Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 065/23-16-580

Canon EOS R, Test

 


REZIME

Ergonomija se, kao pojam, vezuje za dva aspekta – jedan je fizički oblik tela, tj. njegova prilagođenost prosečnim šakama radi što manjeg zamora, a drugi se tiče obima i rasporeda komandi, kako bi korisnik što manje vremena proveo „nabadajući“ njihove pozicije i namenu. Canon EOS R savršeno zadovoljava prvi aspekt, dok je drugi totalni antipod prvom – skoro da ne postoji jedan promil pozitivnih utisaka, kojima možemo okvalifikovati raspored komandi prelaznom ocenom. Nakon jednog EOS-a 5D Mark IV, ovo deluje kao vrlo neslana šala i to je u neku ruku sasvim OK, s obzirom da EOS 5D Mark IV u startu predstavlja ono što EOS R nije predviđen da bude. Međutim, kako objasniti činjenicu da EOS R nema nikakve šanse čak ni kada se u pogledu ponude i rasporeda komandi uporedi sa jednim EOS-om 760D? Ili, ako baš insistirate, čak i 200D? Šta je prepreka tome da ovaj aparat preuzme rešenja sa EOS-a 6D Mark II, ako ne ponovno taktiziranje i strateško saplitanje novog u korist prodaje starog? Tema za ozbiljno razmišljanje.

Sama ova činjenica će, na žalost, biti dovoljna da mnoge entuzijaste odvrati od novog sistema, i bez da mu pruže priliku. Barem dok ne bude obogaćen još jednim modelom fotoaparata. Ne smatramo razumnim da se na MILC aparat pošto-poto implementira panel osetljiv na dodir, a da se izostavi namenska komanda za kontrolu autofokusa ili čak ISO? Verujemo da bi mnogi radije izabrali čak i jedan od ova dva tastera, pre nego li statusni displej. Nismo naročiti fanovi ni nove pozicije zadnjeg kontrolnog točkića. Canon je oduvek po tom detalju bio različit od drugih i, subjektivno gledano, dosta udobniji za korišćenje bez odmicanja aparata od lica.

Razlog zbog kojeg zaključak počinjemo pričom o ergonomiji (tj. kritikom iste) krije se upravo u najsnažnijem utisku koji je aparat ostavio na nas. Umesto da glavni utisak bude senzor koji, iako nasleđen od starijeg Canon aparata, ipak ima šta da ponudi, umesto da to možda bude vrhunski AF sistem ili bafer velikog kapaciteta, možda i tražilo… najsnažniji utisak se ovako ili onako, odavde ili odande, svodi na pitanje ergonomije. Celokupan ergonomski doživljaj je takav da nekako od samih početaka druženja sa novim aparatom, imamo problem da shvatimo kako je projektni tim došao do trenutnog rešenja? S jedne strane imamo gabarite i oblik tela koji pružaju prosto izvanredan osećaj u rukama, a s druge strane veoma nespretno nabacane komande, koje šeprtljavo gaze po čitavoj istoriji fantastične ergonomije koja prati ovaj brend, još s početaka EOS ere (bezmalo 30 godina!).

Jedan memorijski slot je postao problem i pre nego što je aparat ugledao svetlost dana. Prve pouzdanije glasine su ovo navele kao jedan od ključnih nedostataka, a nemilosrdna internet zajednica je oplela po proizvođaču, onako kako samo digitalna era može da izvede. I sad, racionalno gledano, zaista je malo onih koji među nama imaju neporecivu potrebu da imaju dva memorijska slota, iz ma kojih razloga. Međutim, ovde u pitanju nije potreba, već vrednosni balans kod kojeg se, za ne baš pristupačnu cenu, nudi tek entry-level ukus. Kao kad u restoranu platite kompletan meni, a dobijete hladno predjelo. Finansijski trošak implementacije dva slota - skoro pa nikakav. Trošak u pogledu (ne)zadovoljstva korisnika - neograničen.

Memorijski bafer je akter jedne od svetlijih, a istovremeno i jedne od crnjih tačaka EOS-a R. S jedne strane, izuzetan kapacitet čak i za najteže kombinacije rezolucije i formata upisa, kojih se ne bi postideli ni najskuplji DSLR-ovi, a s druge, pražnjenje već prepunjenog bafera, koje neodoljivo podseća na ručni istovar železničke kompozicije pune uglja. Gotovo minut čekanja nakon ozbiljnog niza snimaka u rafalu, može dovesti do ozbiljnih frustracija, uz koje će vam pred očima promicati propuštene prilike za dobar snimak i gotovo vas navesti da celokupnu skalameriju olupate o beton. OK, hiperbola je možda nesrećno upotrebljena, jer nismo svi (a pogotovo ne non-stop) u ulozi sportskih fotografa, pa da je ovaj aspekt od životnog značaja, ali eto – nije loše znati, za slučaj da vas cifre u listi specifikacija ponesu, te pomislite da bi ste svog trenutnog sportistu mogli lako da zamenite novim Canon MILC-em.

No dobro, nije sve tako crno. Zapravo, upravo je obrnuto - AF sistem je u najvećem delu prekopirao DSLR logiku, uz nedostatke poput slabije predvidivosti ponašanja horizontalne i vertikalne zone i (kao mnogo bitnije), izostanak neke manje i preciznije AF tačke u 1-point AF metodu selekcije. Ako to prenebregnemo i obratimo više pažnje na efikasnost autofokusa, videćemo da je EOS R ništa manje od impresivnog proizvoda. Nevezano za uslove rada, postotak pogođenih snimaka u rafalu je u nekim trenucima jednostavno nestvaran. Moramo priznati da ovo jeste neočekivano s naše strane, jer dosadašnja iskustva sa Dual-Pixel fokusom jesu bila više nego pozitivna, ali ne baš ovako ubedljiva. Sve dobija na dodatnom značaju, ako u obzir uzmemo i to da je najveći broj snimaka, koje smo načinili u toku testiranja, nastao upotrebom EOS EF adaptera i EF objektiva, koji su se, bez i najmanjih oklevanja, pokazali jednako dobrima, kao i na bilo kojem EOS DSLR-u! Štaviše, mnogi DSLR-ovi nemaju ovako dobru saradnju sa sopstvenom linijom objektiva! Mala, neugledna mrlja ostaje iza algoritma prepoznavanja očiju. Jako podseća na prve Fuji-jeve pokušaje savladavanja ove problematike, pa se nadamo da će neki novi model, ako ne i firmware, staviti tačku na sporadične promašaje.

Senzor je i dalje izvanredan, uprkos činjenici da je već nekoliko godina sa nama. Količina detalja, mikrokontrast pa i oštrina (istina, u RAW formatu), sasvim su konkurentni, a šira uloga koja je senzoru data samim prevođenjem u MILC kategoriju, nije negativno uticala na njegovu efikasnost. Priznajemo da bi prijalo proširenje upotrebljivog ISO raspona i delimično DR-a, ali ni ovako kako je, nije loše. Reprodukcija boja, standardno Canon-ska, odlična je prilika za sve one koji su uporno i strpljivo čekali trenutak da svoj 35mm Canon DSLR zamene adekvatnim proizvodom iz MILC klase, bez da su primorani na zamenu celog sistema. Merenje svetlosti je oduvek bio jak adut Canon DSLR-ova, kada se govori o odmerenosti procene u odnosu na scenu. Pomalo smo se pribojavali da će glavni senzor uneti neku nekonzistentnost u odnosu na pređašnja iskustva i namenski senzor merenja svetla na DSLR-ovima, ali se pokazalo da strepnji nema mesta. Prepoznatljivo merenje je i dalje tu. I radi. Ipak, boljka svih Canon-a, osim par super-skupih izuzetaka, sastoji se u tome da spot merenje nije moguće vezati za aktivnu AF tačku. I da, Canon je OPET to uradio i opet pokazao da što je javnost glasnija, oni sve manje čuju.

Pre samo par meseci, delovalo je da Canon i Nikon očigledno nikada neće promeniti kurs i pridružiti se trendu opšteg haosa koji trenutno vlada u MILC kategoriji. Da ne živimo u trenutku u kojem se prodajni rezultati beleže precizno i na uvid nude javno, mogli bismo da pretpostavimo da se dva metuzalema foto industrije samo ponašaju oprezno, u svetlu desetkovanja prodaje kompaktnih aparata, a u korist pametnih mobilnih uređaja. Međutim, s obzirom da se nalazimo u razdoblju koje sve potrebne informacije (pa i više od njih) pruža na tacni, oklevanje da se uhvate u koštac sa rastućom pretnjom MILC konkurencije, možemo smatrati ili odsustvom vizije ili kukavičlukom. Pošto je taj trenutak konačno došao, očekivali smo da će, uz fanfare i opštu euforiju, nekada apsolutno dominantni dvojac pokušati da preuzme barjak i konačno pokaže šta ume. Umesto toga, dobili smo solidne, ali ipak ni po čemu revolucionarne modele, čija je uloga uspostavljanje temelja za neke buduće nastupe. Tržišna pravila kažu da je rizik zdrav, ali da prevelik rizik može imati veoma negativnih reperkusija na finansijski status brenda, ukoliko plodovi ne budu brzo spremni za berbu. Da bi takvo nešto bilo moguće, mora se imati nešto veliko i veoma ubedljivo. Canon je svojim potezom izazvao polovični efekat. S jedne strane zadovoljavanje višegodišnjih zahteva da kompanija konačno uđe u MILC kategoriju ozbiljnije nego ikad, a s druge mlak proizvod, čiji bljesak po nekim kriterijumima ipak nije dovoljno svetao da kompenzuje rastuće nezadovoljstvo zbog još jedne smene bajoneta.

EOS R je zamišljen kao odgovor na sve veći pritisak koji Canon (isto kao i Nikon) trpi u pogledu budućnosti svog dominantnog sistema. Lako se može primetiti da iza ovog sistema ne stoji par meseci ozbiljnog inženjeringa… stoje godine. Objektivi koji su inicijalno predstavljeni, sa izuzetkom RF 24-105mm f/4L IS USM kita, svaki na svoj način predstavljaju jedan pečat u smeru tržišne unikatnosti. Moramo priznati da nas je ovo dosta podsetilo na Fuji-jev nastup sa X sistemom i grupom beskompromisnih objektiva. Svakako smo svesni da je još uvek rano govoriti o (ne)uspehu i budućnosti sistema, ali ako je ovo uvertira za ono što tek dolazi, možemo biti sigurni da će budućnost fotografije, uz nikad jaču konkurenciju, biti prilično zabavna. Ipak, valja podsetiti da je Canon-u trebalo „samo“ pet godina da usmeri kompoziciju u pravcu u kojem je Sony to svojevremeno prvi učinio. Inertnost? E, to je upravo definicija iste.


Glavno pitanje na kraju testa je: kome je ovaj aparat namenjen?

Do pre par godina, Canon je mogao da ignoriše negativne kritike iz tog pravca, jer je prodaja bila stabilna i DSLR-ovi su se, uprkos najezdi MILC-eva, tražili u sasvim dovoljnom broju. Globalna stagnacija tržišta je učinila da se mora tražiti efikasniji način za oživljavanje i rast prodaje, te su i dva vodeća brenda konačno došla do zaključka da DSLR više ne može biti jedini i glavni rudnik poslovnih rezultata. EOS R je, dakle, ipak iznuđen potez.

Kao takav, prvenstveno je namenjen onima koji svoje nezadovoljstvo dosadašnjom Canon politikom kanališu prelaskom na sisteme konkurentskih brendova. Namenjen je i onima koji bi posle nekog APS-C modela ili kompakta, prešli na nešto ozbiljnije. Ili čak – kao prvi aparat nakon pametnog telefona. U tom slučaju, izbor modela čija je logika upotrebe svedena na jednostavan interfejs, bez mnogo komandi, ali i sa dovoljno potencijala i ozbiljnom podrškom, uopšte ne zvuči tako besmisleno. Canon EOS R će za skromnije amatere i video entuzijaste biti sasvim dobar izbor. Za okorele profesionalce baš i ne toliko, ali će i za njih značiti kao konačni putokaz za pravac u kojem treba ići. Za mnoge će ovo biti trenutak olakšanja, kada postaje konačno jasno da brod (još uvek) ne tone i da se i od omiljenog brenda može očekivati još poneka reč. Da se Canon pita, EOS R bi bio rešenje za sve probleme. Međutim, problem je u tome što se već godinama pitaju i Sony, Fujifilm, Panasonic, pa i Nikon.


Aparat nikad ne ocenjujemo numeričkom vrednošću, pa to nećemo učiniti ni ovaj put. Umesto toga, pozitivne i negativne utiske smo grupisali u dve celine, bez bitnog redosleda stavki:



DOBRO:

-Izuzetna količina detalja, uprkos prisustvu AA filtera;
-Širok dinamički raspon senzora;
-Nestvarno precizan i veoma brz AF;
-Inteligentno i verno merenje svetla;
-Svetlo i veliko tražilo, neutralnog prikaza i minimalnih latencija;
-Mogućnost korišćenja elektronske zavesice u cilju potpunog utišavanja buke prilikom okidanja;
-Potpuna kontrola dugih (bulb) ekspozicija i intervalometra u samom aparatu;
-Izuzetno veliki memorijski bafer;
-Kvalitetna izrada, zaptivenost i zaštićenost senzora od prašine;
-Odličan obrtni displej 3:2 formata, osetljiv na dodir;
-Elektronska libela u obe ose;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Real-time korekcija optičkih anomalija objektiva u JPEG formatu;
-Dual-pixel RAW;
-4K video visokog kvaliteta;
-4:2:2/10-bit eksterno snimanje putem HDMI;
-Canon C-Log za interno i eksterno snimanje;
-Integrisani Wi-Fi/Bluetooth moduli;
-USB 3.1 konekcija sa zaštitom konektora;
-Statusni displej
-EF adapteri sa nativnom podrškom;
-Podrška za dodatni, programabilni prsten na objektivima i adapterima;



MOGLO JE BITI BOLJE:

-Raspored i obim komandi daleko ispod Canon-ovih standarda;
-4K video samo u 1.76x krop modu;
-Jedan memorijski slot;
-Sporo pražnjenje napunjenog memorijskog bafera, čak i sa najbržim mogućim karticama;
-Nedostatak IC prijemnika;
-Izostanak bežične kontrole bliceva;
-Prepoznavanje očiju bi moglo biti bolje;
-Spor prelazak iz foto u video mod i obratno;
-Spot merenje i dalje vezano samo za centralnu tačku;
-Nemogućnost definisanja različitog balansa bele za kadriranje u kombinaciji sa manuelnom blic rasvetom;
-Nedostatak „zebre“ za kontrolu preeksponiranosti u video modu;
-Mekši 1080p video zapis;
-Zvuk okidanja zbog kojeg malo ko veruje da EOS R nije DSLR.



U prilogu pružamo originalno uputstvo u specifikacije Canon-a EOS R na engleskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:


Canon EOS R, Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 32 MB)
Canon EOS R, Specifikacije: LINK (PDF; 700 KB)

 


163_T49_EOS-R_wp1_thumb.jpg 165_T49_EOS-R_wp2_thumb.jpg 167_T49_EOS-R_wp3_thumb.jpg
169_T49_EOS-R_wp4_thumb.jpg 171_T49_EOS-R_wp5_thumb.jpg 173_T49_EOS-R_wp6_thumb.jpg

 

Komentari

Podelite sa prijateljima!