Novi sistem je morao promovisati i novi set objektiva, pa je prirodno da se u novim okolnostima nađe mesta i za novi kit objektiv. Za razliku od mnogih situacija gde se rečju „novi“ označava mahom tek revidirani proizvod, ovde imamo primer veoma temeljnog projektovanja… ono što bismo žargonski mogli nazvati – „od nule“. Pa, pogledajmo o čemu se radi.
Canon RF 24-105mm f/4L IS USM po svim parametrima predstavlja nezvaničnog naslednika dobro poznatog i planetarno popularnog EF 24-105mm f/4L IS USM, kao i njegove druge iteracije sa sufiksom II.
Ovaj objektiv spada u kategoriju standardnih zumova, a u pitanju je model veoma primamljivog raspona i odličnih optičkih kvaliteta. Pošto se termin „kit“ često pogrešno vezuje za objektive jedva prihvatljivih optičkih performansi, treba reći da RF 24-105mm f/4L IS USM ne predstavlja objektiv koji je predviđen da zadovolji formu, već da bude konačno rešenje za univerzalnu upotrebu. „L“ oznaka u nazivu ukazuje na to da se radi o posebnoj seriji Canon objektiva, namenjenoj prvenstveno naprednijim korisnicima, odnosno svima koji od objektiva žele više od proseka, bilo da su u pitanju optičke performanse, bilo da su u pitanju mehaničke karakteristike, odnosno izrada.
Optička konstrukcija novog kit objektiva, Canon RF 24-105mm f/4L IS USM*
Spoljašnje dimenzije objektiva su 107 x 84mm, a masa je 700 grama, što ga čini nešto kraćim i primetno lakšim od najsličnijeg EF objektiva. I dalje je relativno kompaktnih dimenzija za svoj raspon, premda u kombinaciji sa inače nevelikim EOS-om R, ipak deluje dosta krupno. Unutar kvalitetno izrađenog, zaptivenog zuma, nalazi se i nova optička konstrukcija od 18 elemenata, razvrstanih u 14 grupa, zajedno sa 3 asferična i jednim UD (Ultra-low dispersion) elementom. Fiksna blenda maksimalnog otvora f/4 i minimalnog f/22, sastoji se iz 9 zaobljenih listića. Autofokusni sistem je interni, Nano-USM tipa, što znači da je brz i nečujan, a obezbeđuje i FTM (Full-Time-Manual) fokus, što znači da za manuelno fokusiranje nije neophodno prebaciti prekidač u MF položaj, a prednji element ne rotira u toku fokusiranja. Minimalna fokusna distanca je 45cm, pri čemu se postiže faktor uvećanja od približno 1:4 (0.25x). Objektiv ne poseduje skalu fokusne distance, što je veoma neobično, a pretpostavljamo da je razlog tome činjenica da EOS R obezbeđuje grafički prikaz skale u tražilu ili na glavnom ekranu. Subjektivno gledano, nama se konvencionalno rešenje ipak više dopada.
Raspon od 24 do 105mm gotovo da je savršen za full-frame senzor. Obezbeđuje vidno polje od 84° na širem, do 23°20’ na dužem kraju i zahvata sve od širokog do tele područja – ukratko, pravi objektiv univerzalne namene. Zum mehanizam je izveden u vidu jednog cilindra koji se izvlači linearno do maksimalnih 105mm i vrlo je mekog hoda. Podržani su filteri prečnika ø77mm, a vinjetiranje na najširem kraju neće proizvesti ni nešto deblji CPL filteri.
Ovaj objektiv je opremljen poznatom Canonovom izvedbom optičke stabilizacije (Image Stabilizer), što IS sufiks u nazivu i označava. Zvanično se navodi da IS ovog objektiva može da obezbedi 4 blende dužu ekspoziciju iz ruke.
U paketu sa objektivom stiže uputstvo, namenska zonerica oznake EW-83N i mekana torbica LP1319.
Sistem menija je oduvek bio jak adut Canon aparata. Dobro organizovane i logično podeljene, opcije je uglavnom lako naći, jer je skrolovanje elegantno izbegnuto, ograničavanjem broja stavki po stranici. Najčešće korišćene opcije je moguće izdvojiti u zasebnu sekciju i tako formirati više dodatnih stranica sa omiljenim opcijama. Osnovnih sekcija inače ima 5, s tim da se u video modu prva delimično menja. Pa tako imamo Shoot sekciju u dve varijante (foto i video), AF, Playback, Setup i Custom Functions. Sadržaj svake od njih možemo videti na sledećim ilustracijama:
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Shooting, AF, Playback, Setup, Custom Functions i Movie Shooting
Pristupa im se pritiskom na Menu taster, a navigacija se vrši kako kursorskim tasterima, tako i kontrolnim točkićima. Info komandom se može vršiti brzi prelazak između različito obojenih sekcija. Za veći deo opcija čije ime ne sugeriše dovoljno precizno o čemu se radi, postoji kratak opis koji se može dobiti pritiskom na Info taster.
Definisanje kvaliteta snimka je moguće nezavisno za RAW i JPEG formate, s tim da je ovo za poslednjih nekoliko godina prvi 35mm aparat iz Canon-a koji ne nudi RAW zapis nižih rezolucija. EOS R uvodi potpuno novu varijantu RAW formata – C-RAW, tj. kompresovani RAW. Radi se o tzv. lossless formatu, nad kojim je izvršena kompresija bez kvalitativnih gubitaka, tako što se dekompresija vrši uoči otvaranja u RAW konvertoru poput Adobe Camera RAW-a. Rezultujući snimak je, na taj način, jednakog kvaliteta kao i onaj dobijen iz nekompresovanog RAW-a, s tim da je izvorni snimak za oko 45-50% manji. Penali se plaćaju u nešto većoj zahtevnosti interne obrade, ali je sa aktuelnim procesorom to zanemarljiva stavka. Dok drugi brendovi većinom već godinama nude ovu mogućnost, Canon je tek sada odlučio da poradi na prostorno efikasnijim RAW snimcima. Bolje ikad, nego nikad. Oba RAW formata je moguće koristiti i u Dual-Pixel podvarijanti, kada se informacije sa udvojenih piksela beleže posebno, radi naknadnog korišćenja u svrhu korekcije položaja fokusne ravni, uklanjanja efekta ghostinga ili minimalnog pomeranja bokeha.
JPEG je ponuđen u pet rezolucija. Osim maksimalne (Large) od 30.1 MP (6720 x 4480), srednje (Medium) od 13.3 MP (4464 x 2976) i najmanje (Small) u 7.5 MP (3360 x 2240), EOS R nudi i dve veoma male rezolucije, čija nam svrha nije bila naročito jasna ni onda kada su senzori bili dvostruko niže rezolucije, a naročito sada. To je S1 rezolucija od 3.8 MP (2400 x 1600) i S2 od 0.35 MP (720 x 480).
Spisak rezolucija u JPEG formatu ovime nije konačan, jer je moguće izabrati i drugačiji odnos stranica od uobičajenog 3:2. Tako se može izabrati 4:3, 16:9 ili 1:1 format, a ukoliko se koriste APS-C objektivi sa EF adapterom, aparat će automatski preći u 1.6x mod, te srazmerno smanjiti i rezoluciju.
Canon EOS R nudi nekoliko tipova korekcija optičkih nedostataka objektiva. Korekcije se vrše na osnovu predefinisanih profila za svaki pojedinačni model Canon objektiva i obavezno ih je importovati u aparat pomoću priložene EOS Lens Registration Tool aplikacije, ukoliko se radi o starijim modelima. U startu, aparat poseduje upisane profile za 25 najpopularnijih objektiva (spisak konkretnih modela nije na raspolaganju), a ukupan zbir profila koji se pomoću priložene aplikacije može uneti je 40. Više nego dovoljno. Ukoliko je u pitanju neki od novijih modela objektiva, aparat će iz samog objektiva preuzeti potrebne parametre.
Aparat nudi korekcije vinjetiranja, hromatskih aberacija, geometrijskih distorzija i difrakcije, a moguće je pojedinačno ih uključiti ili izostaviti. Još jedan tip korekcije nosi naziv Digital Lens Optimizer (DLO). Radi se o funkciji koja kombinuje prethodne, pri čemu se na sve dodaje i anuliranje efekta AA (Anti-Aliasing) filtera na senzoru, radi postizanja maksimalne količine detalja i oštrine. Canon navodi da, s obzirom da funkcioniše u paketu sa specifičnim profilima za svaki pojedinačni Canon objektiv, DLO može da suzbije i efekat „kome“ do neke granice. Inače, „koma“ je optička aberacija koja uzrokuje geometrijska izobličenja tačkastih izvora svetlosti na periferiji kadra, usled nesavršenosti optičkih elemenata objektiva. DLO funkcija ne dolazi besplatno (u smislu neophodnih resursa), pa se njenim aktiviranjem aparat vidljivo usporava. Ukoliko performanse nisu kritične, DLO funkcija će se pobrinuti da snimci iz aparata izgledaju najkvalitetnije moguće. Dok je DLO funkcija aktivna, zasebna korekcija hromatskih aberacija i difrakcije neće biti na raspolaganju, jer DLO već primenjuje ove algoritme.
Dual-pixel tehnologija, koja donosi udvojene piksele po horizontali, inicijalno je bila korišćena samo kao jedna komponenta hibridnog fokusa, čija je svrha od samih početaka bila da nadomesti nedostatke kontrastnog fokusa i obezbedi preciznije i brže fokusiranje u LV modu, a naročito u slučaju kontinualnog praćenja mete. Vrednost i uspešnost ove tehnologije ne treba naročito naglašavati, budući da su preko noći obezbedile Canonu nezvaničnu vodeću poziciju u pogledu autofokusa u video modu. Kasnije se ispostavilo da Dual-pixel tehnologija može imati i neke druge namene. Na žalost, ograničene samo za upotrebu u okviru priložene aplikacije pod imenom Digital Photo Professional i samo za RAW format sa uključenom Dual-pixel funkcijom. Pogledajmo o čemu se radi.
Image Microadjustment – Specifičnost Dual-pixel tehnologije da se jedan efektivni piksel sastoji od dve foto-ćelije, iskorišćena je u svrhu naknadne korekcije pozicije fokusa. Canon EOS R omogućava da veoma male korekcije fokusa izvedete u obradi! Iako u teoriji zvuči kao magija, Canon je kroz Dual-pixel arhitekturu samo iskoristio potencijal paralakse i obezbedio minimalni raspon za svrhu korekcije pozicije fokusa. Od ove opcije ne treba očekivati čuda. Naša proba je pokazala da Image Microadjustment funkcioniše, ali da često nema dovoljno prostora za korekciju, jer je fokus „pobegao“ van dozvoljenih limita. Veoma je bitno napomenuti da ova funkcija NIJE dostupna u aparatu, već samo u obradi pomoću DPP alatke i samo za snimke koji su nastali sa uključenim Dual-pixel RAW (DPRAW) formatom upisa.
Ako bismo uporedili raspon korekcija sa klasičnom kalibracijom fokusa koja se dobija AF-Microadjustment opcijom na DSLR-ovima, slobodno možemo reći da je maksimalni raspon korekcije od ±5 koraka, otprilike ekvivalentan istom rasponu u AF-Microadjustment-u. Raspon situacija u kojima se ovo može pokazati korisnim je ipak relativno mali, ali se ne može ignorisati činjenica da Image Microadjustment ipak čini ono što nijedna druga opcija za kalibraciju fokusa nije sposobna – nudi mogućnost naknadne korekcije, a to je ipak velika stvar. Koliko će se ovo u praksi pokazati korisnim, teško je reći. Naše preliminarne probe su pokazale da potencijala ima, uz uslov da promašaj nije prevelik, jer su moguće korekcije veoma suptilne, čak i kada uporedite vrednosti -5 i +5. Granične situacije u kojima je ovo upotrebljivo bi mogli biti portreti (korekcija fokusa koja nije idealno na očima), dok se u nekim foto-žanrovima, kao što je makro, može bitno efikasnije koristiti.
Naknadna korekcija položaja fokusa pomoću Dual-pixel Image Microadjustment opcije
Bokeh Shift - Ova funkcija takođe kao preduslov ima Dual-Pixel RAW, a radi se o još jednoj pomalo čudnoj mogućnosti, horizontalnog „pomeranja“ bokeha, tj. neoštrih delova kadra. Opet je iskorišćena paralaksa i opet je korekcija moguća u rasponu od ±5 koraka. Kako to u praksi izgleda, može se videti na primeru niže. Nema sumnje da funkcioniše, samo je pitanje upotrebne vrednosti. Verujemo da je u nekim situacijama zaista moguće pronaći primenu, eliminisanjem suviše upadljivih partija u bokehu, ali je evidentno teško namerno nabasati na takvu situaciju.
Dual-pixel Bokeh Shift
Ghosting Reduction – Ova vrsta naknadne korekcije isprva nije tako upečatljiva, ali je možda i najkorisnija, a služi poništavanju efekta „duhova“ koji se javljaju kada se u kadru nalaze jači svetlosni izvori, koji uzrokuju višestruku refleksiju unutar optičkog sklopa, zbog čega fotografije (a naročito one nastale u mraku) mogu imati nepoželjne tragove tih svetlosnih izvora. Ova opcija bi trebalo da može da ih poništi, opet pomoću efekta paralakse, koji se u ovom slučaju koristi za analizu fotografije i potragu za nepoželjnim „duhovima“, budući da njihovo ispoljavanje zavisi i od ugla posmatranja.
Performanse novog aparata, u elektronskom smislu, praćene su veoma čudnim utiscima. U nekim nas je momentima EOS R zadivio, dok je u nekim izazvao skoro pa nevericu. Činjenica da nije zamišljen kao „rasni sportista“, ovom aparatu ne smeta da briljira u pogledu brzine okidanja (istina, u ograničenim kombinacijama podešavanja), ali i širine memorijskog bafera. Brz je i AF sistem… opet doduše ograničeno, reakcija na okidanje je izuzetna, aparat je veoma brzo spreman za rad nakon uključivanja, tu je i potpuno odsustvo tzv. „black-out“-a (zatamnjenje prikaza u tražilu)… Ipak, neke su stvari veoma spore. Ne govorimo samo o elektronici, već i o fizičkoj brzini manipulacije aparatom, uzrokovanoj (pogodite!) – ergonomijom i rasporedom komandi.
Novi Digic 8 procesor je doneo veliki potencijal na mnogim poljima. Većina poboljšanja je nekako (očekivano) okrenuta video mogućnostima, ali se ne može reći da i fotografi ne profitiraju. Dual-pixel tehnologija i dalje može biti ozbiljna kočnica za visoke performanse, zbog čega ova funkcija i dalje nudi mogućnosti (de)aktiviranja po potrebi.
Rafal koji Canon navodi u dokumentaciji, broji 8 fps. Međutim, tih 8 fps Canon EOS R postiže u idealnim uslovima, a to u praksi znači isključen Dual-pixel, isključen Digital Lens Optimizer, isključene razne druge interne obrade i tome slično. Kada su svi preduslovi zadovoljeni, 8 fps je brzina kojom aparat uspeva da okida sukcesivno, dok ne napuni memorijski bafer, koji (opet) omogućava 52 RAW, 81 C-RAW, 100 JPEG ili 44 RAW+JPEG, odnosno 65 C-RAW+JPEG kombinovano. Interesantno je da smo mi, korišćenjem veoma brze kartice UHS-II standarda, uspevali da dobijemo niz koji za dobrih 15-20% premašuje deklarisane vrednosti, navedene u oficijelnim dokumentima! Bafer koji uspeva da savlada 52 RAW snimka ili čak 44 RAW+JPEG, daleko je potentniji od onoga što smo imali prilike da zabeležimo kod EOS-a 5D Mark IV. Štaviše, ovo je rezultat kojeg se ni top klasa Canon-a, u koje spada EOS-1Dx Mark II, ne bi postidela! Ukoliko koristite kompresovani RAW (naveden još i kao C-RAW), možete računati na još bolje rezultate, a jedino se korišćenje Dual-pixel funkcije ne može kombinovati sa visokim performansama. Naizgled paradoksalno, aparat nudi faktički neograničen kapacitet bafera u kombinaciji sa Dual-pixel funkcijom, nezavisno od toga da li se koristi RAW ili C-RAW, ali je caka u tome da brzina rafala automatski opada na gotovo besmislenih 2.2 fps. Mislimo da je bilo poštenije da Dual-pixel RAW prosto bude limitiran na pojedinačno okidanje, jer ovako tabela sa specifikacijama može delovati čak i pomalo bizarno. Uglavnom, ako vas je tabela zbunila podatkom o beskonačnom kapacitetu bafera u kombinaciji sa Dual-Pixel RAW-om, eto o čemu se radi.
Ukoliko se fotografiše u modu kontinualnog fokusa (AI-Servo), brzina rafala automatski opada na 5 fps. Ovo je najblaže rečeno čudna logika. Rafal se svakako može koristiti u bilo kojoj kombinaciji moda fokusiranja i drugih podešavanja, ali je isti ipak nekako najlogičnije koristiti za akcione scene. Najzad, rafal je i nastao kao potreba što boljeg praćenja pokretnih meta, gde je veoma teško korektno održati fotografisani objekat na željenoj poziciji u kadru, pa se višestrukom okidanju pribegavalo kako bi barem neka fotografija „uspela“. Tako gledano, usporenje rafala u kombinaciji sa kontinualnim fokusom definitivno ne deluje preterano upotrebljivo. S ozbirom na to, možda je poštenije bilo navesti da „aparat omogućava rafal od 5 fps, a samo za statične scene izuzetno i 8fps“. U Canonu se očito ne slažu. Da sve bude još gore, ukoliko je aktiviran Tracking priority mod, rafal se srozava na svega 3 fps. Canon EOS 5D? Svaka sličnost je… slučajna?!
Ono gde aparat definitivno ne briljira jesu komande. Maksimalno potiskivanje bilo kakvih naznaka mogućnosti da korisnik EOS R koristi za komercijalne svrhe, očigledno je izvedeno u cilju očuvanja prodaje postojeće game DSLR-ova. Nemamo dokaza za ove tvrdnje, ali drugo objašnjenje ne postoji. Teško je razumeti zbog čega jedan aparat ovog tipa, i pored pristupačne cene ipak ne previše jeftin, ne može da poseduje komande koje su bolje osmišljene i raspoređene od prosečnog naprednog kompakta i to baš ovog proizvođača? Kalkulisanje je OK, ali nam se čini da je kalkulaciju izveo neko kome matematika nije preterano omiljena nauka.