Nikon D3300, Test

DETALJI, JPEG

Ako RAW možemo smatrati dominantnim formatom u procesu snimanja fotografija, JPEG svakako važi za primarni kada su u pitanju izlaz i distribucija fotografija. Zbog toga, kada je potrebno imati snimke „za odmah“ ili kada namena ne opravdava upotrebu RAW formata (a time i njegovu obradu), kvalitet JPEG-a koji aparat može da isporuči može biti vrlo visoko na lestvici bitnih osobina.

Zato ćemo u ovom delu testa pogledati šta se od Nikona D3300 može očekivati kada je JPEG u pitanju, posebno imajući u vidu prijatno iznenađenje iz prethodnog bloka. Test scena je istovetna, a snimci su napravljeni istovremeno kada i RAW:

Opet ćemo uporediti učinke oba tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

Naše oduševljenje prethodno viđenim definitivno dobija svoju potvrdu u poređenju novog aparata sa starim. Iako su u RAW testu detaljima veoma bliski, bez obzira na izostanak AA filtera na D3300, u JPEG poređenju komparacija deluje kao da su u pitanju aparati različite rezolucije, pa čak i različitih tehnoloških razdoblja. Svakako da utisku superiornosti Nikona D3300 kumuje i jednako intezivna inferiornost prethodnog modela, barem kada je JPEG format u pitanju, ali moramo priznati da smo prosto oduševljeni. Nikon D3300 je definitivno sposoban da demonstrira moć 24MP senzora, dok D3200 deluje prilično neuverljivo i njegovi isečci jednostavno ne deluju kao da su napravljeni aparatom čija je rezolucija jednaka onoj na novom modelu.

Podsetićemo se još jednom kako se JPEG kotira protiv RAW-a, ovaj put u studijskim uslovima:

Od ranije znamo da je mekan JPEG izlaz rezultat relativno uzdržanog oštrenja i efekta kompresije ovog formata. Ovde se ipak ponavlja ono što smo videli u prethodnih nekoliko isečaka, pa je i sada dosta teško uočiti prednost RAW-a na prvi pogled. RAW će svakako doneti neku sasvim novu dimenziju, ako se u igru uključi i pažljiva obrada, ali ovde i inače nije poenta prikazati slab potencijal RAW-a, već upravo izuzetno kvalitetnu JPEG konverziju, za koju je D3300 definitivno sposoban. U slučaju da vam oštrine iz nekog razloga ipak ne bude dovoljno, njen stepen u JPEG-u možete korigovati pomoću Picture Control opcije. Oštrenje je moguće setovati u rangu od 0 do 9, pri čemu je nivo 0 isključeno oštrenje, a podrazumevani je četvrti.  Kakav je krajnji efekat svake vrednosti, može se videti na sledećim isečcima:

Ukoliko imate potrebu da fotografije oštrite već u aparatu, dobro je prilagoditi ga konkretnom objektivu i konkretnoj situaciji, kako bi sve negativne strane bile svedene na minimum. Ukoliko se koristi RAW+JPEG zapis, oštrenje koje se primenjuje na JPEG nema nikakvih uticaja na RAW, pa se setovanjima u aparatu može pristupiti sa više slobode, bez bojazni da će snimci biti trajno upropašćeni. Za veliku većinu korisnika će podrazumevana vrednost (4) biti i više nego dovoljna, posebno sada kada AA filter ne umanjuje osnovnu oštrinu, a izuzetno se može dooštriti i do nivoa 5. Sve preko toga bi bilo previše i produkovalo bi nesrazmerno više negativnih pojava, poput nazubljenih ivica ili „korone“, naročitih belih „senki“ na konturama. Za pojedine namene (recimo za portrete), oštrenje će možda čak biti potrebno i redukovati.