Canon EOS 750D i 760D, Test

KIT OBJEKTIVI

Kao i obično, tela ove klase se nude u nekoliko kit varijanti, sa popularnim zum objektivima niže klase, kao solidnim početnim kompletima za manje zahtevne amatere i laike. Canon EOS 750D je ponuđen sa tri objektiva: kratkim zumom EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM, rasponskim zumom EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM i najnovijim APS-C tele-zumom EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS STM. Uz 760D se nudi još jedan objektiv više, stari EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS.

Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM

Nova inkarnacija kratkog standardnog zuma, premijerno prikazanog u ulozi osnovnog kit objektiva uz EOS 700D, ponuđena je i u kombinaciji sa 750D i 760D. Pošto je i Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II svojevremeno protumačen tek kao kozmetičko unapređenje u odnosu na prvobitnu verziju, STM smo dočekali bez nekog naročitog entuzijazma. Uglavnom zbog toga što je Canon mnogo toga podredio videu u svojim aparatima, pa je i implementacija STM motora u ovaj najjeftiniji model objektiva, nekako prirodan sled događaja. Ipak, nakon osnovne provere i uvida u zvaničnu dokumentaciju, zaključili smo da su promene više od kozmetičkih, jer je i cela optička konstrukcija potpuno promenjena. Simbolično, novi objektiv je dobio i prednji poklopac iz novije serije, koji je znatno lakše skinuti i vratiti na objektiv čak i kada je na njemu zonerica.

Novi „standardni zum“ je zadržao isti raspon od 18 do 55mm, odnosno ekvivalentnih 29-88mm na 35mm (full-frame) senzoru, dobijenih množenjem raspona sa 1.6x krop faktorom. EF-S oznaka i bela tačka kraj bajoneta ukazuju na to da je objektiv namenjen isključivo krop telima sa APS-C formatom senzora. Ugao koji ovaj raspon zahvata, kreće se od maksimalnih 74.2° na najširih 18mm, do 27.5° na najdužih 55mm.

Dimenzije su nešto veće nego ranije, pa je sada dužina 75.2, a prečnik 69mm. Masa od 205 grama ga i dalje čini jednim od najlakših objektiva. Zum prsten je napravljen od gume, odgovarajućih je dimenzija i pristojno finog hoda za cenovni rang u kojem gravitira. To znači da ne trebate očekivati čuda, ali ni probleme prilikom rada. Konstrukcija zum mehanizma je ista kao i ranije, što podrazumeva pomalo arhaično rešenje da je objektiv fizički najkraći na približno 24mm, dok maksimalnu dužinu postiže na graničnim vrednostima od 18, odnosno 55mm. Fokus je sada internog tipa, što je svojevrstan nusprodukt STM (Stepper Motor) fokusnog motora, pa prednji element prečnika ø58mm više ne rotira zajedno sa plastičnim fokusnim prstenom. Fokusni prsten sada nije sužen u odnosu na korpus objektiva, već je istog prečnika, šireg je promena i bolje nazubljenosti. Sveukupno, sada je znatno zahvalniji za rad, a posebno u kombinaciji sa polarizacionim (CPL) filterima, koji su na starim verzijama bili pravo mučenje za koristiti. Kako je autofokus sada pogonjen modernim STM motorom, obezbeđen je i FTM (full-time-manual) fokus, pa prekidač nije neophodno prebaciti na MF u slučaju da poželite da izoštravate ručno. Za ovaj aspekt korišćenja vezana je i jedna osobenost. STM objektivi podrazumevaju da direktne fizičke veze između fokusnog prstena i fokusnog mehanizma u objektivu nema, pa se svaki pomeraj ostvaruje elektronskim putem – tzv. „focus-by-wire“. U praksi, to znači da će svako manuelno pomeranje fokusnog prstena, rezultovati simultanim pomeranjem fokusnog polja, ali pomoću koračnog (stepper) motora. To takođe znači i da pomeranje fokusnog prstena na objektivu skinutom s aparata neće uroditi plodom, kao ni u situaciji kada je aparat isključen ili u „sleep“ modu. Na ovo se treba navići, ali za uzvrat – fokus će biti brži, tačniji i nemerljivo tiši nego ranije. Iako je ovo poboljšanje okrenuto pre svega videografima, sigurni smo da će mnogi pozdraviti u celini bolju izvedbu malog kit objektiva.

Na žalost, skala distance i dalje nije na raspolaganju. Minimalna fokusna distanca od 25cm (meri se od ravni senzora) obezbeđuje prilično veliki faktor uvećanja od čak 0.34x (kao i kod prethodnika), odnosno 1:2.9, što će ljubitelji close-up (kvazi-makro) fotografije umeti da iskoriste. Brzina AF-a je veća nego ranije (opet zasluga STM-a), a isto se može reći i kada je tačnost u pitanju – pa možete očekivati više nego solidan procenat tačno fokusiranih snimaka. Objektiv spada u red varifokalnih, što podrazumeva da je za svaku promenu žižne daljine neophodno ponovo fokusirati.

Optičku konstrukciju čini 13 elemenata raspoređenih u 11 grupa, čime je otklonjena svaka sumnja u to da je ovo zapravo novi objektiv. Asferični optički element je i dalje prisutan (tirkizno označen na ilustraciji), a namenjen je suzbijanju hromatskih aberacija. Fluktuirajući element  (označen crveno), koji je namenjen optičkoj stabilizaciji, pomeren je ka prednjem elementu, što bi (makar u teoriji) trebalo pozitivno da utiče na efikasnost stabilizacije, budući da su amplitude podrhtavanja najintezivnije na dužem kraju objektiva. Na sledećoj ilustraciji se može videti šematski prikaz optičke konstrukcije:

Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM *

„Klizna blenda“ je uobičajena za ovu klasu objektiva, a kreće se od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/38, a sama dijafragma je sada realizovana u vidu 7 zaobljenih listića, što pozitivno utiče na kvalitet bokeha (zamućene površine van fokusne ravni).

Novi objektiv je od starog preuzeo optičku stabilizaciju četvrte generazije („IS“ oznaka u nazivu, od “Image Stabilizer“), deklarisanu na četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu (preporučena dužina ekspozicije je 1/žižna daljina objektiva, što u slučaju krop tela treba još pomnožiti sa 1.6). U praksi, testovi pokazuju da proizvođačka specifikacija nije preuveličana, mada prednost stabilizacije ne treba uzeti bezuslovno, budući da ona nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. U slučaju potrebe za snimanjem bez pomoći optičke stabilizacije (što se preporučuje prilikom rada sa stativa), istu je moguće isključiti odgovarajućim prekidačem na telu objektiva.

Originalna namenska zonerica, oznake EW-63C, dostupna je odvojeno, kao i odgovarajuća torbica LP1016.

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM

Objektiv zamišljen kao tzv. „turistički rasponac“, u svojoj prvoj i jedinoj iteraciji je važio za prilično popularan, jer je bio omiljeni izbor svakome ko je težio da zaobiđe često vrlo kratki EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS. Baš zbog dobrog prijema na koji je naišao, ne čudi što je ovaj objektiv bio prvi na listi onih koji će poneti novu STM tehnologiju fokusnog pogona. Mnogima će biti jedini objektiv u torbi, koji će se retko skidati sa aparata i koji će u najširem smislu odgovoriti na sve fotografske, a sada i video potrebe manje zahtevnih korisnika. Kao što je u nazivu i naznačeno, ovaj objektiv obuhvata raspon od 18 do 135mm, koji je na APS-C senzoru ekvivalentan rasponu 29 do 216mm na FF formatu, što obuhvata praktično sve što prosečnom turisti i/ili početniku može zatrebati. Ugao koji objektiv zahvata, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 11.5° na najdužih 135mm. EF-S prefiks označava da je namenjen isključivo APS-C aparatima, te ga na FF tela ni fizički nije moguće montirati.

Spoljne dimenzije 96 x 77mm čine ga nešto kraćim od ranije verzije, a masa od 480 grama nešto težim, iako i dalje dovoljno laganim i zahvalnim za putovanja, čemu je prvenstveno i namenjen. Kvalitetom izrade ovaj objektiv možemo smestiti značajno iznad manjeg kit objektiva, prvenstveno zbog osećaja čvrstine. Kvalitet plastike je solidan, sa dobro uklopljenim elementima, malih zazora na spojevima, uz nešto bolju mehaničku pokretljivost nego ranije. Bajonet je metalni, a finiš je na dodir dovoljno dobar i blizak je onome na 18-55 IS STM. Zum prsten je dovoljne širine, klizi glatko i precizno, a sam mehanizam se linearno izvlači do maksimalnih 135mm.

Autofokus je pogonjen novim STM (Stepper Motor) mikromotorom, koji je daleko napredniji nego nekadašnja DC varijanta mikromotora, pre svega u pogledu brzine, mekoće tranzicije fokusne ravni, ali i tišine, neophodne za video namenu. Ovaj model obezbeđuje i FTM (full-time-manual) fokus, što znači da se ručno doterivanje fokusa može vršiti proizvoljno, u bilo kojem trenutku, bez potrebe da prekidač bude prebačen na MF poziciju. Za manuelno fokusiranje je vezana i jedna specifičnost, karakteristična za objektive iz „supertele-foto“ kategorije, kao i ekskluzivne objektive poput EF 85mm f/1.2L II USM, a u pitanju je „focus-by-wire“. Prosto govoreći, radi se o načinu fokusiranja koji ne ostvaruje fizički kontakt fokusnog mehanizma i prstena za fokusiranje, već se cela operacija izvodi posredstvom STM-a, koji upravlja celom operacijom, te na taj način ručno fokusiranje čini nečujnim i dovoljno fluidnim, budući da nema mehaničkog zapinjanja, tako karakterističnog za jeftinije objektive. Ovaj način rada ima i svoje nedostatke. Pre svih, to je naročit lag, tj. zadrška kojom motor reaguje na pokrete fotografa, a koji se javlja usled izostanka direktne mehaničke povezanosti prstena i samog fokusnog mehanizma. U praksi je samo potrebno neko vreme za privikavanje, nakon čega će STM doneti više zadovoljstva nego neugodnosti. Osim toga, mnogima će biti neobična pojava da objektiv ignoriše komande na fokusnom prstenu dok god je aparat isključen ili je u „sleep“ modu.

Skala distance i dalje nije na raspolaganju, a fokus je realizovan interno, što znači da prednji element promera ø67mm ne rotira i time značajno olakšava korišćenje polarizacionih (CPL) filtera. Fokusni prsten je od tvrđe plastike, nije baš širok i ne rotira u AF modu. Minimalna fokusna distanca je 39cm (računa se u odnosu na senzor), pri čemu postiže prosečno uvećanje od 0.28x, odnosno 1:3.6. Objektiv spada u red varifokalnih, što podrazumeva da je za svaku promenu žižne daljine neophodno ponovo fokusirati.

Optičku konstrukciju i dalje čini 16 elemenata raspoređenih u 12 grupa, ali je optička formula donekle korigovana, pa se fluktuirajući element (namenjen optičkoj stabilizaciji nalazi bliže bajonetu, dok je asferični element (tirkizno) pomeren u prvu grupu, koja čini prednji/spoljni element optičkog sklopa.

Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM *

Raspon minimalnog otvora blende je identičan kao i na manjem kit objektivu – kreće od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/36, a dijafragma je sada realizovana u vidu 7 zaobljenih listića.

Efikasnost optičke stabilizacije poslednje generacije, implementirane i na ovom objektivu, takođe omogućava do četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. U praksi, kao i za EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM, testovi pokazuju da se proizvođačka specifikacija poklapa sa faktičkim stanjem, ali opet uz napomenu da stabilizacija nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. Za dinamične scene je i dalje potrebno imati bržu ekspoziciju i IS je tu nemoćan. Optičku stabilizaciju je moguće potpuno isključiti u slučaju potrebe (fotografisanje sa stativa, npr.), dok ograničenje na samo vertikalnu osu (tzv. paning mod, za horizontalno praćenje cilja) nije dostupno, iako je logično očekivati ga na objektivu ovakvog raspona.

Pitanje dodatne opreme se ponavlja i sa 18-135 - originalna zonerica, oznake EW-73B (koju deli sa EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM i EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS) spada u opcionu opremu, kao i odgovarajuća torbica LP1116.

Canon EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS

Najduži „turistički rasponac“ u svojoj ponudi krop kit objektiva, Canon je predstavio pre više godina i, moramo priznati da smo malo iznenađeni da i dalje odoleva tranziciji na moderan STM pogon autofokusa.

Raspon ovog objektiva kreće od 18, a završava se na vrlo dugih 200mm, što na APS-C senzoru (za koji je objektiv, kao i svi EF-S isključivo napravljen) pruža raspon žižnih daljina od 29 do 320mm ekvivalentnih FF senzoru, što obuhvata čak i mnogo više što prosečnom turisti može zatrebati. Ugao koji objektiv zahvata na svojim graničnim žižama, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 7.8° na najdužih 200mm.

Plastično telo dimenzija 78.6 x 102mm i masa od celih 595 grama čine ga najmasivnijim u klasi kit objektiva, a to je i razumljivo, s obzirom na raspon. EF-S 18-200mm IS se ne može pohvaliti nekim zavidnim kvalitetom izrade, ali možemo reći da je isti pristojan. Plastika je uklopljena dobro, malih zazora na spojevima, uz mehaničke osobine koje se očekuju od objektiva ove klase. Bajonet je metalni, a finiš u rangu onoga na EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM. Zum prsten je širok, glatkog i preciznog hoda, a mehanizam u obliku cilindra sa dva elementa, linerano se izvlači do žiže od maksimalnih 200mm.

Za autofokus je zadužen brzi DC mikro motor, umesto aktuelnog USM-a. Samim tim, FTM (full-time-manual) fokus nije obezbeđen, tako da je prekidač neophodno prebaciti u MF položaj, u slučaju potrebe za ručnim fokusiranjem. Skala distance (popularno „prozorče“) takođe nije na raspolaganju, a fokus je realizovan interno, što znači da prednji element promera ø72mm ne rotira i time olakšava korišćenje polarizacionih (CPL) filtera. Fokusni prsten je od tvrde plastike, nije previše širok, a za razliku od prednjeg elementa i rotira tokom fokusiranja, što može biti smetnja, barem do navikavanja. Minimalna fokusna distanca je 45cm (računa se u odnosu na senzor), pri čemu postiže prosečno uvećanje od 0.24x, odnosno 1:4.2.

Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS *

Objektiv raspolaže kliznom blendom, uobičajenom za ovu klasu objektiva, a ona se kreće od maksimalnih f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor ide od f/22 do f/36, a dijafragma je realizovana u vidu 6 zaobljenih listića.

Optička stabilizacija poslednje generacije, koja je uključena u optičku konstrukciju, a u Canonovoj terminologiji se označava sa IS (akronim od „image stabilizer“), obezbeđuje do četiri koraka dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu (preporučena dužina ekspozicije je 1/žižna daljina objektiva, što u slučaju krop tela treba pomnožiti sa 1.6, u skladu sa krop faktorom).

Već sasvim uobičajeno za Canon, kao i u slučaju ostalih ne-L objektiva, namenska zonerica EW-78D, kao i torbica LP1116 se ne isporučuje u paketu sa objektivom, nezavisno od toga da li je kupljen u kitu sa aparatom ili zasebno.

Canon EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS STM

I stari dobri EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS II  je dobio svoju STM verziju, na opšte oduševljenje ljubitelja amaterskog video zapisa.

Objektiv zamišljen kao tzv. početnički telezum velikog raspona, nevelike cene i više nego pristojnog optičkog potencijala. S obzirom da su i prethodne dve verzije itekako opravdale ove epitete, nemamo nikakvih sumnji da će i STM verzija biti dostojna postignutog renomea. Kao što je u nazivu i naznačeno, ovaj objektiv obuhvata raspon od 55 do 250mm, koji je na APS-C senzoru ekvivalentan 88 do čak 400mm na FF formatu, što obuhvata praktično sve što prosečnom turisti i/ili početniku može zatrebati. Ugao koji objektiv zahvata, kreće se od maksimalnih 23.2° na najširih 55mm, do 5.2° na najdužih 250mm. EF-S prefiks označava da je namenjen isključivo APS-C aparatima, te ga na FF tela ni fizički nije moguće montirati.

Spoljne dimenzije (D x Š) 111 x 70mm čine ga relativno malim u odnosu na raspon, a masa od 375 grama ga čini čak i lakšim od dva standardna rasponska kit objektiva. Kvalitetom izrade ovaj objektiv možemo smestiti u rang srednjeg EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM kita. Konstrukcija je solidno čvrsta i utegnuta, sa dobro uklopljenim elementima, malih zazora na spojevima, uz nešto bolju mehaničku pokretljivost nego kod stare verzije istog objektiva. S druge strane, bajonet je plastičan, čime je ovaj objektiv bliži najjeftinijem EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM objektivu. Finiš je prijatan na dodir, nije sklon skupljanju prašine i ne klizi pod prstima. Zum prsten je više nego dovoljne širine, klizi relativno glatko, ali ne baš precizno, a sam mehanizam je realizovan u obliku jednog cilindra i linearno se izvlači do maksimalnih 250mm.

Autofokus je pogonjen modernim STM (Stepper Motor) mikromotorom, koji je daleko napredniji nego nekadašnja DC varijanta mikromotora, pre svega u pogledu brzine, mekoće tranzicije fokusne ravni, ali i tišine, neophodne za video namenu. Ovaj model obezbeđuje i FTM (full-time-manual) fokus, što znači da se ručno doterivanje fokusa može vršiti proizvoljno, u bilo kojem trenutku, bez potrebe da prekidač bude prebačen na MF poziciju. Za manuelno fokusiranje je vezana i jedna specifičnost, karakteristična za objektive iz „supertele-foto“ kategorije, kao i ekskluzivne objektive poput EF 85mm f/1.2L II USM, a u pitanju je „focus-by-wire“. Prosto govoreći, radi se o načinu fokusiranja koji ne ostvaruje fizički kontakt fokusnog mehanizma i prstena za fokusiranje, već se cela operacija izvodi posredstvom STM-a, koji upravlja celom operacijom, te na taj način ručno fokusiranje čini nečujnim i dovoljno fluidnim, budući da nema mehaničkog zapinjanja, tako karakterističnog za jeftinije objektive. Ovaj način rada ima i svoje nedostatke. Pre svih, to je naročit lag, tj. zadrška kojom motor reaguje na pokrete fotografa, a koji se javlja usled izostanka direktne mehaničke povezanosti prstena i samog fokusnog mehanizma. U praksi je samo potrebno neko vreme za privikavanje, nakon čega će STM doneti više zadovoljstva nego neugodnosti. Osim toga, mnogima će biti neobična pojava da objektiv ignoriše komande na fokusnom prstenu dok god je aparat isključen ili je u „sleep“ modu.

Skala distance nije na raspolaganju, a fokus je realizovan interno, što znači da prednji element promera ø58mm ne rotira i time značajno olakšava korišćenje polarizacionih (CPL) filtera. Fokusni prsten je od tvrđe plastike, nije baš preširok i ne rotira u AF modu. Minimalna fokusna distanca je 85cm (računa se u odnosu na senzor), pri čemu postiže najveće prosečno uvećanje od 0.29x, odnosno 1:3.4, na maksimalnih 250mm. Objektiv spada u red varifokalnih, što podrazumeva da je za svaku promenu žižne daljine neophodno ponovo fokusirati.

Optičku konstrukciju sada čini čak 15 elemenata raspoređenih u 12 grupa, a formula je potpuno izmenjena, pri čemu je UD (Ultra-low Dispersion) element, namenjen kontroli hromatskih aberacija, zauzeo cetralnu poziciju u celom sklopu, dok je fluktuirajući element (namenjen optičkoj stabilizaciji) ostao na istom mestu, bliže prednjem elementu objektiva, čime je i njegov učinak maksimalan:

Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS STM *

Raspon maksimalnog otvora blende je od f/4 na širem, do f/5.6 na dužem kraju, dok minimalni kreće od f/22 do f/32. Dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića.

Efikasnost optičke stabilizacije poslednje generacije, implementirane i na ovom objektivu, takođe omogućava do četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu, opet uz napomenu da stabilizacija nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. Za dinamične scene je i dalje potrebno imati bržu ekspoziciju i IS je tu nemoćan. Optičku stabilizaciju je moguće potpuno isključiti u slučaju potrebe (fotografisanje sa stativa, npr), prekidačem na telu objektiva.

Pitanje dodatne opreme se ponavlja i sa ovim objektivom, pa je originalna zonerica, oznake ET-63, kao i odgovarajuća torbica LP1019, na raspolaganju samo kao opciona oprema.

SOFTVER

Sistem menija se nije bitnije menjao, pa i dalje imamo 10 stranica raspoređenih u 4 sekcije, koje se odnose na najbitnije aspekte funkcionisanja aparata: Shooting, Live-view, Playback i Setup:

  

Pregled osnovnih stranica menija: grupe Shooting, Live-view, Playback i Setup

REZOLUCIJA SNIMANJA

Podešavanje rezolucije za RAW nije moguće, pa je ona raspoloživa samo u maksimalnih 24 MP (6000 x 4000). S druge strane, kod JPEG-a se može računati na čak 5 različitih rezolucija, mada samo najveće tri smatramo zaista upotrebljivima. Najveća je, naravno, i nativna – 24 MP (6000 x 4000), srednja iznosi 10.6 MP (3984 x 2656), dok je mala 5.9 MP (2976 x 1984). Dostupne su i dve najmanje rezolucije, čija nam svrha nikad nije bila sasvim jasna, ali i dalje egzistiraju u ponudi: 2.5 MP (1920 x 1280) i 0.35 MP (720 x 480).

Osim ovih redovnih, 750D/760D nudi i posebne rezolucije i formate prilikom snimanja u LV režimu, ali su one rezervisane isključivo za JPEG format. Ponuđeni su 4:3, 16:9 i 1:1 formati. Pored toga, kvalitet JPEG-a se dodatno može definisati i kroz stepen kompresije: Fine za maksimalni kvalitet i Normal za nešto jaču kompresiju. Međusobno se razlikuju po veličini izlaznog fajla i krajnjem kvalitetu snimka.

KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA

Canon 750D/760D nudi tri tipa korekcija optičkih karakteristika objektiva – vinjetiranja, hromatskih aberacija i geometrijskih distorzija. Moguće je pojedinačno isključiti bilo koju od ovih korekcija, a da bi snimci mogli biti korigovani, neophodno je da aparat poseduje profil za korišćeni objektiv. U startu, aparat poseduje upisane profile za neke od najpopularnijih objektiva, a ukupan zbir profila koji se pomoću priložene EOS Utility aplikacije može uneti je 30.

Podrazumevano stanje za korekcije geometrijskih distorzija je isključeno, budući da ova vrsta korekcija vrši najdestruktivnije zahvate na fotografijama, pa se osim ispravljanja deformiteta koje optika unosi, krajnji snimak i iseca tako da eliminiše eventualne praznine koje su korekcijom nastale. Kao što je i očekivano, nijedna od ovih korekcija nema svoju funkciju u RAW formatu, već isključivo u JPEG-u.

AUTO LIGHTING OPTIMIZER

Opcija koja služi održanju balansa između senki i jače eksponiranih delova fotografije, tako da se prosvetljavanje tamnijih partija fotografije obavlja bez narušavanja detalja u svetlijem delu spektra, ostala je aktuelna i do današnjih dana. Nivoa optimizacije ima tri, a primenjuje se na snimke u JPEG formatu. Ukoliko snimate u RAW-u, naknadna primena ove opcije je moguća korišćenjem priložene aplikacije Digital Photo Professional. Njen učinak smo analizirali i na primeru ranijih aparata, a ponovićemo i sada:

Demonstracija Auto Lighting Optimizer opcije, s leva na desno: isključena, low, standard i strong intenzitet

Kao što se iz priloženog može videti, uticaj algoritma je mahom okrenut delovima snimka koji su u senci. Oni bivaju prosvetljeni tako da se uz vrlo malo truda mogu dobiti rezultati koji već iz aparata pružaju dojam šireg dinamičkog raspona, uprkos činjenici da je originalni snimak rađen u vrlo nepovoljnim uslovima (jak kontrast). Na ovaj način se mogu izbeći i poznate situacije sa „pregorelim“ (preeksponiranim) nebom, zbog merenja čije je težište bilo na tamnijem delu kadra, tako što se merenje obavlja na bolje osvetljenim delovima, a tonalitet celog snimka ostaje u balansu.

ALO je sasvim korisna funkcija, ali uz umereno, posebno ciljano korišćenje. Ukoliko njene usluge koristite prečesto i u neadekvatnim uslovima, velika je verovatnoća da od zicer situacija dobijete tek prosečne fotografije, gledano u strogo tehničkom smislu. Kao i do sada, opcija Auto Lighting Optimizer se ne može koristiti u kombinaciji sa Highlight Tone Priority opcijom, budući da su im funkcije u nekoj vrsti kolizije.

BRZINA

Uvek kada testiramo aparate nižeg ranga, napominjemo da s njihove strane svaki brzinski rezultat treba smatrati premijom, budući da nisu namenjeni niti sportskom fotografisanju, niti reporterskom... praktično nijednom vidu akcione fotografije. Ipak, to ne znači da takve aparate ne možemo međusobno da poredimo ili čak sa nekim aparatima više klase.

U ovoj situaciji, utisci su dvojaki, baš kao i model aparata. Oba nova modela se odlikuju istom brzinom rafala kao i prethodnik EOS 700D, što će reći – 5fps. Mnogo bolja vest je to što je i bafer proširen, pa oba aparata mogu da snime do 8 RAW snimaka u nizu bez usporenja, 180 JPEG i sasvim solidnih 6 snimaka RAW+JPEG kombinovano. To je daleko više nego što je mogao prethodnik, a sasvim dovoljno manje od aparata više klase.

Drugi aspekt poređenja je samo upravljanje parametrima i funkcijama. U tom smislu, zaključak nije univerzalan za obe verzije, jer svojom ergonomijom 760D donosi bitno veću slobodu rada, lakše upravljanje opcijama i komandama na aparatu i jednostavniju pripremu za sledeći snimak. Kod 750D situacija nije ni približno takva. Aparat je skoro identičan onome što nam je poznato sa 700D, osim što su senzor i autofokusni sistem novi.

Oba aparata se odlikuju odličnom agilnošću, veoma kratkim periodima zauzetosti i prepoznatljivim rasporedom komandi kojima je lako prilagoditi se, čak i ako ih prvi put vidite.