Canon EOS R, Test

 

ISO TEST, JPEG

Za JPEG u ISO testu važi isto što smo naveli i u testu detalja – nekada za pažljivu obradu u RAW-u nema vremena, a nekada ni volje. U takvim trenucima je dobro znati koji su limiti aparata koji posedujemo, kako bismo parametre prilagodili situaciji, ne dovodeći se u poziciju da konačni rezultat bude neprihvatljiv.

ISO test u JPEG formatu gotovo uvek daje drugačije rezultate. Čak i kada je međusobni odnos nekih modela sličan RAW komparaciji, JPEG u jednačinu unosi i element kompresije, koja se na svojevrstan način manifestuje kao neki oblik redukcije šuma. Tako se može desiti da se aparati potpuno drugačije pokažu u JPEG-u, što može biti veoma bitno za sve one koji svakodnevno i rado koriste ovaj format.

Pogledaćemo kakve rezultate EOS R nudi na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim suparnicima. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez dodatne obrade i redukcije šuma (s leva na desno: Canon EOS R, Canon EOS 5D Mark IV i Sony α7 III):

Kao što smo u uvodnom delu ovog poglavlja rekli, JPEG često pokaže drugačiji međusobni odnos testiranih senzora, u odnosu na ono što je prethodno zaključeno po pitanju RAW-a. Ni sada nije drugačije, ali smo, priznajmo, pomalo iznenađeni epilogom. Šum se ovaj put najpre pojavljuje na Sony-ju, što samo ukazuje na to koliko kompresija i generalno slabiji JPEG kod Canona, može uticati na krajnji rezultat. Osim toga, bilo je za očekivati da EOS R preuzme ulogu lidera, ali se desilo nešto sasvim drugačije, Najbolju kontrolu detalja, šuma i artefakata nudi EOS 5D Mark IV. U pitanju su zaista minorne razlike, ali gledano matematički – to je to. Već od ISO 3200, pa do samog maksimuma, Sony najviše problema ima sa artefaktima. Izraženi su na oštrijim prelazima i konturama i veoma nametljivi, čak i tamo gde Sony zapravo bolje kontroliše šum. Sve govori u prilog pretpostavci da je interno oštrenje odgovorno za ovu pojavu. Oba Canona kontrolišu šum na sličan način, s tim da nam se karakter monohromatskog šuma više dopada kod EOS-a 5D Mark IV, nego kod EOS-a R. Maksimalnih ISO 102400 je, ako je to ikome bitno, bolje na EOS-u R, iako nijedan od aparata ne može dobiti prelaznu ocenu, kada je praktična upotrebljivost u pitanju.

Ukoliko ste u prilici da pošto-poto morate koristiti JPEG, iz ma kojeg razloga, dobro je znati da vam EOS R može pomoći ponudom interne redukcije šuma. Ona je u konvencionalnom obliku prisutna u tri stepena – najslabijem (low), srednjem (standard) i jakom (strong), a ponuđen je i multishot NR, kao specifičan oblik redukcije, koji se dobija uzastopnim snimanjem četiri snimka i njihovim stapanjem u jedan snimak, čiji je šum suzbijen podrobnijom analizom šuma na osnovu više uzoraka. Kako to izgleda, možemo videti na sledećim isečcima:

100% kropovi sa EOS-a R, s leva na desno – NR isključen, low, standard, strong i Multishot NR:

Redukciju šuma na većini fotoaparata treba koristiti veoma uzdržano ili barem unapred proveriti kako se redukcija ispoljava i koliko narušava osnovne kvalitete fotografije. Kod mnogih modela je uobičajeno da isključena redukcija ipak podrazumeva barem redukciju kolornog šuma, ako ne i monohromatskog u nekoj meri. Prvi stepen redukcije je obično i najbolji, a svaki sledeći korak nudi više destrukcije, nego li sam šum protiv kojeg se bori. To važi i za EOS R. Prvi stepen redukcije možete koristiti bez bojazni, na bilo kojoj vrednosti ISO raspona. Drugi nivo je bezazlen do ISO 3200, koliko-toliko prihvatljiv do 12800, ali i nepreporučljiv preko toga, dok na treći (i maksimalni) stepen redukcije trebate zaboraviti, ako vam detalji išta znače.

Moramo priznati da nismo ljubitelji multishot redukcije. Nismo bili od prvog susreta, a svaki sledeći test bi nas dodatno ubedio da su prvobitni utisci bili ispravni. Najpre, sve i da je ovakva tehnika redukcije efikasna u smislu uklanjanja šuma, teško je prenebregnuti činjenicu da je istu nemoguće koristiti uz aktivan RAW upis, da troši mnogo više baterije, zahteva dodatno vreme i, povrh svega, nije podesna za upotrebu bez stativa, što osim fizičke potrebe da uz sebe uvek imate ovaj nezanemarljivo masivan i krupan komad opreme, povlači i pitanje pokretnih objekata/subjekata u kadru. Ukoliko se bilo šta kreće, blending (spajanje) snimaka će rezultovati veoma čudnim, a nekad i bizarnim scenama. Ako je situacija takva da vam pošto-poto treba snimak, teško da ćete pristati da jedan pokušaj protraćite na nešto čiji efekat biva u najmanju ruku nepredvidiv. S toga, ako baš želite najmanju moguću količinu šuma, ipak se držite najnižeg, eventualno srednjeg nivoa redukcije, jer je sve preko toga samo sebi svrha.