Nikon D850, Test

 

REZIME

Stara fasada, ali sa novim srcem. Tako bi se, u par reči, mogao opisati Nikon D850. Od stare slave se ne živi, pa je Nikon i ovaj put uspeo da postigne gotovo savršeni balans između unapređenja i očuvanja elemenata koji su prvenstveno i doveli D8x0 seriju na mesto koje joj s pravom pripada.

Pozitivni aspekti veoma lako pretežu na vagi, čineći aparat kompletnim proizvodom, čije se pozitivne stavke nižu jedna za drugom: BSI senzor visoke rezolucije, širokog dinamičkog raspona i veoma konkurentnih ISO performansi, još uvek nudi adut veoma niske početne osetljivosti, koju će pozdraviti pre svih pejzažni fotografi. Bez obzira što nekome ovo može delovati kao trivijalnost, činjenica da sa D850 po najjačem suncu, a uz pomoć ISO 32, možete računati na rad sa najvećim otvorom blende (poput f/1.4, na primer), bez ikakvih ND filtera ili potrebe da tražite senku (uz privilegiju nerviranja što zavesica ne može da izvuče barem 1/20000), diže upotrebljivost ovog aparata na izuzetan nivo! U ponavljanju nepisanog pravila da svetla nikad nema dovoljno, mnogi previđaju da ga itekako može biti više nego što treba, a tada ono čak može i da guši likovnu slobodu. Sa Nikonom D850, to je rešeno na najelegantniji mogući način!

Reprodukcija boja je neobično jak adut ovog aparata, naročito u uslovima veštačke rasvete, a dobar tonalni balans i sjajno kalibrisano merenje svetla, pred fotografom ostavlja potrebu za tek minimumom truda u postizanju maksimuma. Komande su ostale slične, ali su redefinisane tako da sada ni najveći kritičari nemaju previše aduta. Ergonomski, aparat je napredovao i čak prevazišao ono što je novoj generaciji Nikona doneo model D750. Dubok i udoban rukohvat je nešto na šta smo se veoma brzo navikli, pa pozitivne karakteristike tražimo dalje. I lako ih nalazimo u – video modu. Video je ovaj put ispraćen kako i dolikuje jednom ovakvom fotoaparatu – od ponuđenih rezolucija, preko brzine snimanja, pa i kvaliteta kompresije, (skoro) sve je daleko bolje nego ranije. I „zebra“ je tu, tu je i čisti HDMI izlaz, a nema ni omraženog krop moda u 4K rezoluciji. Spisak dopunjuje izuzetno brz i veliki memorijski bafer, automatska kalibracija fokusa i fazni fokusni sistem, koji predstavlja sam zenit industrije. Autonomija je takva da vlasnici prosečnih MILC-eva, pa čak i dobrog dela aktuelnih DSLR-ova mogu samo da pozavide.

Da sve ne bude baš idealno, projektni tim se potrudio uvrstivši neka rešenja koja su na tržištu već dobila negativne kritike. Pre svega, displej (iako sjajnog prikaza) je mogao konačno da dobije prikladne 3:2 proporcije, a možda bitnije od toga, mogao je da bude zaista obrtni, umesto nesrećnog tilt mehanizma, koji se ničim izazvano nameće poslednjih godina. IC prijemnik je nestao, a dok to samo po sebi ne predstavlja nerešiv hendikep (posebno imajući u vidu prisustvo modula bežične komunikacije), korisniku oduzima bazičnu i veoma jednostavnu funkciju, za čije korišćenje je dovoljan veoma jednostavan i jeftin daljinski okidač. No, ta zamerka ne predstavlja ništa spram (ne)funkcionalnosti modula bežične komunikacije – on je i ovaj put, baš kao i na nekoliko prethodnih modela, u potpunosti zavisan od prethodno ostvarene Bluetooth konekcije sa „pametnim“ uređajem iz Android ili Apple porodice. Zašto? Kako? Ne zna se, ali se zna da je Nikon uporan u svojoj nameri da to tako ostane i nadalje. Izbor XQD standarda, kao jednog od dva dostupna slota, takođe nam se nije preterano svideo. Nije da sa XQD karticama nešto tehnički nije u redu… naprotiv, odlične su, brze i pouzdane. Međutim, njihovo korišćenje je uslovljeno maratonskom potragom na tržištu, jer i dalje nisu dovoljno rasprostranjene, a kako se čini, ni u budućnosti neće biti previše drugačije, budući da je i poslednji preostali proizvođač istih (pored samog Sony-ja) – Lexar, praktično nestao sa tržišta (barem na neko vreme, dok novi vlasnik ne odluči o budućnosti brenda). To korisnika stavlja u nezavidnu situaciju da, u slučaju potrebe, nije u mogućnosti da obezbedi redundantnost, koju bi trebalo da ima na osnovu specifikacija. Rešenje koje je ponudio model D5, mnogo nam se više sviđa – dve varijante, od kojih jedna podrazumeva par CF, a druga par XQD slotova, deluje kao mnogo razboritija odluka. Zašto kao takva nije preslikana i na D850, nije poznato. Ali, ako bismo morali da pogađamo, verovatno radi uštede u troškovima proizvodnje.

I da, opet dolazimo do one tačke, kada je potrebno izneti subjektivnu procenu o tome ko predstavlja ciljnu grupu ovog aparata, tj. kome je namenjen? Ukoliko ste vlasnik D800(E) i na neki volšeban način ste uspeli da se uzdržite od prelaska na D810, reklo bi se da je ovaj trenutak idealna prilika da se ponovite. D850 je velika stvar čak i za vlasnike D810… mislimo da ta činjenica govori sve. Prelazak iz niže kategorije? Ni tu nema mnogo prostora za analizu. Ceo koncept prelaska na novo telo zavisi isključivo od toga da li imate potrebu za većom rezolucijom (ili barem vrhunskim video zapisom), a iz toga proističe i uslov koji svaki visokorezolucijski senzor stavlja u fokus, a to je – optički potencijal. D850, kao i svi drugi aparati ove klase, naročit pritisak vrši na objektive. I dok je i sam D800(E), kao i D810, sam po sebi bio dovoljan da i najbolje objektive svog doba baci na kolena, kod D850 je situacija kudikamo nepovoljnija, jer rast rezolucije, iako nevelik u linearnom (a kamoli apsolutnom) smislu, ipak traži veoma dobar optički sklop. Takvih objektiva Nikon ima u svojoj ponudi, ali to podrazumeva i ozbiljnu investiciju. Prelazak sa drugog brenda? Ni to nije razmišljanje bez osnova. Konkurentski Canon EOS 5Ds, iako sasvim uporediv kada su detalji u pitanju, vidljivo je inferiorniji po pitanju ISO performansi, a naročito u pogledu dinamičkog raspona. Ako na tas vage stavimo još samo video, teško je odoleti iskušenju… osim ukoliko u postojeći sistem niste previše investirali, pa vas isti poput sidra odvraća od prljavih misli, ili pak imate potrebu za upotrebljivim fokusom u video modu (što D850 ipak ne nudi). U svim ostalim slučajevima, Canon će morati brzo da deluje, ako želi da zadrži korisničku bazu željnu rezolucije, u paketu sa svim ostalim bitnim kvalitetima u DSLR aromi… barem onaj deo korisničke baze, koji već nije prešao na neki od mnogobrojnih MILC modela.


Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-Nivo detalja u vrhu maloformatne klase;
-ISO raspon koji počinje od 64, a softverski od čak 32;
-Solidne high-ISO performanse;
-Izuzetan dinamički raspon;
-Referentni fazni AF sistem današnjice;
-Automatska kalibracija fokusa;
-Precizan i veoma napredan sistem merenja svetla;
-Displej osetljiv na dodir;
-Svetlo i veliko tražilo;
-Kvalitetna izrada, najvećim delom od legure Mg;
-Maksimalno tih i brz mehanizam zavesice;
-Dva memorijska slota;
-Brzina i agilnost;
-Bafer ogromnog kapaciteta;
-Virtuelni horizont u obe ose;
-Kvalitetan 4K video zapis;
-„Zebra“ u video režimu;
-Nekompresovani izlaz preko HDMI konekcije;
-Selektor modova pošteđen suvišnih pozicija;
-Neverovatna autonomija;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Real-time korekcija hromatskih aberacija u JPEG formatu;
-Podrška za objektive bez elektronike;
-RAW format u tri rezolucije;
-Mehanizam zatvaranja tražila;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-Displej je mogao biti i 3:2 proporcija i sa klasičnim obrtnim mehanizmom;
-Nema IC prijemnik;
-XQD+SD memorijski slotovi kao jedina opcija;
-Fokus u LV modu neprihvatljivo loš i zastareo;
-Bežični modul bespotrebno limitiran softverskom uslovljenošću;

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Nikon D850 u PDF formatu na engleskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Nikon D850 Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 20 MB)
Nikon D850 Dodatna uputstva na engleskom: LINK (ZIP; 30 MB)