Canon EOS R, Test

 

REPRODUKCIJA BOJA

Pitanje reprodukcije boja uglavnom je vezano za JPEG, pošto se u RAW-u većina odstupanja može naknadno korigovati. „Doživljaj“ boja koji je „usađen“ u softver aparata može biti (i jeste) različit od brenda do brenda, pa čak i od modela do modela jednog istog brenda, a kako je percepcija boja individualna, tj. stvar ukusa, boje se fabrički profilišu tako da što većoj grupaciji korisnika budu prijemčive za oko. U slučaju RAW-a, kolorni stil postaje samo polazna osnova za obradu i premda može uticati na generalnu dopadljivost, mnogo veći faktor predstavlja u slučaju JPEG formata. JPEG je, kao što je opšte poznato, daleko slabijeg potencijala za obradu u odnosu na RAW. Zbog toga je, barem onima koji pretežno koriste JPEG i oslanjaju se na njega kao na konačan rezultat ili materijal za prezentaciju, od izuzetnog značaja kako aparat reprodukuje boje.

Kao i svi drugi proizvođači i Canon nudi mogućnost finog podešavanja kolorita, ali i set predefinisanih kolornih stilova (Picture Styles), kojima se aparat u jednom koraku može prilagoditi određenoj nameni, odnosno prirodi scene koja se fotografiše. Njih je takođe moguće korigovati po sopstvenom nahođenju i eventualno sačuvati kao sopstvenu varijaciju. Osim toga, uz aparat stiže i namenska alatka pod nazivom Picture Styles Editor, kojom je moguće kreiranje sopstvenih kolornih profila, kako radi korišćenja u samom aparatu, tako i u Canon DPP aplikaciji, za naknadnu obradu RAW snimaka. Osnovnih parametra ima četiri: Sharpness, Contrast, Saturation i Color Tone, pri čemu Sharpness (namenjen oštrenju) nudi tri nezavisne komponente za precizniju definiciju oštrenja – Strength, Fineness i Threshold. Prvom se definiše intenzitet, Fineness služi za korekciju radijusa oštrenja, čime se vrši preciznija kontrola naglašavanja kontura, dok Threshold utiče na distinkciju između kolornih tonova koje treba naglasiti i kontroliše pojavu neželjenih nusprodukata oštrenja. Što je ovaj broj manji, to će i oštrenje biti naglašenije, pa treba biti oprezan ukoliko se koristi u situacijama koje podrazumevaju veće prisustvo šuma.

Od predefinisanih kolornih stilova, osim automatskog, aparat nudi još šest: Standard, Portrait, Landscape, Fine Detail, Neutral i Faithful. U nastavku ćemo pogledati uticaj svakoga od njih:

Standard kolorni stil


Portrait kolorni stil


Landscape kolorni stil


Fine Detail kolorni stil


Neutral kolorni stil


Faithful kolorni stil

Na raspolaganju je i monohromatska konverzija. Može biti bazična, svedena na prostu desaturaciju:

Obična C/B („monohrom“) konverzija

...ili potpomognuta provlačenjem kroz simulirane kolorne filtere, kakvi su se nekad koristili u analognoj fotografiji:

C/B konverzija sa simulacijom dodatnih kolornih filtera

Ukoliko to nije dovoljno, monohromatska fotografija može biti provučena kroz neki kolorni ton po želji korisnika, a isti može biti po želji saturisan:

Tonirana monohromatska konverzija u 4 ponuđene varijante

Kolorit je, što bi se reklo – klasičan Canon-ski. Boje su odlično balansirane, ne suviše zasićene, a svojim tonalitetom ne naglašavaju ni jednu nijansu. Mnogi bi rekli da Canon kolorit spada u toplije, ali se mi s time ne bismo složili, jer je prilično neutralan, pa čak i hladan u pojedinim slučajevima. Reprodukcija boja koju ovaj brend neguje, spada u red izuzetnih, pa nismo naročito iznenađeni što na ovom polju nema nikakvih promena. Jedina promena tiče se kolorne tehnike u video modu, koja sada nudi fabrički C-Log (Canon-ov Log profil), već u aparatu, bez potrebe za naknadnim akcijama u tom smeru. Logaritamska kolorna skala, koja se koristi kao bitno zahvalnija osnova za postprodukciju, laicima bi delovala kao previše bleda i nezasićena, bez dovoljno kontrasta i vrlo nerealnog kolorita. Međutim, razlog zbog kojih su upravo ovakvi profili poželjni u svetu profesionalne video produkcije, kriju se u činjenici da video mod ne poznaje RAW format, u pravom smislu te reči. Čak i kada je snimak nekompresovan (a što je veoma retka pojava), on i dalje nije RAW, na način kako se to shvata u svetu fotografije, pa je za obradu neophodno imati dinamički raspon koji je „sabijen“ u manji broj blendi, kako naknadna obrada ne bi dovela do gubitka informacija u svetlim i tamnim partijama. Upravo zbog toga je implementacija C-Log-a bitna stvar.

Pitanje balansa bele se takođe podvodi pod reprodukcijom boja, jer u biti to i jeste, premda je korekciju istog, barem kada je RAW format u pitanju, veoma lako izvesti. Borba sa prepoznavanjem temperature ambijenta, jedna je od stavki koje su značajno evoluirale tokom poslednjih nekoliko godina. Nekad se od aparata očekivalo tek toliko da u automatskom režimu balansa bele (Auto White Balance; AWB) pogodi temperaturu prilagođenu sunčanom danu, dok se danas možemo osloniti na automatiku čak i u situacijama koje podrazumevaju vrlo nezgodno veštačko osvetljenje. Naravno, što je temperatura svetla konzistentnija i bliža nekim umerenim vrednostima, to je i procenat uspešnih pogodaka veći. Aparat će se odlično snaći sa uobičajenom toplom rasvetom, mada je za naš ukus rezultujući snimak i dalje malo topliji nego što bi trebao biti. Fluorescentno svetlo, dok god obuhvata veći deo spektra ili čak manji od uobičajenog (što je mana većine jeftinih CCFL, tzv. „štedljivih“ sijalica), često ume da zbuni svetlomer, a po tom pitanju ni EOS R nije izuzetak. U većini slučajeva će se snaći, ali nema pravila.

Ambijent koji kombinuje više različitih tipova rasvete je nedokučiv problem sa digitalne aparate, pa je u takvim slučajevima neophodno naći neku sredinu, kombinujući Kelvin skalu i WB Shift opciju za fine korekcije balansa bele. Ako postoje uslovi, idealno je izvesti ručno merenje Custom WB opcijom. Osim Kelvin skale raspona od 2500-10000K, Custom WB-a, AWB-a (i AWB-W moda koji potencira prioritet bele u uslovima veštačkog osvetljenja sijalicama sa užarenim vlaknom), Canon EOS R nudi i šest predefinisanih WB pozicija: Daylight (dnevno svetlo), Shade (senka), Cloudy/Twilight/Sunset (oblačnost/sumrak/zalazak), Tungsten light (sijalice sa užarenim vlaknom), White Fluorescent (sve vrste bele fluo rasvete) i Flash (blic). Kao i svi drugi Canon aparati, ukoliko se koristi E-TTL II kompatibilni blic u kombinaciji sa AWB-om, aparat će balans bele automatski prilagoditi temperaturi blica, pa je namensku Flash poziciju u listi predefinisanih WB-a neophodno koristiti isključivo kada aparat nije „svestan“ prisustva blic rasvete (npr. kada se okida studijska rasveta pomoću PC-Sync kabla ili prilikom korišćenja starih manuelnih bliceva, radio okidača itd). Na žalost, za razliku od ovakvih situacija u slučaju DSLR-ova, Canon EOS R ne nudi mogućnost odvajanja balansa bele tražila/ekrana i balansa bele tokom samog okidanja. Zbog toga će se, u situaciji gde studijsku rasvetu kontrolišete najprostijim okidačima bez E-TTL II komunikacije, dešavati da korektno podešena temperatura blic rasvete (kako biste imali normalan WB na rezultujućim snimcima), biva prikazana na ekranu ili u elektronskom tražilu potpuno iskrivljeno u odnosu na realnost. Sve što je potrebno za rešavanje ovakve situacije, moguće je izvesti jednom jedinom opcijom u sistemu menija. Ali, za to treba imati volju. Nadamo se da će je Canon imati, jer preko ovakvog nedostatka je lako preći kada scenu posmatrate preko optičkog tražila, bez pojma o tome šta senzor vidi. Kod EVF-a je to veoma bitna stavka, koja utiče na komfor u radu.