Nikon D3300, Test

REZIME

Dozirana poboljšanja na koja smo navikli, ipak imaju krajnji domet. Mislimo da su sa Nikon D3300 ona dostignuta kada je ovaj proizvođač u pitanju. Sa narednim modelom Nikon više nema kud – ili će inovacije poprimiti novi oblik i početi da donose neka do sada neviđena poboljšanja, ili će Nikon krenuti stopama glavnog rivala (Canon Inc.) i početi da besomučnom reciklažom već viđenih modela, stavljajući im nove oznake. Treće opcije jednostavno nema. Za razliku od Canona, Nikon se u ključnim segmentima ipak potrudio da postojeće kategorije DSLR-ova unapredi tako da im se zaista malo šta može zameriti. Ono gde prostora za poboljšanja još uvek ima, a to su ergonomija i upitna funkcionalnost nekih sistema, nije izgledno da će u skorije vreme biti na listi za unapređenje, prosto jer bi to onda značilo ugrožavanje aparata viših klasa, poput D5x00 i D7x00.

Nikon D3300 je i pored svih manjkavosti, izvrstan aparat. Uvek kažemo da iza fotografa (pa i aparata) ostaju fotografije. A senzor koji će u tome biti glavna spona, upravo je glavni adut ovog modela. Neporeciva superiornost po količini detalja koje je sposoban da zabeleži, izuzetan dinamički raspon i više nego dobre ISO performanse, čine ga čak i preterano dobrim u odnosu na potrebe onih koji će biti prosečni vlasnici. Ne zato što potencijalni kupci ovakvog aparata nemaju dovoljno znanja, već zato što potencijal D3300 često prevazilazi čak i potrebe naprednih fotografa. Sasvim je drugo pitanje da li je takav napredak potreban i da li se malo uzdržanijom krivom rasta performansi moglo uštedeti u finansijskom smislu, te na taj način usporiti trend opšte predaje borbe u okršaju sa „pametnim“ telefonima i sličnim „sve-u-jednom“ varijantima? Naravno, možda cena u celoj kombinatorici i nije presudan faktor odabira fotoaparata umesto telefona, ali da može uticati u merljivom obimu, u to ne bi trebalo biti sumnje.

Najnoviji mali Nikon u svom nevelikom portfoliju poboljšanja poseduje i drastično unapređeni video mod. Ako pripadate sve manjoj grupaciji korisnika koji video uzimaju tek kao faktor smetnje na aparatu, ovo vas verovatno ne dotiče. Ali, teško je prenebregnuti ogroman uticaj koji je Nikon imao, svojevremeno predstavivši video u svom D90 modelu. Iako je i tada to bilo prihvaćeno kao velika stvar, prošle su godine dok video na aparatima sa velikim senzorima nije počeo da preuzima primat u svim kategorijama upotrebe. Verovatno ne bismo pogrešili ni kada bismo ocenili da je sam taj uspeh kumovao i ustanovljavanju jedne potpuno nove kategorije aparata – kompaktnim, bezogledalnim sistemima, koje poznajemo pod akronimom MILC (Mirrorless Interchangeable Lens Camera) ili kako ih sve češće zovu – CSC (Compact Camera Systems). Sa takvim zaslugama na video svet, potpuno je očekivano da Nikon konačno unapredi video na svojim aparatima, a poslednjih meseci je to i učinio. I dalje se upotrebljivosti štošta može zameriti, pre svega u smislu ergonomije i funkcionalnosti LV režima, ali kada dođemo do kvaliteta, reklo bi se da je video na Nikonima, a pogotovo u najjeftinijoj klasi o kojoj ovde pričamo, konačno dostigao kvalitet kojem amateri jednostavno nemaju šta zameriti. Prostora za poboljšanja još uvek ima. Pre svega bi to bio kontrastni autofokus, koji je na Nikonu trenutno u najvećem zaostatku, bukvalno u odnosu na sve rivale, kako u istoj kategoriji, tako i van nje.

Na žalost, tu se spisak poboljšanja u odnosu na prethodnika praktično i završava. Ako niste vlasnik D3200 sa idejom prelaska na noviji model, ovo vas neće previše dotaći, ali je svejedno dovoljno ilustrativno za opisivanje opšteg trenda u DSLR klasi. Iako prodaja u par poslednjih kvartala proizvođačima ne pruža nikakvog optimizma, u dinamici implementiranja unapređenja između dve generacije ne vidimo mnogo toga što bi moglo da opravda predstavljanje novog modela.

AF sistem koji D3300 poseduje jeste već duže vreme na tržištu, ali ga ne bismo svrstali u inferiorne, u bilo kom smislu. Nije namenjen akcionoj fotografiji, ali ni konkurentski sistemi ne nude ništa bolje u ovoj klasi, pa se to ne može zameriti. Ono što može, to su pre svega funkcionalni nedostaci. U tom smislu, bafer zavređuje poseban osvrt – nejasna nam je politika balansiranja proizvoda bez prave potrebe. Potpuno je jasno da rafal od 5 fps zvuči bolje od 4 fps, ali nam nije jasno na koji je način ovakvo unapređenje od 20%, uzrokovalo degradaciju performansi memorijskog bafera za čak 60%? Jedino objašnjenje može biti potreba za dodatnom uštedom, a smatramo da je takva odluka u najmanju ruku diskutabilna, premda većina vlasnika ovakvog aparata možda nikada neće posegnuti za režimom kontinualnog okidanja.

Dalje, ukoliko za kombinatorikom oko memorijskog bafera i rafala ima potrebe, to se svakako ne može reći za način izbora režima okidanja – Nikon i dalje insistira na jednokratnom trajanju režima odloženog okidanja, što u nekim trenucima kod korisnika može proizvesti zaista velike frustracije. Tehnička pozadina problema? Nema je. Ovo je jednostavno nečiji ćef! Baš kao i izostanak bracketing funkcije u ovoj klasi Nikona, iako upravo početnici najčešće požele zabavu sa HDR fotografijom. Kritike po ko zna koji put zaslužuje i LV režim rada. Unapređeni displej donosi bolji prikaz, a novi procesor i tečniju projekciju. Međutim, to važi samo dok ne zumirate prikaz, jer tada tečna projekcija doživljava metamorfozu u slajd-šou od nekih 10-15fps! Nedopustivo! Danas, kada manje/više svaki aparat u svim klasama ima izvrstan LV, Nikon jednostavno ne nalazi za shodno da reši ovaj problem. A isto važi i za upravljanje parametrima u LV-u – i ta zamerka se ponavlja iznova i iznova, bez ikakvih naznaka da će ikada biti eliminisana!

Baš kao ni prethodni D3200, Nikon D3300 nije aparat bez mane. Sve najbitnije smo gore već pobrojali, a kada sve stavimo na vagu, ipak su pozitivne osobine daleko nadvladale one negativne. Glavni produkt fotoaparata, fotografija, naprosto je izvrsna, pa u tom pogledu jednostavno nema argumenata za kritike. Za one kojima bi ovo bio prvi DSLR aparat (ili ozbiljniji fotoaparat uopšte), sva je prilika da razloga za nezadovoljstvo ne bi smelo biti. Čak je i novi kit objektiv, iako u principu optički ekvivalentan ranijem modelu, više nego pristojni dodatak za Nikon D3300, a ukupna masa celog kompleta je dovoljno mala da realno ne može predstavljati teret, gde god se uputili. Ukoliko ste planirali da pređete na D3300 sa neke od prethodnih iteracija, staro, nepisano pravilo je i dalje aktuelno. Ako već posedujete D3200, prelazak je jednostavno neisplativ i pored nesumnjive superiornosti novog senzora. Ako prelazite sa D3100 ili pak D3000, svi kvaliteti najnovijeg malog Nikona, i pored svih nedostataka, jednostavno su daleko iznad onoga što dve-tri generacije stari aparati mogu da ponude. Kao jeftina rezerva uz neki ozbiljniji fotoaparat? Mislimo da bi to već bio previše krupan zalogaj. Najzad, D5300 je mnogo bolje koncipiran za teže zadatke, pa to treba imati na umu prilikom eventualnog odabira dodatnog aparata.


Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo taksativno nabrojati pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-CMOS senzor visoke rezolucije i izuzetnog nivoa detalja;
-Veoma širok dinamički raspon;
-Solidne high-ISO performanse;
-Pozicija Fn/ISO tastera bolja nego na nekim telima više klase;
-Namenska AF-Assist lampa;
-Real-time korekcija hromatskih aberacija i geometrijskih izobličenja;
-Dobra prilagođenost početnicima;
-Natprosečna autonomija;
-FullHD video visokog kvaliteta u 60fps/1080p;
-Ulaz za eksterni mikrofon;
-Brz rafal;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-Autofokus samo na novijim AF-S objektivima;
-Nepostojanje namenskog vertikalnog gripa;
-Zagušenje bafera u RAW formatu češće nego što je poželjno;
-Ograničena kontrola u video modu;
-Izostanak simulacije ekspozicije i otežana kontrola otvora blende u LV režimu;
-Uvećan prikaz u LV-u je praćen nedopustivim gubitkom fluidnosti;
-Jednokratno trajanje režima odloženog okidanja;

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Nikon D3300 u PDF formatu, na engleskom i srpskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Nikon D3300 Uputstvo na engleskom: DOWNLOAD (PDF; 22 MB)