Nikon D3300, Test

fotoTEST

Ako se stigli do ovde i uhvatili sebe da ste zainteresovani za aparat kojem je ovaj test posvećen, verovatno vas interesuje kako se dotični snalazi u praksi. Iako praktični deo testa u svom najvećem delu forsira senzor kao najbitniji element savremenog aparata, mi ćemo u jednom manjem delu obuhvatiti i testiranje nekih drugih aspekata. U zbiru, svi oni zajedno čine aparat onim što jeste. Nikon D3300 je još jedan u nizu modela koji imaju problem da opravdaju svoje postojanje pored prethodnog modela, ali pošto se radi o aparatu koji će mnogima biti prvi DSLR, komparacija sa prethodnikom više služi u svrhu analize i procene napretka, nego što ima praktičnog značaja za ciljnu grupu kupaca.

Sledeći ranije utvrđenu praksu, novi aparat ćemo uporediti sa njegovim prethodnikom, modelom D3200, pa će se u praksi moći videti kakav i koliki uticaj ima AA/LP (Anti-Aliasing/Low-Pass) filter na sam rezultat. U testu koji je na probu stavljao gotovo identičnu situaciju u višem rangu aparata (D5300 protiv D5200), primetili smo da su snimci, uprkos istom senzoru, jasno bolji na novijem aparatu, što je zasluga ukidanja AA filtera. Nema razloga da isto ne zaključimo i ovaj put, ali provera nikad ne škodi.

Ako ste do sada imali prilike da se upoznate sa metodologijom ovih testova, primetili ste da ih delimo na studijski (tzv. „laboratorijski“) i realni deo. Svi test snimci su urađeni korišćenjem referentnog objektiva ovog proizvođača – AF-S Nikkor 50mm f/1.4G, dok smo kao primaran format koristili RAW, iz razloga koje smo i ranije navodili, a tiču se maksimalnog mogućeg kvaliteta koji aparat može da isporuči. JPEG nipošto nismo izostavili, pa je i on ispraćen serijom testova, nakon kojih ćemo moći da donesemo nekakav konačni sud, a vama obezbedimo validne dokaze u prilog iznetih tvrdnji. Na samom kraju je, kao i uvek, galerija semplova u punoj rezoluciji, koja treba da demonstrira šta se od ovog aparata može očekivati u praksi.

DETALJI, RAW

Kao i uvek do sada, prvi na redu je test detalja. Pošto se RAW u DSLR svetu smatra primarnim formatom, iz kojeg je moguće izvući samu esenciju kvaliteta, pogledaćemo kako se Nikon D3300 nosi u kontrolisanim uslovima, korišćenjem Nikonovog 12-bitnog NEF-a.

Studijska scena koju smo eksploatisali i u svim dosadašnjim testovima, poslužiće i ovaj put. Isečke smo dobili razvijanjem u verziji 8.4 Adobe Camera RAW-a (u daljem tekstu – ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (kao faktor koji utiče na očuvanje detalja), a primenjen isti stepen oštrenja (50). Temperatura svetla je postavljena na 2850K, dok je izlazni kvalitet maksimalnih 12 (na skali od 1-12). Sečenje gotovog materijala je urađeno lossless tehnikom (bez gubitaka u kvalitetu i bez kompresije), kako bi kvalitet bio maksimalno očuvan.

Kako smo u uvodu praktičnog dela testa već napomenuli, poređenje ćemo vršiti sa Nikonom D3200, kao aparatom prethodne generacije. Kada smo nedavno testirali Nikon D5300, glavni adut njegovog senzora bilo je odsustvo AA filtera. Kao i tada, i sada je glavna razlika u odnosu na prethodni model, odustvo AA filtera.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a snimke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: D3300, D3200

100% isečci, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

Baš kao i u slučaju komparacije D5300 sa D5200, uklanjanje AA filtera nedvosmisleno demonstrira dobitak u finim detaljima, ali ne u odnosu koji je važio kod pomenutog poređenja. D3300 ima nešto više detalja od D3200, ali je razlika među njima ipak manja nego što smo očekivali, imajući u vidu poređenje D5300/D5200. Količina finih detalja je za neki procenat na strani D3300. Takođe, ni ovaj put ne primećujemo moiré efekat, što je definitivno zasluga gustog pakovanja foto-ćelija.

Kako je rezolucija, odnosno čak i sam senzor, identičan kod oba aparata, test interpolacije ćemo izostaviti i odmah preći na test detalja u vanstudijskom okruženju. Pogledajmo kako se ovaj model snalazi u jednoj svakodnevnoj situaciji, koja nije kontrolisana i koja podrazumeva niz potencijalnih problema – od nepovoljnog svetla do slabe atmosferske prozračnosti. Zatim ćemo uporediti istovetne isečke razvijenog RAW-a nasuprot JPEG-a iz aparata, što će ujedno biti i uvertira za sledeće poglavlje testa:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima i oštrenjem na 50, a desno JPEG u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

Evo još jednog iznenađenja, koje nije direktno vezano za senzor. Nakon D5300 i D3300 je izveo jednu od najboljih JPEG konverzija, koji po količini detalja i oštrini veoma malo zaostaje za snimkom koji je dobijen razvijanjem NEF fajla. Naravno, prosta oštrina i mikrokontrast nisu sve što čini snimak, ali možemo biti zadovoljni konverzijom koja postaje pravilo kod Nikon DSLR-ova. Pored finijih tekstura koje se mogu uočiti na srednjem isečku, jedina preostala prednost (ako izuzmemo potencijal za obradu, koji je nemerljivo veći kod RAW formata) je render detalja i kolornih informacija u senci. Tu je RAW i dalje superioran, mada nismo ni očekivali da bude drugačije.