Malo je falilo da i ovo poglavlje počnemo sa: „AF sistem je preuzet iz…“. Iskreno, to i ne bi bilo preterano neobično, ako znamo koliko dugo svedočimo revizijama raznih podsistema na modelima dva najveća (a sada i jedina) proizvođača DSLR-ova, Canon-a i Nikon-a. Srećom (ili ako je verovati zlobnicima – nesrećom), ovo sada nije slučaj. EOS R je, u skladu sa onim što predstavlja u tehničkom smislu, prosto morao dobiti novi AF sistem. Naravno, tvorce EOS R-a ništa nije sprečavalo da kao krajnju soluciju ponude već dokazana rešenja nekih aktuelnih DSLR-ova, ali to ipak nisu učinili. Odlučili su da kao polaznu tačku u MILC eri (ili je pravilnije reći MILC FF eri?) definišu nešto sasvim novo, a opet poznato postojećoj bazi vernih korisnika. Tako je nastao hibridni AF sistem čiji je cilj da što vernije preslika logiku na koju je prosečni korisnik Canon DSLR-ova navikao.
Teoretski gledano, u tome su uspeli. A jesu li u praksi?
1-point AF je zamišljen kao zamena za Single-point AF, koji nas je pouzdano služio tokom decenija evolucije DSLR-ova. Tehnika rada je poznata svima, a jedino što mu zameramo je veličina AF tačke. Čak i kada je izabrana manja od dve dimenzije, ona svojom površinom pokriva prevelik deo kadra, čineći precizno nišanjenje ponekad nemogućim. U nekoliko navrata smo pokušali da reprodukujemo situacije na koje su nas navikli aparati poput EOS-a 5D Mark IV ili 7D Mark II i njihovi Single-spot metodi selekcije tačaka, ali nismo uspeli. Testiranje smo nastavili konvencionalnim kadrovima, mada svakako dovoljno izazovnim za bilo koji DSLR. Metu je lako nanišaniti, ali je nije lako ispratiti kada se nalazi na maloj udaljenosti od objektiva:
AI-Servo/1-point AF, ručni odabir pojedinačne tačke u kontinualnom modu;
(Canon EF 70-200mm f/2.8L IS II USM @200mm f/2.8)
Dobri atmosferski uslovi, brz i pouzdan objektiv i rezultat ne izostaje. Praćenje mete je rutinsko, a značajno je to što objektiv nije nativni, već je na telo montiran uz pomoć oficijelnog EF adaptera. Ipak, bez obzira što objektiv nije iz reda nativnih, sistem komunikacije i funkcionisanja suštinski jeste, jer sve potiče iz iste kuće, pa je samim tim sve u okvirima zvaničnog, bez uticaja reverznog inženjeringa, što je veoma česta pojava poslednjih godina, a naročito u vezi adaptera. S obzirom da je inicijalno iskustvo pokazalo da se na usluge EF objektiva može računati s jednakom pouzdanošću, kao i kada se koriste na DSLR telima, nastavili smo sa testiranjem AF sistema.
Zona je oduvek bila veoma zgodan način za praćenje bliskih meta, koje zauzimaju veći deo kadra, tako da je nemoguće koncentrisati se na neki određeni deo iste. Bez obzira što je automobil prišao veoma blizu, AF sistem je bez poteškoća ispratio metu, beležeći 100% uspešni niz fotografija u rafalu:
AI-Servo/Zone AF, zonski fokusni metod za lakše pokrivanje mete;
(Canon EF 70-200mm f/2.8L IS II USM @200mm f/2.8)
Povratak na metod selekcije koji uključuje jednu AF tačku i 8 pomoćnih, bio je prilika da isprobamo kako se EOS R snalazi onda kada praćenje nije baš revnosno od strane fotografa:
AI-Servo/AF-Point Expansion Around, fokusni metod sa jednom glavnom i 8 pomoćnih tačaka;
(Canon EF 70-200mm f/2.8L IS II USM @200mm f/2.8)
Priznajemo, nismo očekivali da će poslednjih par fotografija biti u fokusu, jer je meta prišla suviše blizu. Većina DSLR-ova u ovim situacijama prosto zakasni sa brzinom promene distance fokusne ravni, te snimci ostanu van fokusa. Kao da to nije dovoljno, rešili smo da isprovociramo grešku, daljim insistiranjem na „bliskosti“ sa izabranom metom. Ovaj put, korišćenjem dinamičkog praćenja, što je nekakav ekvivalent nekadašnjem metodu automatske selekcije, u kombinaciji sa AI-Servo modom. Rezultat je od samog starta delovao nestvarno, jer nije ispuštao unapred definisanu metu iz fokusa:
AI-Servo/Face Detection+Tracking, fokusni metod dinamičkog praćenja unapred izabranog objekta;
(Canon EF 70-200mm f/2.8L IS II USM @200mm f/2.8)
Ali nas je mnogo više oduševilo to što skoro savršeno održava izabranu metu, čak i kada je svojim većim delom zaklonjena iza neke prepreke:
AI-Servo/Face Detection+Tracking, fokusni metod dinamičkog praćenja unapred izabranog objekta;
(Canon EF 70-200mm f/2.8L IS II USM @200mm f/2.8)
Kuriozitet je u tome što ovo nisu usamljeni slučajevi. Detaljan pregled celokupnog testiranja AF sistema, pružio nam je uvid u gotovo nestvarnu statistiku. Fotografija za fotografijom, skoro svaka je demonstrirala izuzetan potencijal koji Dual-pixel tehnologija nudi. Najzad, nije neočekivano da sistem sa toliko aktivnih faznih tačaka bude superioran, ali ovo ipak prevazilazi naša očekivanja i znatno nadilazi iskustva koja smo sa Dual-pixel tehnologijom imali do sada.
Na žalost, u svakoj dobroj priči postoji i nešto što kvari prosek. U slučaju autofokusnog sistema EOS-a R, to bi bili metodi horizontalne i vertikalne zonske selekcije. Iz nepoznatog razloga, ova dva metoda su na trenutke delovala kao da su deo nekog drugog AF sistema, kao da iza sebe nemaju Dual-pixel tehnologiju i kao da u najmanju ruku sa objektivom nešto nije u redu. Iskreno govoreći, nije da nisu obezbedili nijedan korektno izoštren snimak… broj pogodaka je i dalje vrlo pristojan, ali utisak pouzdanosti nekako nije u skladu sa impresijama nakon što prethodno „isprašite“ nekoliko desetina rafala besprekorno fokusiranih snimaka pomoću ostalih metoda. Slobodno možemo reći da je, sa izuzetkom pomenuta dva metoda selekcije tačaka, EOS R uspeo da u trenutku sruši mit o nepobedivosti autofokusa DSLR-ova top klase, poput Nikon-ovog D5 ili Canon-ovog EOS-1Dx Mark II. Svakako, pošteno bi bilo reći da radni uslovi nisu uvek identični – ono što biste pokušali sa (recimo D5), sa jednim EOS-om R vam verovatno ne bi palo na pamet. Ako ni zbog čega drugog, ono barem zbog rafala i bafera koji nude sasvim drugačiji pristup akcionoj fotografiji. S druge strane, ako znamo da EOS R nipošto nije zamišljen kao akcioni aparat, moramo priznati da nam se sviđa ovakav start sistema. Brzo? Da! Pouzdano? Još kako!
Prepoznavanje lica i očiju je jedna od stvari na koje Canon korisnici nisu navikli, ako su koristili DSLR i optičko tražilo. Prepoznavanje lica na EOS-u R funkcioniše sasvim korektno. Dešava se da u nekim situacijama nije u stanju da prepozna lice, usled veoma neprirodnog i slabog svetla, dok nas prepoznavanje očiju nešto manje impresioniralo. Ono radi, to je sigurno, ali ne deluje tako ubedljivo kao kod Fuji ili Sony fotoaparata. Pretpostavljamo da će Canon još poraditi na ovom algoritmu, a postoje čak i indicije da bi EOS R mogao dobiti novi i bolji firmware.