Nikon D850, Test
ISO TEST, JPEG
Bez obzira na očigledne prednosti RAW formata, jedan deo korisnika je s razlogom okrenut JPEG-u, kao formatu koji obezbeđuje daleko brži „workflow“, odnosno – kraći period od okidanja do konačnog snimka. Jedan deo otpada na fotografe kojima je brzina od ključnog značaja u radu, dok drugi, mnogo već deo, JPEG koristi kao format lakši za manipulaciju, s obzirom da je gro parametara već u startu definisano u skladu sa prosečnim potrebama. Tu je i brzinska, ali i prostorna zahtevnost, koja je znatno niža u slučaju korišćenja JPEG-a, pa i to može biti jedan od razloga u korist ovog popularnog formata. Posebno kada se radi o akcionim scenama, koje u slučaju korišćenja RAW-a mnogo brže napune bafer, čineći aparat na momente neupotrebljivim. U takvim situacijama, JPEG može biti dobar saveznik, pa ćemo u nastavku testa pokazati kako se aparat bori sa šumom prilikom korišćenja ovog formata.
Zbog ograničenog manevarskog prostora vezanog za naknadnu obradu, poželjno je da JPEG u startu bude dorađen tako da broj potrebnih dodatnih intervencija bude minimalan. Kada je šum u pitanju, njegov uticaj je u JPEG formatu drugačiji, što je zasluga određenog stepena unutrašnje redukcije, ali i nivoa kompresije. Pogledaćemo kakve rezultate D850 obezbeđuje na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim konkurentima. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:
100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma (s leva na desno – D850, D810 i EOS 5Ds):
Kao i mnogo puta do sada, pokazalo se da poredak u RAW formatu ne mora nužno biti preslikan u JPEG-u. Sve do ISO 1600, Canon predvodi po pitanju šuma, što je očigledna posledica slabijeg kvaliteta JPEG-a, zbog kojeg (pored detalja) strada i šum. U ovom slučaju to deluje kao pozitivan nusefekat (znamo, zvuči kao oksimoron), ali već nakon kratke analize može se uočiti da oba Nikona bolje čuvaju detalje sa rastom šuma. U rasponu 3200-6400, D850 i D810 su manje-više izjednačeni. Karakter šuma im se malo razlikuje, što postaje još izraženije sa rastom ISO vrednosti. D810 na ISO 12800 već počinje da ispoljava jasniji kolorni šum, dok ga D850 još uvek dobro kontroliše, te pokazuje samo jači monohromatski. Bez obzira što se sa ISO 12800 završava ISO raspon EOS-a 5Ds, moramo primetiti da je na tim graničnim vrednostima donekle uporediv sa D810, ali ne i sa D850. Krenemo li dalje, lako uočavamo i razlog, a on kaže da 5Ds nije naprasno postao toliko dobar, koliko je D810 počeo da se guši u kolornom šumu i pojačava kolorne primese u tamnijem delu kolornog spektra. Otud i drastična kvalitativna razlika između D850 i D810 na ISO 25600, a naročito na 51200. ISO 102400 poseduje samo D850, ali ga ipak ne bismo nazvali ni izbliza upotrebljivim, osim za nekakve dokumentarne snimke, kod kojih kvalitet nije od presudnog značaja.
Redukcija šuma je jedna od opcija koja može pomoći u efikasnijoj borbi sa ovom pojavom, a ograničena je isključivo na JPEG format. Algoritam unutrašnje redukcije je dostupan u tri koraka, a može biti i isključen. Na poznatoj sceni ćemo uporediti učinke redukcije šuma:
100% isečci sa D600, s leva na desno – NR isključen, low, normal i high:
U nekom od prošlih testova smo konstatovali da je Nikon izgleda odustao od ranijeg pravila da se redukcija šuma do ISO 1600 izvodi selektivno, samo u tamnijim partijama snimka. Lako je primetiti da je to i sada slučaj, budući da je D850 detalje i srednjem opsegu tonova počeo da „pegla“ čak i na ISO 200… barem kada govorimo o jačem stepenu interne redukcije šuma.
Na delu raspona iznad ISO 1600, između 3200 i 12800, prvi stepen redukcije vrši tek simbolično čišćenje, pa bismo mogli reći da nema bojazni od neželjenog „peglanja“ snimaka čak i ako je non-stop uključen. Druga dva nivoa, a posebno najjači, pokazuju već dosta agresivniji oblik čišćenja, koji uz šum uklanja i deo detalja. Agresivnost srednjeg stepena redukcije počinje da se javlja na ISO 6400, dok najjača redukcija svoje negativne osobine ispoljava već na ISO 3200. Teksturirane površine snimka postaju gotovo plastične, zbog detalja koje je algoritam redukcije šuma „odneo“ u paketu sa šumom. Ukoliko ćete češće koristiti najviše ISO vrednosti, najiskrenija preporuka bi bilo korišćenje isključivo RAW formata, koji pruža daleko veću slobodu i selektivno uklanjanje, kako po tipu šuma, tako i u odnosu na parcijalne delove snimka. U slučaju da nemate drugog izbora, što bi bila svaka situacija koja iziskuje fotografije „za odmah“, onda će i redukcija biti dobrodošla stvar, iako treba znati da njena upotreba smanjuje i agilnost aparata, pošto se vrši simultano sa fotografisanjem, neposredno pred zapisivanje snimka na memorijsku karticu. Što je stepen redukcije snažniji, to je i brzina odziva aparata nakon snimljene serije, manja.