivo redukcije je mnogo agresivniji, pa se to održava na pad mikrokontrasta i oštrine čak i na nižim ISO vrednostima. Na višim ISO vrednostima se teško može govoriti o detaljima, pošto isti prelaze u nešto nalik akvarelu.
Multishot NR, kao zaseban oblik redukcije šuma, donosi rezultat koji je bez sumnje bolji od konvencionalnog čišćenja u realnom vremenu, ali uz danak koji podrazumeva više potrošenog vremena i nemogućnost fotografisanja u pokretu. Što se samog rezultata ove funkcije tiče, nismo sasvim zadovoljni marginom koju pruža, ali se grubo može reći da je krajnji efekat približan dobitku od 1 EV, ali uz uključen srednji stepen redukcije. U prevodu, šuma ima manje nego što naznačena ISO vrednost sugeriše, ali ima manje i detalja. Istina, ne baš kao što klasična redukcija može da „ispegla“ snimak. Konačno, multishot NR se može koristiti, a koliko je svrsishodan u realnom radu, teško je proceniti, s obzirom da veliku ulogu u njegovoj upotrebljivosti igra raspoloživo vreme.
Ako je redukcija šuma neophodna, držite se najnižeg i, samo izuzetno, srednjeg nivoa. Najviši treba izbegavati po svaku cenu, jer osim što degradira fotografiju do neprepoznatljivosti, zahtevan je i po pitanju resursa, pa se često može desiti da i po par sekundi aparat bude neupotrebljiv, zbog primene redukcije šuma. Ovo posebno važi u slučaju da se odlučite na multishot NR.
Komentari (5)
neo
Konačno se pojavio novi rebel koji donosi pravu evoluciju.760d je mini 7d sa novim senzorom :) Odlična stvar je implementacija statusnog displeja.AF sistem je od ovog mališe napravio i pristojan akcioni aparat, tako da je ovo mašina koja može odgovoriti većini potreba prosečnog ili naprednijeg amatera :)
Osvrnuo bi se i na kit objektive 18-55 i 55-250.Bio sam ubeđen da su ta stakla napredovala samo u smislu STM motora, a pojma nisam imao da im prednji element više ne rotira :)
Smatram da uz pametnu cenovnu politiku ova klasa aparat nije rekla poslednju reč ;)
Test je, kao i svi prethodni, sjajan!Fenomenalna je stvar da na ovom jezičkom područiju imamo ovako kvalitetne prikaze i da sami autori mogu zainteresovanima dati informacije iz prve ruke.
StORM48
Samo sa jednom konstatacijom se ne bih slozio. To je da usled pravilne eksponiranosti svaki senzor moze da izvuce sve sto je potrebno. Svaki zalazak sunca, ma koliko difuzan bio ce biti preveliki zalogaj za Canon senzor (pa cak i za Nikonov), ako nam je cilj da se vidi prednji plan i da svetli deo nije pregoreo ili kojim slucajem nam trebaju siluete umesto osvetljenog prednjeg plana.
Zadrzavam pravo na subjektivitet, posto je ovo analiza samo za mene, a tesko da mogu da budem reper za sve :)
Uvažavam, ali s jednom primedbom - ni ljudsko oko nije sposobno da toliko dobro razluči detalje u kontrasvetlu, pa je izlišno uopšte pokušavati da prednji plan u nekom zalasku sunca posvetliš kao da je sunce iza tebe, zar ne?
Ja kad god sam od zalaska pokušavao da dobijem svetliji prednji plan, to je izgledalo nakaradno i nerealno, kao nekakav kvazi HDR. I opet, kad god sam poželeo malo bolji balans, opet je bracketing majka mara za sve to. NARAVNO, ako se za bracketing nema vremena, a želi se shadows/highlights, svakako je tu senzor sa širim DR-om u prednosti. Ali je u praksi malo teže naći takvu scenu gde će se s razlogom posezati za toliko dosvetljenih senki. Tim pre što se na taj način gubi crna boja, pa ceo kadar deluje kao da nema kontrasta.
@Goti
Hvala najlepše! :)
Pozdrav
Goti
Sa uživanjem pročitan još jedan odličan test, hvala. :)
Što se tiče obima testova iz mog ugla pored toga što sam imao prilike da se detaljno upoznam sa aparatima koje sam razmatrao za kupovinu i čitam o njima i na maternjem jeziku, mnogo toga sam i naučio uopšte o tom ozbiljnijem foto svetu, baš zahvaljujući tom obimu i Tvom osvrtanju na mnoge druge modele kako istog tako i drugih proizvođača, kao i detaljna pojašnjenja šta čemu služi i kako radi. Tako da još jedno veliko HVALA !
smarko
Sve je jasno. Poenta je da ljudi razmisle koliko je ta razlika zaista upotrebna vrednost u realnom radu.
Namerno sam stavio sebe za primer, jer:
- Zanr fotografije kao i stil obrade moze da bude jako zahtevan
- Prava sam "ISO kurva" sto se kaze. Ne volim shum ni u kakvom obliku, sto se vidi po podatku da ISO 800 prelazim samo ako mi se slucajno okrene tockic na auto mod :)
- Imao sam stativ 100% vremena uza se
To znaci da ako imam priliku, uvek cu da idem na sto manji ISO, narocito ako mislim da ce kasnija obrada da zahteva neko natezanje. Da analiziramo dalje.
Od tih 45%, barem 50% sam spustio na ISO 100, jer sam prosto mogao. Sto ce reci, nisu u pitanju izrazito kontrastne scene pa sam specijalno imao to u vidu. Identicno bih se ponasao sa Nikon senzorom, jer je jasno da svaki senzor daje najbolje rezultate na ISO 100. Dodao bih jos 20% gde nisam bio siguran da mi je trebalo, ali me opet nije mrzelo da rasklapam stativ, za svaki slucaj. Dodao bih jos 10% za scene koje bi bile prevelik zalogaj i za Nikon senzor i gde ne moze da se dobije ultimativni kvalitet iz jednog snimka.
Rezultat je manje od 10% fotografija gde bih uopste osetio prednost tog DR-a. Opet napominjem da sam ja u neku ruku ekstreman primer i da je ovaj procenat u velikom broju fotografa jos manji. Kad bi ljudi samo znali koliko je lako ukljuciti braketing i ispucati 3 snimka, pa cak i iz ruke, a jos lakse prefarbati masku u PS-u u delovima koji su dalje od idealne eksponiranosti, onda bi shvatili da je ta potreba jos manja.
Samo sa jednom konstatacijom se ne bih slozio. To je da usled pravilne eksponiranosti svaki senzor moze da izvuce sve sto je potrebno. Svaki zalazak sunca, ma koliko difuzan bio ce biti preveliki zalogaj za Canon senzor (pa cak i za Nikonov), ako nam je cilj da se vidi prednji plan i da svetli deo nije pregoreo ili kojim slucajem nam trebaju siluete umesto osvetljenog prednjeg plana.
Zadrzavam pravo na subjektivitet, posto je ovo analiza samo za mene, a tesko da mogu da budem reper za sve :)
Podelite svoja iskustva ili postavite pitanje
Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Canon EOS 750D i 760D, Test
Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.
smarko
smarko | 04. Nov, 2015, 14:35
Uvažavam, ali s jednom primedbom - ni ljudsko oko nije sposobno da toliko dobro razluči detalje u kontrasvetlu, pa je izlišno uopšte pokušavati da prednji plan u nekom zalasku sunca posvetliš kao da je sunce iza tebe, zar ne?
Ja kad god sam od zalaska pokušavao da dobijem svetliji prednji plan, to je izgledalo nakaradno i nerealno, kao nekakav kvazi HDR. I opet, kad god sam poželeo malo bolji balans, opet je bracketing majka mara za sve to. NARAVNO, ako se za bracketing nema vremena, a želi se shadows/highlights, svakako je tu senzor sa širim DR-om u prednosti. Ali je u praksi malo teže naći takvu scenu gde će se s razlogom posezati za toliko dosvetljenih senki. Tim pre što se na taj način gubi crna boja, pa ceo kadar deluje kao da nema kontrasta.
E tu lezi umece, naci balans i biti suptilan :)
Vrlo je tanka granica gde se pretera i ode u nakaradu, zanemarujuci pravila kako svetlo funkcionise. Ja zato i ne volim preterano mesanje vestackog i prirodnog svetla, kad je sunce iza ledja pa se blicom dosvetli previse. Izgleda kao jadni kompozit.
Tacno sam napisao jednu stvar u prvom postu, ali sam obrisao jer sam mislio da cu previce otici u off... da bi abnormalan DR na aparatu doveo do vrlo "zanimljivih" HDR resenja, koristeci genericki softver i time prakticno nekim ljudima koji ne bi znali da ga iskoriste kako treba ucinio medvedju uslugu i doveo do losijih fotografija kod pocetnika.
Slazem se i da oko ima ogranicenja prilikom raspona, ali mislim da je to bas ona granica dokle se treba ici, a da ne izgleda vestacki. Problem je sto su se ljudi jako navikli na fotografije sa malim DR-om, od kompakta i mobilnih telefona. PRosto su navikli da fotografija treba tako da izgleda. S toga sam uradio jedan eksperiment i rekao prijatelju koji nije u fotografiji da stane i pogleda jednu scenu i zapamti, sta vidi, kolicinu detalja, boje i sl. Onda sam uzeo aparat i okinuo tu scenu i pokazao mu LCD ekran. Onda je ukapirao da fotoshop ne znaci neminovno nerealnost prikaza. Ljudi su navikli na ogranicen DR u fotografiji i zato ono sto je u stvari realniji prikaz im deluje kao nerealan.