Nikon D3300, Test

KIT OBJEKTIV

Zaštitni znak aparata nižeg ranga, kit objektiv, postao je skoro obavezan element prilikom nabavke prvog DSLR-a. Razlozi su vrlo jednostavni i daju se opisati jednom rečju – finansije. Kada se kupuje u paketu sa aparatom, objektiv se najčešće nudi po ceni koja je neostvariva u slobodnoj prodaji, a pritom su i performanse objektiva najčešće prilagođene ciljnoj grupi. Objektiv koji se nudi uz novi najmanji Nikon DSLR ne spada u već viđene. U pitanju je potpuno novi model, kojim Nikon nastoji da osveži niži rang APS-C porodice svojih objektiva i na taj način osigura renome pouzdanog.

Pogledaćemo o kakvom se objektivu radi...

Nikon AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR II

Sada već stari kit objektiv, AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR važi za solidno rešenje u najnižoj cenovnoj kategoriji, pa ne čudi što je po prodaji godinama bio u samom vrhu. Međutim, kako je prosečna rezolucija rasla i kako su se apetiti korisnika ubrzano menjali, tako je nastala i potreba za osveženim 18-55mm modelom.

Kratak raspon je stavka koja kupce početnike često odvraća od kupovine. To ih čini nešto manje poželjnim rešenjem za turističke namene, ali ih istovremeno čini i jeftinijim. S druge strane, solidnih su optičkih performansi, što je u biti i najvažnije. Kit objektiv o kojem ovde govorimo, krasi (u kompakt terminologiji) raspon od 3x. Kreće se od srednje širokih 18mm, a završava se na području srednjih 55mm. Kako je u pitanju DX objektiv, odnosno objektiv namenjen isključivo senzorima sa smanjenim vidnim poljem (APS-C), ekvivalentna žižna daljina, odnosno širina vidnog polja u odnosu na senzor punog (full-frame) formata, dobija se množenjem naznačene žižne daljine sa krop faktorom (u slučaju Nikon APS-C-a, to je 1.5x). Tako ovaj objektiv pokriva raspon od 27 do 83mm, a vidni ugao koji zahvata, kreće se od maksimalnih 76° na najširih 18mm, do 28,8° na najdužih 55mm.

Spoljne dimenzije objektiva (D x Š) 66mm x 59.2mm i masa od svega 195 grama, čine ga izuzetno laganim za nošenje i čak nešto kraćim od starog modela. Izrada je solidna, na nivou koji je očekivan za ovu cenovnu klasu, pa čak i nešto bolje od toga. Fina tekstura pokriva ceo objektiv, a zahvalna je jer odoleva otiscima prstiju, prašini i naelektrisanju koje je često na plastici. Zazori na spojevima su izuzetno mali, a mehanička pokretljivost je solidna, mada ne i idealna. Gumeni zum prsten je dovoljno širok, ne klizi pod prstima i lako se kontroliše. Cilindar zum mehanizma je izrađen jednodelno, sa posebnom pozicijom koja je namenjena za “pakovanje” objektiva na manje gabarite, onda kada se ne koristi. Po ugledu na rešenje koje se može videti na dosta minijaturnih objektiva iz porodice “bezogledalnih” objektiva (MILC), Nikon je napravio mehanizam sa L (od “lock”) pozicijom, do koje se dolazi tako što se na zum prstenu pritisne poseban taster i tada mehanizam spakuje, tako da se pomični deo cilindra parkira unutar tela objektiva. Na ovaj način su postignute vidno manje dimenzije, ali nam (moramo priznati) svrha nije baš najjasnija. I pored ovakve tehničke egzibicije, objektiv nije mnogo manji od svog prethodnika, a često će svoje vlasnike zbuniti, kada aparat upozori da nije spreman za korišćenje. Kada se objektiv jednom postavi na početnu poziciju od 18mm, uočava se arhaični, nelinearni mehanizam izvlačenja glavnog cilindra, kakav nam je poznat sa najmanjih kit objektiva iz Nikona – najmanju dužinu objektiv postiže na srednjih 30-32mm, dok je najduži na 18, odnosno 55mm. I dok je ovakav mehanizam imao nekakvo opravdanje zarad skraćivanja ukupne dužine, novi mehanizam pakovanja je trebao biti upotrebljen kao odlično rešenje za konstruisanje linearnog zuma, ali šta je tu je. Na žalost, bajonet je i dalje u potpunosti plastičan, pa je neophodno biti pažljiviji prilikom montaže/demontaže sa aparata.

Autofokus je pogonjen brzim i nečujnim SWM (Silent Wave Motor) motorom, ali i dalje ne obezbeđuje FTM (full-time manual) fokusiranje, što znači da je ručnu korekciju fokusa moguće izvesti isključivo kada je prekidač prebačen u odgovarajući položaj. Sada prednji element prečnika ø52mm ne rotira, već se samo minimalno  izvlači, tako da je olakšana i upotreba filtera, poput ND-Gradual ili CPL. Skala distance nije obezbeđena, a namenski fokusni prsten je, kao što smo pomenuli maločas, postavljen uz sam rub prednjeg elementa i kao takav je skriven u „lock“ položaju zum mehanizma. Minimalna fokusna distanca i dalje iznosi 28cm (mereno od ravni senzora), a uvećanje koje objektiv na taj način postiže je vrlo solidnih 0.31x, odnosno – približno 1:3.2. Kuriozitet su close-up karakteristike u modu manuelnog fokusa. Donekle nekonvencionalan dizajn ovde unosi jednu retko viđenu osobinu – kada se fokus prebaci na manuelni, minimalna fokusna distanca pada na 25cm, a samim tim obrtnuto proporcionalno raste i uvećanje i dostiže zanimljivih 0.36x, tj. približno 1:2.8x. Brzina AF-a je prosečna za ovu klasu, što je, objektivno, sasvim dovoljno za većinu svakodnevnih potreba, koje ne uključuju akcione scene. Ukoliko pretendujete na bilo šta brže od statičnih scena, ovaj objektiv nije za vas. Kao uostalom i ni jedan drugi u ovoj klasi. Tačnost fokusa je više nego pristojna, a kolebanje je moguće u lošim svetlosnim uslovima, što u suštini i nije teren ovog objektiva.

Optička konstrukcija se sastoji od 11 elemenata u 8 grupa, uključujući i jedan asferični element (naznačen cijan bojom), kojim se vrši korekcija aberacija na najširem kraju. Optička formula jeste slična, mada ne i identična onoj na prethodniku, pa nam to daje nadu da je novi objektiv možda još i bolji od starog, inače sasvim solidnog modela. Optički elementi poseduju i tzv. SIC (Super Integrated Coating) premaze, čija je svrha suzbijanje flera i bolja reprodukcija boja. Tu je i fluktuirajući element (naznačen crvenom bojom), koji svojim pomeranjem amortizuje podrhtavanje u dve ose i time čini optičku stabilizaciju (VR; Vibration Reduction) funkcionalnom. Uzdužni presek i poredak optičkih elemenata možete videti na ilustraciji niže:

Optička konstrukcija novog kit objektiva, Nikon AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR II*

Raspon maksimalnog otvora blende se kreće od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće od f/22 do f/36, a dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića. Pošto je u pitanju objektiv G klase, poseban mehanički prsten za kontrolu otvora blende, kakav je postojao na starijim objektivima, nije na raspolaganju, već se ista kontroliše elektronski, podešavanjima u aparatu.

Ugrađena optička stabilizacija je unapređena kako bi bila u skladu sa ostalim modernim Nikon objektivima, pa VR (Vibration Reduction) sada omogućava do četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. Kao što uvek napominjemo, treba imati na umu da stabilizacija pomaže samo u smirivanju statičnih scena. Za brze, akcione scene, i dalje je neophodno imati bržu ekspoziciju, kako bi subjekt mogao biti „zamrznut“ u pokretu. Prekidač optičke stabilizacije omogućava isključivanje u situacijama u kojima ona nije potrebna ili je kontraproduktivna (rad sa stativa, npr.). Pošto je u pitanju objektiv malog dometa, optička stabilizacija ne raspolaže namenskim Active modom, prilagođenom akcionoj fotografiji, a umesto toga, objektiv je sposoban da prepozna takve situacije i automatski reguliše intezitet stabilizacije, tako da primat dâ samo vertikalnoj i time omogući kvalitetnije horizontalno praćenje pokretne mete.

Od dodatne opreme, na raspolaganju je nova zonerica oznake HB-69, kao i odgovarajuća meka torbica CL-0815, koji se kupuju posebno.

SOFTVER

Sistem menija Nikona D3300 raslojen je u četiri kategorije: Playback, Shooting, Setup i Retouch:

Pregled osnovnih stranica menija: grupe Playback, Shooting, Setup i Retouch

Playback kategorija je namenjena podešavanjima vezanim za pregled i štampanje fotografija direktno sa aparata; Shooting okuplja opcije vezane za fotografisanje i video zapis; Setup služi za podešavanje nefotografskih parametara aparata; Retouch su opcije namenjene naknadnoj obradi postojećih snimaka.

REZOLUCIJA SNIMANJA

Snimci mogu biti upisivani u JPEG ili RAW formatu, kao i kombinovano RAW+JPEG. RAW (Nikonov NEF format) se može snimati samo u maksimalnoj rezoluciji (24 MP), dok je za JPEG na raspolaganju dvostruko definisanje kvaliteta – rezolucijom i stepenom kompresije. Na raspolaganju je tri rezolucije: 24 MP (Large (L) – 6000 x 4000), 13.5 MP (Medium (M) – 4496 x 3000) i 6 MP (Small (S) - 2992 x 2000). Svaka od tri rezolucije je ponuđena u tri nivoa kompresije (Fine, Normal i Basic), a prilikom izbora kombinovanog RAW+JPEG snimanja, JPEG je ograničen isključivo na Large/Fine kombinaciju. JPEG snimak koji je sadržan u NEF fajlu radi pregleda (tzv. embedded JPEG) zapisan je u punoj rezoluciji, što omogućava uvećanje na 100% nivo u režimu pregleda fotografija, bez potrebe za angažovanjem posebnog RAW konvertera.

KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA

Opcije za uklanjanje optičkih anomalija su nešto na šta smo davno navikli na Nikon aparatima, pa nije iznenađenje što ih i D3300 poseduje. Ispravljanje geometrijskih izobličenja je moguće uključiti ili isključiti pomoću opcije Auto Distortion Control, dostupne u Shooting grupi opcija, a još dve dodatne korekcije nisu predmet izbora – jedna je korekcija vinjetiranja, a druga je korekcija hromatskih aberacija. Obavljaju se automatski, bez uticaja korisnika. Oba zahvata aparat izvodi više nego odlično, tako da je JPEG u startu lišen potrebe za dodatnim korekcijama. Ukoliko iz bilo kog razloga niste zadovoljni učinkom automatike, RAW format će omogućiti ručne ispravke u postprocesu, s obzirom da se unutrašnja obrada ne primenjuje na ovaj format.

ACTIVE D-LIGHTING

Active D-Lighting algoritam je jedan od prvih pokušaja da se slabiji dinamički raspon digitalnog senzora nadomesti realtime softverskom korekcijom u aparatu, u toku snimanja, bez potrebe za intervencijom korisnika, osim u pogledu definisanja nivoa zahvata. Active D-Lighting (u daljem tekstu ADL) je vrlo sličan Shadows/Highlights opciji u grafičkim aplikacijama, gde se sužen dinamički raspon nadomešćuje prosvetljavanjem senki, odnosno potamnjivanjem jače eksponiranih delova snimka, te na taj način – dovođenjem u balans. Prejak kontrast se smanjuje, ali uz što manje nusefekata. Pored toga, ADL izvodi i kontrolisanu korekciju kolorita, najčešće pojačavajući zasićenje. Po preporukama iz Nikona, ADL je najefektniji kada se koristi u kombinaciji sa Matrix modom merenja svetla. Za razliku od Nikon DSLR-ova više klase, najmanji nudi ADL opciju u samo jednom intezitetu, pa se podešavanje svodi na uključeno ili isključeno:

Demonstracija Active D-Lighting opcije (levo – isključena; desno – uključena)

Priloženi snimak je samo jedan od mogućih epiloga, a učinak ovog algoritma na celokupni tonalitet i balans senki neće uvek biti isti. Nekada ćete se zapitati da li ga je aparat uopšte primenio, a nekad će rezultat biti vidljiv bez potrebe za detaljnom analizom. Razlog leži u algoritmu koji svoj intezitet i odnos tonova određuje u samom trenutku fotografisanja, iz čega sledi zaključak da ga je nemoguće ponoviti u post-procesu, osim ukoliko RAW nije snimljen sa uključenom ADL opcijom. Kao i za sve druge, slične opcije, i za ADL važi preporuka da se koristi samo kada za njim ima potrebe, tj. kada u kadru dominiraju jaki kontrasti, jer njen uticaj nekada može biti kontraproduktivan. Takođe, ukoliko postoji nesigurnost oko krajnjeg efekta ADL-a na snimak, preporučljivo je koristiti RAW+JPEG zapis, što će vam omogućiti da ADL izostavite u toku konverzije RAW snimka, u slučaju da njegov efekat nije odgovarajući.

RETOUCH MENU

Mogućnost jednostavnije obrade i konverzije RAW snimaka u JPEG već neko vreme je prisutna na fotoaparatima, pa nije čudno što je dostupna i na Nikonu D3300. U okviru glavnog menija, posebna stranica je odvojena za ove opcije, ukupno njih 21. Osim geometrijsko/optičkih korekcija, kao što su: Straighten, Distortion Control, Fisheye i Perspective Control, bazična grafička obrada pruža i neke kolorne, ali i grafički kompleksnije filtere. Tu su: Red-eye Correction, Trim, Monochrome, Filter Effects, Color Balance, Image Overlay, D-Lighting (kojeg smo već pomenuli u prethodnom delu), Color Outline, Quick Retouch, Miniature Effect, Photo Illustration, Color Sketch i Selective Color. Osim pomenutih, tu je NEF (RAW) Processing kojim se u aparatu vrši konverzija RAW-a u JPEG, parametrima koje korisnik sam zadaje, a ekvivalent su onih koje aparat primenjuje prilikom fotografisanja. Naravno, Resize, opcija kojom se može korigovati rezolucija fotografije, prisutna je u listi, a postoji i opcija poređenja dobijenog rezultata – Side-by-side comparison. Poslednja opcija, Edit Movie, namenjena je najosnovnijoj „obradi“ video materijala, kao što je trimovanje (isecanje pojedinih delova zapisa). U svakom slučaju, možda nisu konkurentne ozbiljnim grafičkim alatkama, ali ove opcije mogu biti sasvim korektna alternativa, u situacijama kada su gotove fotografije potrebne bez odlaganja, ili korisnik prosto nije vičan ozbiljnoj obradi korišćenjem namenskih alata.

GUIDE MODE

Prvi put prikazan na modelu D3000, Guide Mode se do danas održao kao redovan set opcija klase “ulaznih” modela aparata ovog proizvođača, a predstavlja Nikonov recept za približavanje kontrola početnicima. Iako zvuči kao najrudimentarniji oblik kontrole parametara, Guide mod nudi zapravo više kontrole nego „Full-auto“ mod, jer za razliku od dotičnog, omogućava da krajnji rezultat približite vlastitim afinitetima, naspram klasičnog Auto moda, koji o svemu odlučuje umesto vas. Sistem rada Guide moda je baziran na pojednostavljenom i vizuelno prijemčivom sistemu menija, prilagođenom početnicima. Osnovni prikaz nudi opcije vezane za fotografisanje (Shooting), pregled i brisanje snimaka (View/Delete), podešavanje aparata (Setup), a sada je tu i Retouch. Opcije za fotografisanje su ponuđene u Easy i Advanced režimu, koje se razlikuju po stepenu kontrole nad parametrima. Easy režim je više okrenut već postojećim, predefinisanim modovima, namenjenim različitim vidovima upotrebe, odnosno motivima fotografisanja, dok Advanced režim daje nešto više slobode i intuitivno vodi korisnika kroz sistem menija, vizuelno sugerišući najprikladnije parametre za datu situaciju, uz skromna tekstualna pojašnjenja. Guide mod, kao opcija namenjena potpunim laicima, možda pre deluje kao logična dopuna kompakt aparata, nego nekog DSLR-a, ali je pojačana prodaja najjeftinijih DSLR-ova očigledno uticala na odluku da ona bude ponuđena, te je i uspela da se održi tokom poslednjih nekoliko godina.

Guide mod namenjen početnicima

BRZINA

Kad god neki proizvođač predstavi novi procesor, obično pomislimo da bi to moglo značiti nekakav pomak u pogledu performansi. Iskustvo nas uči da poslednjih godina novi procesor uglavnom znači neke nove mogućnosti ili unapređenje starih, a na žalost neretko se dešava da brzinski rezultati čak budu i u senci prethodnog modela. Razlozi su uglavnom finansijske prirode, jer tehničke sigurno nisu – današnji procesori su dovoljno jaki i za najskuplje modele aparata, tako da slobodno možemo reći da u ovim najjeftinijima rade na 20% potencijala.

Nikon D3300 je, kao što već znate, dobio Expeed 4 procesor. Njegove mogućnosti u smislu ponuđenih funkcija su definitivno unapređene, a mi smo proverili kako novi aparat stoji sa brzinom i agilnošću.

Najmanji Nikon DSLR postiže rafal od 5fps, što je osetno poboljšanje u odnosu na prethodnika. Premda to jeste tek minimalan korak (D3200 je nudio 4fps), u praksi se ubrzanje itekako oseća. Međutim, ovde na scenu stupa ono čuveno taktiziranje, koje svi proivođači manje/više praktikuju i na koje smo se osvrnuli u tekstu iznad – brži rafal nije ispraćen većim baferom ili bržim memorijskim kontrolerom, pa je aparat sposoban da u punoj brzini okidanja snimi 11 RAW, 100 JPEG ili 6 RAW+JPEG snimaka kombinovano. Podsećanja radi, D3200 je sa svojih 4fps uspevao da isprati čak 18 snimaka, čega se ne bi postideli ni mnogo skuplji aparati! JPEG niz je, pomalo paradoksalo, poboljšan na punih 100 snimaka, dok za RAW+JPEG kombinovan upis važi isto što i za sam RAW, pa su performanse slabije nego ranije.

Ova situacija bi mogla biti objašnjena nešto čistijim JPEG snimcima, koji isti kvalitet može da postigne sa boljom kompresijom. RAW bi takođe mogao biti objašnjen rastom brzine okidanja. Međutim, brzina okidanja je porasla za 25% u odnosu na pređašnju, a bafer se puni ~60% brže! Jedino objašnjenje je – marketing. Proizvođač je procenio da će prosečan vlasnik ovog aparata više profitirati od veće brzine u kratkom periodu, nego od besomučnog mitraljiranja. Tim pre što aparat ni koncepcijski nije namenjen nekom akcionom fotografisanju, osim onoliko koliko je neophodno. Ispravna logika, ali na žalost moramo priznati da izaziva isti “kiseli” osećaj. Tim pre što ovo nije prvi put da noviji model u nečemu zaostaje za starim.

Telo D3300 u tri kolorne varijante*