Kako AF sistem u ovoj klasi već duže vreme nije menjan, ne očekujemo neka posebna iznenađenja. I ranije smo ga testirali na senzorima iste rezolucije i uvek se pokazao više nego dobrim. Naravno, sve dok od aparata ove cenovne kategorije ne očekujemo čuda. Ipak, proverićemo još jednom šta se od njega može očekivati, kratkom probom u zahtevnim situacijama, na različitim podešavanjima, sa par objektiva i sa svim fokusnim metodima.
Dobro je poznata činjenica da je pojedinačni fokus, sa jednom unapred izabranom tačkom, najprecizniji. Nije ga preporučljivo koristiti sa pokretnim metama, jer za to prosto nije namenjen, ali ukoliko to činite pažljivo i u prilici ste da iole predvidite kretanje izabranog cilja, možete očekivati sasvim pristojnu preciznost:
AF-S/Single-point, fokus sa jednom izabranom tačkom;
(Sigma 70-200mm f/2.8 EX DG OS HSM @105mm f/6.3)
Rezultat je nesumnjivo dobar, ali drugo nismo ni očekivali. Bitno je ne preterivati i ne očekivati od ove kombinacije moda/metoda da tačno pogađaju i uslovima koji traže brži tempo praćenja, jer je onda mogućnost za grešku prosto prevelika. Za takve situacije je predviđeno koristiti kontinualni fokus, u jednom od 4 fokusna metoda. Metod selekcije i praćenja jednom tačkom je i dalje na raspolaganju, a opet važi za najprecizniji, pod uslovom da uopšte možete da ispratite metu precizno:
AF-C/Single-point, fokus sa jednom izabranom tačkom;
(Sigma 70-200mm f/2.8 EX DG OS HSM @200mm f/3.2)
I pored sve preciznosti, Single-point metod neće uvek biti upotrebljiv u ovakvim situacijama. Ne toliko zbog slabosti AF sistema aparata kao što je Nikon D3300, već zbog toga što je samu tačku veoma teško održati na željenoj meti. Tek minorne greške u kadriranju su dovoljne da meta bude potpuno promašena. Ovo je posebno izraženo u situacijama koje kombinuju brzo kretanje i veoma blisku radnu distancu. Za takve situacije, možda je mudrije prepustiti posao Dynamic-area metodu, koji metu prati zonski, kada jednoj unapred izabranoj tački, okolne asistiraju i koriguju fokusnu distancu, ukoliko glavna AF tačka izgubi metu iz “vida”:
AF-A/Dynamic-area, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone sa jednom primarnom i više pomoćnih tačaka;
(Sigma 70-200mm f/2.8 EX DG OS HSM @112mm f/2.8)
3D-Tracking metod je najsofisticiraniji algoritam Nikonovog AF sistema, prosto intrigira svojim inteligentno osmišljenim sistemom. Iako se u praksi često neće pokazati adekvatnim za dosta zadataka, ovaj AF metod ume da istinski oduševi:
Primer AF-C/3D-Tracking fokusnog moda trodimenzionalnog praćenja dinamičkom selekcijom tačaka;
(AF-S DX Nikkor 55-300mm 4.5-5.6G ED VR @185mm f/5.6)
U ovoj situaciji, kada težina praćenja nije suviše velika, a zgodna je prilika poraditi na nekoj boljoj kompoziciji fotografije, 3D-Tracking metod može pomoći, tako što će aktivne AF tačke automatski izmestiti na pogodnu poziciju, tako da je subjekt moguće smestiti na odgovarajuće mesto u kadru. Uslov je da u kadru ne postoji previše sličnih motiva (ovde to baš i nije slučaj, ali se AF ipak snašao), te da je pozadina koliko-toliko udaljena, tako da AF sistem ima manje mogućnosti da zabrlja.
Poslednji metod je obično postavljen kao podrazumevani na većini DSLR-ova, iako mnogi znaju da je tehnički najinferiorniji. Njegova ciljna grupa su početnici, koji nemaju želju da se previše upuštaju i specifičnosti AF sistema i samo žele da fotografišu. Ukoliko vam je prihvatljivo da AF sistem misli umesto vas i ne predstavlja vam problem to što će po definiciji isti potencirati najbližu metu u kadru, onda biste čak mogli biti i zadovoljni. U većini drugih slučajeva, retko će se dešavati da ovaj metod izabere baš onu metu koju ste vi zamislili kao težište kadra. Nama se sreća osmehnula ovaj put:
Primer AF-C/Auto fokusnog moda sa automatskom selekcijom tačaka;
(AF-S DX Nikkor 55-300mm 4.5-5.6G ED VR @135mm f/5.6)
...ali se to na kraju pokazalo samo izuzetkom, pošto će u skoro svakoj drugoj situaciji sportista u prvom planu dobiti prioritet u odnosu na sva ostala dešavanja u kadru. Ako želite preciznost pre svega, držite se manuelne selekcije. To je više puta potvrđen recept, ne bez razloga.
Agilnošću fokusa smo u principu zadovoljni. Reakcija je sa boljim objektivima dovoljno brza, sa onim jeftinijima baš i ne toliko, ali je u proseku sasvim dobra za većinu onoga čemu će aparat, a i sam korisnik istog, biti izloženi. Preciznost? Vrlo dobra. Da ne bude zabune, snimci koji su okačeni iznad demonstriraju sposobnost aparata u situacijama kada mu se sa korisničke strane ne postavljaju nemogući zadaci. Ukoliko sa kompleksnošću zahteva preterate ili prosto imate neopravdano visoka očekivanja, postotak uspešnih snimaka, drastično će opasti. Važno je reći i to da su gornji snimci načinjeni objektivima različitog cenovnog ranga, ali od koji ni jedan ne spada u pro klasu. Postotak uspešnih je solidan, pa se na 3 do 4 od 10 snimljenih može očekivati savršen pogodak, dok su ostali van tolerancije, kada se posmatraju na 100% uvećanju. Ukoliko vam se ovo čini slabim, imajte u vidu da ni sa ostalim aparatima iz klase situacija nije bolja. Jednostavno, skoro svi prikazani snimci kombinuju veoma brzo kretanje sa veoma malom radnom distancom, a to bi se praktično moglo svesti na termin “recept za neuspeh”.
CDAF sistem fokusa nema nikakvih dodirnih tačaka za goreopisanim, pa za njega važe i drugačije ocene. Njegovim testiranjem se nismo naročito bavili, ali kako ništa u tom smeru nije ni urađeno na novom aparatu, za tim nije bilo ni realne potrebe. Njegova preciznost u pojedinačnom modu fokusa je ništa manje od izuzetne, ali dok ima dovoljno svetla. Kada svetla nema dovoljno, jako lako postaje skoro neupotrebljiv. Ako se odvažite da CDAF koristite sa pokretnim metama, budite spremni na 100% promašaja, jer kontrastni fokus prosto nije namenjen tome, uprkos reklamnim pamfletima kojima nas zasipaju prilikom promocije novih aparata. D3300 se ovde ni počemu ne izdvaja od prethodnika, pa je nerealno i pomišljati da bi CDAF mogao da zadovolji apetite čak i amaterski nastrojenog fotografa. Videografe da i ne pominjemo. Ostaje nam da vidimo da li će se (i kada) Nikon odlučiti za implementaciju neke vrste hibridnog fokusa. Do tada, CDAF najverovatnije neće biti u prilici da ponudi nešto bolje.
Prvo, zabrinuh se gde si poslednjih meseci? :)
Drugo, u pravu si... skrenuta mi je pažnja i na D5300 (čini mi se). U pitanju su pretpostavke koje nastaju u ranoj fazi nakon prijema semplova, kada nikakvih drugih informacija nema, a ni Chipworks nije dobio prve primerke za rastavljanje. Onda to tako ostane, test izađe, a ja (iskreno) ne stignem da ažuriram ili čak potpuno zaboravim šta sam napisao.
Šta da se radi... kada press službe ne žele da daju sve informacije, onda se takve sitnice svedu na špekulacije. I eto, špekulisao sam i - pogrešio. :)
Hvala na ispravci, gledaću da popravim i to i D5300 (ili 5200, više se i ne sećam; dobio sam kritiku iz Rusije, ni manje, ni više). :)
Pozdrav
Dati ću samo zamjerke za tablicu sa specifikacijama. D3200 je Nikon senzor, a D3300 Sony. Koliko znam u toj klasi nije bilo Toshiba senzora u Nikonima, to su koristili D5200 i D7100 čiji su nasljednici prešli na Sony.
Jes' greška... Sve sam skockao, samo najbitniju stvar zaboravio. ;D
Hvala!
Pozdrav
nisam siguran da li je greska, ali ostatak testa d3300 je linkovan na d3200?
Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Nikon D3300, Test
Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.
Mikanic
Mikanic | 09. Jul, 2016, 21:18
Ja sam u svom kitu, prvom dobila 18-105 . Mozete li mi reci za sta je najbolji? Za kakve fotke ? Totalni sam amater al fotografija je nesto sto obozavam i cime imam nameru ozbiljnije da se pozabavim u buducnosti. Koji bi mi preporucili da nabavim za porterete i dobar makro? :) :) :)