Nikon D850, Test

 

DETALJI, JPEG

Pored RAW-a, koji se smatra najvažnijim formatom u klasi aparata sa velikim senzorom, prvenstveno zbog potencijala za obradu i širine informacija koje beleži, JPEG je primarni oblik distribucije konačnih verzija fotografija, bilo da se radi o JPEG-u dobijenom nakon konverzije RAW-a, bilo da je u pitanju JPEG koji je kreiran u samom aparatu. Kada je potrebno imati snimke „za odmah“ ili kada namena ne opravdava upotrebu RAW formata (a time i njegovu obradu), kvalitet JPEG-a koji aparat može da isporuči, može biti vrlo visoko na lestvici bitnih osobina.

U nastavku ćemo ista tri aparata uporediti i u JPEG-u, korišćenjem iste studijske scene:

Snimci u punoj rezoluciji: D850, D810, EOS 5Ds

JPEG iz aparata, 100% isečci bez dodatne obrade:

U prošlosti se više puta događalo da JPEG format delimično preoblikuje poredak među testiranim aparatima, a možemo reći da je to slučaj i sada. Nikon D850 vidljivo dominira u konkurenciji sa prethodnikom i EOS-om 5Ds. 5Ds je bio za dlaku bolji u komparaciji RAW isečaka, dok Canonov algoritam za internu konverziju u JPEG, ovaj put jasno pokazuje da nije dorastao trendovima i pored sporadičnih poboljšanja u smislu ponuđenih parametara. Čak i D810, bez obzira što beleži manje detalja, u nekim situacijama uspeva da deluje ubedljivije! Drugim rečima, još jednom možemo da zaključimo da je D850 doneo vidljiv boljitak, te da Canon definitivno mora da poradi na svom JPEG-u.

Koliko je JPEG Nikona D850 dobar, videćemo nakon što ga uporedimo sa RAW formatom iz prethodnog poglavlja:

Na delu se vidi upravo ono što smo ranije pomenuli – D850 poseduje izvanredan JPEG algoritam, po mnogo čemu sličan finom algoritmu koji nude Fuji MILC-evi. Količina zabeleženih detalja i dalje nije jednaka onoj koju demonstrira RAW, ali je svakako mnogo veća od onoga što nudi EOS 5Ds. Mikrokontrast nije uporediv sa RAW-om, ali većina drugog jeste. Render boja je solidan, mada za naš ukus možda za nijansu zasićeniji nego što bismo voleli.

Oštrina, više puta pominjana, već na podrazumevanim vrednostima je izuzetna. Ipak, ukoliko postoji potreba za dooštravanjem u toku interne konverzije, D850, kao i svi ostali Nikon DSLR-ovi, nudi podešavanje oštrenja u 10 koraka, pri čemu je intenzitet 0 zapravo isključeno oštrenje, a 9 je najjači stepen. Podrazumevana vrednost je 3. Pogledajmo kako izgledaju snimci iste scene, oštreni različitim vrednostima:

Uprkos očiglednim prednostima koje izostanak AA filtera donosi u pogledu izlaznog kvaliteta, mora se priznati da postoje i nedostaci, čiju je štetu nekad zaista teško suzbiti. U ovom slučaju, negativni efekti ovog rešenja se vide u prisustvu moiré-a, koji se može uočiti čak i na najmekšim isečcima, onda kada je interno oštrenje isključeno, tj. svedeno na nulti podeok. Svi pokušaji da se ova pojava naknadno koriguje u RAW-u, tokom konverzije pomoću ACR-a, rezultovali su narušenom kolornom reprodukcijom, pa to treba imati u vidu, ukoliko okolnosti fotografisanja podrazumevaju intenzivno prisustvo problematičnih tekstura.