Nikon D3300, Test

ISO TEST, JPEG

Bez obzira na očigledne prednosti RAW formata, JPEG se i dalje obilato koristi u svim kategorijama fotoaparata, a glavni razlozi su jednostavnost i daleko brži „workflow“, odnosno – kraći period od okidanja do konačnog snimka. Jednima je ključni razlog brzina u radu, dok drugi JPEG koriste kao lakši format za manipulaciju. Tu je i prostorna zahtevnost, koja je znatno niža u slučaju korišćenja JPEG-a, pa i to može biti jedan od razloga u korist ovog popularnog formata. Posebno kada se radi o akcionim scenama, koje u slučaju korišćenja RAW-a mnogo brže napune bafer, čineći aparat na momente neupotrebljivim. Kako D3300 u ovom domenu donosi lošije rezultate nego njegov prethodnik, ovaj aspekt upotrebe biva još bitniji.
 
Zbog ograničenog manevarskog prostora vezanog za naknadnu obradu, poželjno je da JPEG u startu bude dorađen tako da broj potrebnih dodatnih intervencija bude minimalan. Kada je šum u pitanju, njegov uticaj je u JPEG formatu drugačiji, što je zasluga određenog stepena unutrašnje redukcije, ali i nivoa kompresije. Pogledaćemo kakve rezultate D3300 obezbeđuje na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim suparnikom. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma – uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo D3300, desno D3200):

U JPEG formatu je priča za nijansu drugačija – D3300 opet beleži veću količinu detalja i konturnu oštrinu, pritom održavajući šum na razumno niskom nivou. Nikon D3200, s druge strane, više šuma ispoljava tek na ISO 6400, ali to ne znači da ga ima u jednakoj meri, već da je on „umuljan“ i na taj način prividno eliminisan. Ovo ne znači nužno da Nikon D3200 primenjuje redukciju šuma čak i kada je ona isključena (kao sada), već je to najčešće rezultat JPEG kompresije, koja neselektivno „pegla“ fine detalje, a šum pomalo paradoksalno, jeste neki vid „detalja“. Razlika među aparatima je konstantna na svim ISO vrednostima iznad ISO 1600, ali ne u meri u kojoj se to moglo videti u RAW formatu.

Kada postoji istovremena potreba za bržim radom i što manjom količinom šuma, jedna od korisnih opcija može biti i algoritam unutrašnje redukcije šuma. U Nikon aparatima se on obično može aktivirati u tri nivoa, ali D3300 obezbeđuje samo jedan:

100% kropovi sa D3300, leva isključen, a desno uključen NR:

Zbog toga što Nikonov algoritam unutrašnje redukcije šuma do ISO 1600 vrši selektivno uklanjanje isključivo sa najtamnijih partija snimka, tragove tog zahvata praktično je veoma teško uočiti do ISO 1600. Iznad te vrednosti, pa do ISO 6400, rezultat redukcije se može primetiti, ali uz pristojno očuvanje detalja. ISO 12800 već trpi nešto jači nivo redukcije, da bi ISO 25600 bio već propisno konvertovan u akvarel.

Redukcija šuma se uvek primenjuje tipski, uniformno po celom kadru i zbog toga je neka generalna preporuka da je izbegavate, osim u slučaju kada je količina šuma kritična. Mnogo bolje rezultate je moguće postići ručnim čišćenjem u obradi, ali uslov za to je korišćenje RAW formata i angažovanje u postprocesu, što nije svakom opcija, pa NR algoritam ponekad može dobro doći. A kako vidimo, Nikon D3300 se na gornjim primerima pokazao sasvim pristojnim, ako izuzmemo najvišu ISO vrednost. Mada tu ni originalni isečak nije naročito koristan.