Nikon D3300, Test

ISO TEST, RAW

Nikon aparati se poslednjih godina solidno kotiraju u ISO testovima, pa ne iznenađuje što se svaki od njih nameće kao odlično rešenje za situacije kada svetla nema dovoljno. Nikon D3300 u ovom domenu baš i nema neke naročite preduslove da se pokaže boljim od prethodnika, ali nas ipak zanima da li je Nikon i na ovom polju uspeo da izvuče bolji od očekivanog rezultata. Iako se tokom godina nametnula teza da AA filter utiče i na šum (tj. njegovo slabljenje), realnost je upravo suprotna – prisustvo AA filtera, koji je u biti “sendvič” više raznih optičkih barijera, od dvostrukog Low-pass, polarizujućeg i IC-filtrirajućeg sloja, čini svetlosnu propustljivost ukupno slabijom na krajnjem kolektoru – fotoćeliji, zbog čega je za istu nominalnu ISO vrednost potrebno izvršiti kompenzaciju na A/D konvertoru, čime se po definiciji pojačava i šum. Premda taj stepen kompenzacije nije dovoljno velik da bi izazvao jasno vidljive manifestacije dodatnog šuma, može se registrovati i u laboratorijskim merenjima, ali i vizuelno.

Pogledajmo kako se D3300 pokazao u ovom testu, mada ne očekujemo da bi razlike u odnosu na D3200 mogle biti prevelike. 100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. Uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo D3300, desno D3200):

I baš kao što smo očekivali, rezultati su neočekivani. Za razliku od poređenja D5300 sa D5200, gde osim uklonjenog AA filtera, nije bilo drugih razlika među aparatima, D3300 i D3200 ne dele baš previše toga po pitanju senzora. Tačnije, dele samo rezoluciju i klasu kojoj pripadaju. Nikon D3300 ovde ostvaruje vidljivu prednost u količini šuma, kako kolornog, tako i monohromatskog, a posebno je bitno uočiti da glavna prednost nije samo u količini, već i u prirodi šuma. Naime, Nikon D3300 produkuje finiji niskofrekventni šum, dok D3200 njime narušava čak i grublje detalje, čim ISO vrednost ode malo izned sredine raspona.

Do ISO 1600, oba aparata su ravnopravna po količini ispoljenog šuma. Na ISO 3200 se već pomalja prednost D3300, da bi na ISO 6400 na D3200 počeo da se javlja i fenomen “vrućih” piksela, kada neke foto-ćelije na pojačanje signala reaguju van tolerancije. Tada se na snimcima javljaju pikseli jarkih boja, najčešće u nekoj od osnovnih boja. ISO 12800 je već primetno bolji na novom aparatu, dok maksimalnih 25600 Nikon D3200 i ne poznaje.

Staru praksu da aparate uporedimo i u uslovima koji nisu kontrolisani, iskoristićemo i ovaj put, pošto se neretko dešava da se senzori ponašaju drugačije u vanstudijskim uslovima:

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. Uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo D3300, desno D3200):

Kao i mnogo puta do sada, kada uslovi nisu kontrolisani, pokazalo se da promenjene okolnosti mogu doneti i drugačiji rezultat. D3300 je i dalje u prednosti, samo što je odnos ovaj put nešto drugačiji. I dalje se šum prvo počinje javljati na D3200, ali ovaj put se to dešava ranije, već na ISO 800. Osim toga, konturna oštrina je jasno bolja na novom aparatu, a to se može videti i na višim ISO vrednostima, pošto pogoduje i boljem očuvanju detalja. Prednost novog aparata se jasno vidi već na ISO 1600, malo se uvećava na ISO 3200, a do kraja raspona održava konstantnu prednost od oko 1/2EV. Toshiba je očigledno uradila odličan posao u kooperaciji sa Nikonom i to se ovde jasno vidi.

U praksi se snimci na visokim ISO vrednostima retko koriste bez barem nekog vida redukcije šuma, pa ćemo pokazati kako se novi aparat kotira u situaciji kada na scenu stupi jedan ACR-ov NR algoritam. Uz osnovnu fotografiju u punoj rezoluciji, svaki primer je ispraćen i nizom od tri fajla interpolirane rezolucije:

AF-S Nikkor 50mm f/1.4G @50mm f/8, ISO 6400, (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP



AF-S Nikkor 50mm f/1.4G @50mm f/8, ISO 12800, (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP



AF-S Nikkor 50mm f/1.4G @50mm f/8, ISO 12800, (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP