Canon EOS 750D i 760D, Test
ISO TEST, RAW
ISO test već godinama važi za važan deo testiranja svakog novog aparata i senzora u njemu. Mogućnost da se i u lošijim svetlosnim uslovima dobije rezultat pristojnog kvaliteta, predmet je želja fotografa još od nastanka fotografije. Prelaskom sa analognog filma na digitalni senzor, fotoaparati su doneli revoluciju na ovom polju. Ne samo po pitanju manjeg šuma, već i po pitanju lakoće korišćenja, jer digitalni aparat nije uslovljen rolnom filma, već se osetljivost može menjati od snimka do snimka. Na taj način je ISO test preko noći postao jedan od najvažnijih parametara.
Canon u ovoj klasi već duže vreme ne pokazuje sklonost eksperimentisanju, pa nije čudo što je ISO raspon i dalje limitiran na 25600. Canon 650D, baš kao ni 700D, nisu slovili za šampione ISO performansi, prvenstveno jer su zbog angažovanja Hybrid CMOS AF tehnologije, za dlaku snizili performanse ispod onih koje je doneo EOS 600D. 750D i 760D donose novu generaciju hibridnog fokusa, a samim tim postavljaju i pitanje uticaja na ISO performanse. Posebno u situaciji gde se visoka rezolucija može pokazati kao teret.
Pa, pogledajmo... Igrači su isti, a ista je i scena:
ISO raspon u isečcima dobijenim konvezijom iz RAW formata, sa isključenim uklanjanjem šuma (s leva na desno - 760D, 650D, D5500):
Rezultati dobijeni na ovaj način se mogu podvesti pod „očekivano“. Najbolje ISO performanse u proseku ima Nikon D5500, a za njim sledi 760D. Sva tri aparata su relativno izjednačena do ISO 1600, s tim da Nikon održava konstantnu marginu praktično već od ISO 100, držeći količinu šuma, kako kolornog, tako i monohromatskog, na samom minimumu. Rastom iznad 3200, D5500 se nameće kao lider, dok je 760D nešto slabiji (rekli bismo blizu 1/3 do 1/2 EV). Canon 650D u suštini nije mnogo lošiji od 760D, ali mu je karakter šuma nezgodniji, usled pojave plavičastih tonova tamo gde ih ne bi trebalo biti. 650D je osetno slabiji na najvišim ISO vrednostima, usled pojave plavih tonova u neutralnim partijama. To se najbolje može videti na ISO 6400 i 12800. 25600 je već i suvišno pominjati, a na ovoj vrednosti problem ima čak i Nikon D5500. Canon EOS 760D se pokazao tek solidnim u ovom delu testa, što nije nužno loše, ali nekako nije u skladu sa očekivanjima koja smo imali u pogledu tehnološkog napretka.
Iskoristićemo priliku da ih uporedimo i na vanjskoj sceni, pošto se neretko dešava da se senzori ponašaju drugačije u vanstudijskim uslovima:
100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade (s leva na desno – 760D, 650D, D5500):
Obično konstatujemo da se rezultati ISO testa gotovo uvek razlikuju, u zavisnosti od toga da li se test sprovodi u kontrolisanim uslovima ili u praksi. Ovde je međutim situacija takva da je poredak praktično identičan. Neprikosnoveni lider je i dalje Nikon D5500, dok za njim blago zaostaje Canon 760D. Canon 650D je i dalje u zaostatku, s tim da je šum agresivan tek na ISO 12800. Ipak, i dalje 650D pokazuje najviše problema sa plavim kolornim primesama u tamnijim partijama, zbog čega je njegove snimke dosta teže očistiti, nego u slučaju druga dva aparata.
Kao i uvek, prilažemo nekoliko snimaka načinjenih na višim ISO vrednostima i obrađenih nekim uobičajenim metodama, kako bi se moglo videti koliko Canon 760D može da pruži, kada se primeni pažljiva obrada i interpolacija na nižu rezoluciju:
Canon EF 50mm f/1.4 USM @50mm f/8, ISO 12800, (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP
Canon EF 100mm f/2.8L IS Macro USM @100mm f/8, ISO 12800, (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP
Canon EF 50mm f/1.4 USM @50mm f/8, ISO 6400, (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP
Komentari (5)
neo
Konačno se pojavio novi rebel koji donosi pravu evoluciju.760d je mini 7d sa novim senzorom :) Odlična stvar je implementacija statusnog displeja.AF sistem je od ovog mališe napravio i pristojan akcioni aparat, tako da je ovo mašina koja može odgovoriti većini potreba prosečnog ili naprednijeg amatera :)
Osvrnuo bi se i na kit objektive 18-55 i 55-250.Bio sam ubeđen da su ta stakla napredovala samo u smislu STM motora, a pojma nisam imao da im prednji element više ne rotira :)
Smatram da uz pametnu cenovnu politiku ova klasa aparat nije rekla poslednju reč ;)
Test je, kao i svi prethodni, sjajan!Fenomenalna je stvar da na ovom jezičkom područiju imamo ovako kvalitetne prikaze i da sami autori mogu zainteresovanima dati informacije iz prve ruke.
StORM48
Samo sa jednom konstatacijom se ne bih slozio. To je da usled pravilne eksponiranosti svaki senzor moze da izvuce sve sto je potrebno. Svaki zalazak sunca, ma koliko difuzan bio ce biti preveliki zalogaj za Canon senzor (pa cak i za Nikonov), ako nam je cilj da se vidi prednji plan i da svetli deo nije pregoreo ili kojim slucajem nam trebaju siluete umesto osvetljenog prednjeg plana.
Zadrzavam pravo na subjektivitet, posto je ovo analiza samo za mene, a tesko da mogu da budem reper za sve :)
Uvažavam, ali s jednom primedbom - ni ljudsko oko nije sposobno da toliko dobro razluči detalje u kontrasvetlu, pa je izlišno uopšte pokušavati da prednji plan u nekom zalasku sunca posvetliš kao da je sunce iza tebe, zar ne?
Ja kad god sam od zalaska pokušavao da dobijem svetliji prednji plan, to je izgledalo nakaradno i nerealno, kao nekakav kvazi HDR. I opet, kad god sam poželeo malo bolji balans, opet je bracketing majka mara za sve to. NARAVNO, ako se za bracketing nema vremena, a želi se shadows/highlights, svakako je tu senzor sa širim DR-om u prednosti. Ali je u praksi malo teže naći takvu scenu gde će se s razlogom posezati za toliko dosvetljenih senki. Tim pre što se na taj način gubi crna boja, pa ceo kadar deluje kao da nema kontrasta.
@Goti
Hvala najlepše! :)
Pozdrav
Goti
Sa uživanjem pročitan još jedan odličan test, hvala. :)
Što se tiče obima testova iz mog ugla pored toga što sam imao prilike da se detaljno upoznam sa aparatima koje sam razmatrao za kupovinu i čitam o njima i na maternjem jeziku, mnogo toga sam i naučio uopšte o tom ozbiljnijem foto svetu, baš zahvaljujući tom obimu i Tvom osvrtanju na mnoge druge modele kako istog tako i drugih proizvođača, kao i detaljna pojašnjenja šta čemu služi i kako radi. Tako da još jedno veliko HVALA !
smarko
Sve je jasno. Poenta je da ljudi razmisle koliko je ta razlika zaista upotrebna vrednost u realnom radu.
Namerno sam stavio sebe za primer, jer:
- Zanr fotografije kao i stil obrade moze da bude jako zahtevan
- Prava sam "ISO kurva" sto se kaze. Ne volim shum ni u kakvom obliku, sto se vidi po podatku da ISO 800 prelazim samo ako mi se slucajno okrene tockic na auto mod :)
- Imao sam stativ 100% vremena uza se
To znaci da ako imam priliku, uvek cu da idem na sto manji ISO, narocito ako mislim da ce kasnija obrada da zahteva neko natezanje. Da analiziramo dalje.
Od tih 45%, barem 50% sam spustio na ISO 100, jer sam prosto mogao. Sto ce reci, nisu u pitanju izrazito kontrastne scene pa sam specijalno imao to u vidu. Identicno bih se ponasao sa Nikon senzorom, jer je jasno da svaki senzor daje najbolje rezultate na ISO 100. Dodao bih jos 20% gde nisam bio siguran da mi je trebalo, ali me opet nije mrzelo da rasklapam stativ, za svaki slucaj. Dodao bih jos 10% za scene koje bi bile prevelik zalogaj i za Nikon senzor i gde ne moze da se dobije ultimativni kvalitet iz jednog snimka.
Rezultat je manje od 10% fotografija gde bih uopste osetio prednost tog DR-a. Opet napominjem da sam ja u neku ruku ekstreman primer i da je ovaj procenat u velikom broju fotografa jos manji. Kad bi ljudi samo znali koliko je lako ukljuciti braketing i ispucati 3 snimka, pa cak i iz ruke, a jos lakse prefarbati masku u PS-u u delovima koji su dalje od idealne eksponiranosti, onda bi shvatili da je ta potreba jos manja.
Samo sa jednom konstatacijom se ne bih slozio. To je da usled pravilne eksponiranosti svaki senzor moze da izvuce sve sto je potrebno. Svaki zalazak sunca, ma koliko difuzan bio ce biti preveliki zalogaj za Canon senzor (pa cak i za Nikonov), ako nam je cilj da se vidi prednji plan i da svetli deo nije pregoreo ili kojim slucajem nam trebaju siluete umesto osvetljenog prednjeg plana.
Zadrzavam pravo na subjektivitet, posto je ovo analiza samo za mene, a tesko da mogu da budem reper za sve :)
Podelite svoja iskustva ili postavite pitanje
Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Canon EOS 750D i 760D, Test
Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.
smarko
smarko | 04. Nov, 2015, 14:35
Uvažavam, ali s jednom primedbom - ni ljudsko oko nije sposobno da toliko dobro razluči detalje u kontrasvetlu, pa je izlišno uopšte pokušavati da prednji plan u nekom zalasku sunca posvetliš kao da je sunce iza tebe, zar ne?
Ja kad god sam od zalaska pokušavao da dobijem svetliji prednji plan, to je izgledalo nakaradno i nerealno, kao nekakav kvazi HDR. I opet, kad god sam poželeo malo bolji balans, opet je bracketing majka mara za sve to. NARAVNO, ako se za bracketing nema vremena, a želi se shadows/highlights, svakako je tu senzor sa širim DR-om u prednosti. Ali je u praksi malo teže naći takvu scenu gde će se s razlogom posezati za toliko dosvetljenih senki. Tim pre što se na taj način gubi crna boja, pa ceo kadar deluje kao da nema kontrasta.
E tu lezi umece, naci balans i biti suptilan :)
Vrlo je tanka granica gde se pretera i ode u nakaradu, zanemarujuci pravila kako svetlo funkcionise. Ja zato i ne volim preterano mesanje vestackog i prirodnog svetla, kad je sunce iza ledja pa se blicom dosvetli previse. Izgleda kao jadni kompozit.
Tacno sam napisao jednu stvar u prvom postu, ali sam obrisao jer sam mislio da cu previce otici u off... da bi abnormalan DR na aparatu doveo do vrlo "zanimljivih" HDR resenja, koristeci genericki softver i time prakticno nekim ljudima koji ne bi znali da ga iskoriste kako treba ucinio medvedju uslugu i doveo do losijih fotografija kod pocetnika.
Slazem se i da oko ima ogranicenja prilikom raspona, ali mislim da je to bas ona granica dokle se treba ici, a da ne izgleda vestacki. Problem je sto su se ljudi jako navikli na fotografije sa malim DR-om, od kompakta i mobilnih telefona. PRosto su navikli da fotografija treba tako da izgleda. S toga sam uradio jedan eksperiment i rekao prijatelju koji nije u fotografiji da stane i pogleda jednu scenu i zapamti, sta vidi, kolicinu detalja, boje i sl. Onda sam uzeo aparat i okinuo tu scenu i pokazao mu LCD ekran. Onda je ukapirao da fotoshop ne znaci neminovno nerealnost prikaza. Ljudi su navikli na ogranicen DR u fotografiji i zato ono sto je u stvari realniji prikaz im deluje kao nerealan.