Nikon D850, Test
KIT OBJEKTIVI
Nikon D850 u ovu klasu uvodi i pojam kit objektiva, pošto na prethodnim generacijama takva ponuda nije postojala. Istina, kit verzija broji samo jednu varijantu i čini nam se da je kao osnovni kit izabran možda i suviše vremešan model. Ipak, AF-S Nikkor 24-120mm f/4G ED VR ni slučajno ne možemo smatrati lošim objektivom, iako bi za senzor od preko 45 MP možda prikladniji bio neki moderniji komad optike. Pogotovo što ciljnu grupu D850 predstavljaju korisnici sa već formiranim sistemima.
Nikon AF-S 24-120mm f/4G ED VR
Svojim rasponom AF-S Nikkor 24-120mm f/4G ED VR spada u standardne zumove srednjeg raspona. Kreće od veoma primamljivih i širokih 24mm, a završava se na ozbiljnom tele-području od 120mm. U terminologiji kompakt aparata, to bi bio raspon od 5x. Kako je u pitanju objektiv za senzore punog formata, ekvivalentna žižna daljina jednaka je naznačenoj, kada se koristi na Nikonu D850. Vidni ugao koji objektiv zahvata, kreće se od maksimalnih 84° na najširih 24mm, do 20° 20’ na najdužih 120mm.
Spoljne dimenzije objektiva su 104 x 84mm, a masa 719 grama, što ga svrstava u prosek klase. Završna obrada je izvrsna, malih zazora na spojevima i mehaničke pokretljivosti koja uliva poverenje, ali je možda malo više kruta. Gumeni zum prsten je dovoljno širok, ne klizi pod prstima i lako se kontroliše. Smešten je u prednjem delu kućišta objektiva. Cilindar zum mehanizma je podeljen u dve cevi jednake dužine, a linearno se izvlači do maksimalnih 120mm. Očekivano, poseduje metalni bajonet, što se i podrazumeva za objektive ove klase.
Autofokus je pogonjen brzim i nečujnim SWM (Silent Wave Motor) motorom i obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokusiranje, što znači da je ručnu korekciju fokusa moguće izvesti bez potrebe za prebacivanjem AF prekidača u položaj manuelnog fokusa. Fokus je realizovan interno, što znači da se mehanizam ne izvlači, niti prednji element prečnika ø77 rotira tokom fokusiranja, pa je i upotreba posebnih filtera, poput CPL-a, olakšana. Skala distance fokusiranja je na raspolaganju, a sam fokusni prsten je (mada uobičajeno za ovu kategoriju objektiva) suviše uzak. Minimalna fokusna distanca iznosi 45cm (mereno od ravni senzora), a uvećanje koje na taj način postiže je 0.24x, odnosno 1:4.2. Brzina AF-a je u rangu drugih sličnih objektiva i znatno iznad uobičajenih kitova, koji se isporučuju uz jeftinije modele.
Optičku konstrukciju objektiva čini 17 elemenata u 13 grupa, uključujući dva ED elementa (Extra-low Dispersion; naznačeni žutom bojom na ilustraciji niže), koji suzbijaju pojavu hromatskih aberacija i čak tri asferična elementa (naznačeni cijan bojom), kojima se vrši korekcija aberacija na najširem kraju. Optički elementi poseduju i tzv. Nano-Crystal premaze, čija je svrha suzbijanje nepoželjnog flera i bolja reprodukcija boja. Tu je i fluktuirajući element, uposlen od strane sistema optičke stabilizacije, a kako to tehnički izgleda, možete videti na sledećoj ilustraciji:
Optička konstrukcija kit objektiva, Nikon AF-S 24-120mm f/4G ED VR*
Kako je u pitanju objektiv više klase, sa fiksnim otvorom blende, njen maksimalni otvor je f/4 na celom rasponu, dok je minimalni f/22. Dijafragma je realizovana u vidu devet zaobljenih listića. Pošto je u pitanju objektiv sa G sufiksom, poseban mehanički prsten za kontrolu otvora blende nije na raspolaganju, već se ista kontroliše elektronski, u unapred definisanim koracima, podešavanjima u aparatu.
Ugrađena optička stabilizacija, odnosno VR (Vibration Reduction je naziv Nikonove verzije) druge generacije, omogućava do četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. Prekidač optičke stabilizacije omogućava isključivanje u situacijama u kojima ona nije potrebna (rad sa stativa), a objektiv raspolaže sa dva moda stabilizacije: normalnim i aktivnim, namenjenim akcionoj fotografiji (npr. „paning“, praćenje pokretne mete).
Od dodatne opreme, na raspolaganju su zonerica oznake HB-53 i CL-1218 meka torbica, koji se isporučuju u paketu sa objektivom.
SOFTVER
Uobičajeni sistem menija nije menjan. Sastoji se iz šest celina: Playback, Shooting, Custom Setting i Setup, kako se može videti i sa sledećih ilustracija:
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Playback, Photo Shooting, Movie Shooting, Custom Setting, Setup i Retouch
REZOLUCIJA SNIMANJA
Snimci mogu biti upisivani u JPEG, RAW ili TIFF formatu, kao i RAW+JPEG kombinovano. Definisanje kvaliteta snimaka je moguće nezavisno za RAW i JPEG formate. Kvalitet RAW snimka (inače, Nikon NEF verzije) je moguć u nekoliko nivoa. Jednim se definiše „dubina“ kolornog prostora, a ona može biti 12-bitna ili 14-bitna, dok se drugom određuje nivo kompresije. Nikon D850 pruža mogućnost RAW zapisa u tzv. uncompressed, lossless compressed i compressed kvalitetu. Uncompressed označava nekompresovani, maksimalni mogući kvalitet snimka, uz danak u vidu veoma velikih fajlova na memorijskoj kartici (u proseku oko 75-80 MB). Lossless compressed, iako komprimovan, isporučuje snimak bez ikakvih gubitaka u kvalitetu, budući da je korišćen reverzibilni algoritam kompresije. Rezultujući fajl je na taj način smanjen za oko 30% (u odnosu na materijal sa senzora), a kvalitet je očuvan. Druga varijanta kompresije ne uključuje reverzibilan algoritam, tako da je mali delić kvaliteta nepovratno izgubljen, ali uz 40-55% manji rezultujući fajl. Konačno, treći nivo definisanja kvaliteta RAW-a je rezolucija. Nikon D850 prati novouvedenu praksu da se u višoj klasi nudi i mogućnost upisa RAW snimka niže rezolucije. Istina, opet uz ozbiljna ograničenja. Medium RAW donosi snimke u 25.6 MP (6192 x 4128), dok je Small RAW ograničen na 11.3 MP (4128 x 2752). Oba manja formata se snimaju isključivo u lossless kompresovanom formatu, 12-bitno, bez obzira na to šta je selektovano u opcijama kvaliteta RAW snimaka. Moglo je i bolje, ali šta je tu je. Na ovaj način se postiže fajl najmanje prostorne zahtevnosti (oko 22 MB za malu, odnosno 30 MB za srednju rezoluciju).
S druge strane, JPEG je ponuđen sa nešto širim mogućnostima definisanja kvaliteta. Osim rezolucije, koju je moguće setovati u tri veličine: 45.4 MP (Large; 8256 x 5504), Medium od 25.6 MP (6192 x 4128) i Small od 11.3 MP (4128 x 2752), na raspolaganju je i način kompresije. Kompresija može biti optimizovana u odnosu na rezultujuću veličinu fajla (Size priority), kada će kompresija biti prilagođena svakom pojedinačnom snimku, tako da se uklopi u određenu veličinu fajla ili može biti optimizovana u odnosu na kvalitet, kada je stepen kompresije minimalan i konstantan, nezavisno od fotografisane scene. Stepen kompresije može biti izabran između Fine, Normal i Basic nivoa.
TIFF format važi za veoma popularan format u sferi grafičkog dizajna, a Nikon ga oduvek nudi u najvišim klasama svojih DSLR-ova. Na raspolaganju su sve tri rezolucije, baš kao i za JPEG, s tim da nikakav oblik kompresije nije moguć. Očekivano, fajlovi su u ovom formatu daleko najveći. Maksimalna rezolucija traži gotovo 135 MB, dok dve manje zahtevaju oko 77, odnosno 35 MB po snimku.
Potpuno zaseban modalitet izbora formata izdvojen je u okviru ponuđenih krop faktora (opcija Image Area u Shooting sekciji). Kao i svi 35mm DSLR-ovi iz Nikona, i D850 poseduje mogućnost promene krop faktora, s tim što ih ima nekoliko. 5:4 format je u odnosu na pun (36 x 24mm) format isečen samo bočno, tako da odnos stranica umesto 3:2 bude 5:4. dimenzije dela senzora koji se u tom slučaju koristi, iznose 30 x 24mm. Najveća rezolucija ovog formata je 37.8 MP (6880 x 5504), a tu su i dve manje – Medium od 21.2 MP (5152 x 4120) i Small u 9.5 MP (3440 x 2752). 1.2x krop je format blizak APS-H senzorima, koristi površinu dimenzija 30x20 iz središta senzora i dostupan je u sledećim rezolucijama: Large od 31.5 MP (6880 x 4584), Medium od 17.73 MP (5152 x 3432) i Small u 7.8 MP (3440 x 2288). DX format (odnosno 1.5x krop) smo već imali prilike da mnogo puta vidimo na ostalim FF Nikonima, jer se on automatski selektuje kada se na aparat postavi APS-C (DX) objektiv. Tada se iz središta senzora iseca format dimenzija 24 x 16mm, a u ponudi sledeće rezolucije: Large od 19.5 MP (5408 x 3600); Medium od 10.9 MP (4048 x 2696) i Small od 4.8 MP (2704 x 1800). Sada je u ponudi i kvadratni 1:1 format (24 x 24mm), a rezolucije su: Large od 30.3 MP (5504 x 5504); Medium od 17 MP (4128 x 4128) i Small od 7.5 MP (2752 x 2752).
KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA
Najbolji efekat korekcije optičkih anomalija objektiva dobija se obradom RAW snimaka, u specijalizovanim aplikacijama. Međutim, kako su procesori odavno dovedeni na nivo kada se mogu izboriti sa ogromnom količinom materijala u realnom vremenu, najveći broj aparata raspolaže sijasetom raznih korekcija koje se vrše u realnom vremenu, neposredno pre upisa snimka na karticu. I naravno, samo u JPEG formatu. Nikon je već godinama poznat po kvalitetnim algoritmima za korekciju, a obuhvaćene su korekcije geometrijskih izobličenja, kao i hromatskih aberacija. Korekcija hromatskih aberacija funkcioniše prilično dobro, pa i objektivi sa relativno izraženom ovom pojavom bivaju odlično korigovani. U post-procesu ih je moguće ukloniti nešto preciznije i sa manje gubitaka u konturnoj oštrini, ali kako je takva obrada preporučena isključivo za RAW format (na koji korekcije i inače ne utiču), automatska korekcija je sasvim dobrodošla.
CUSTOM SETTING
Sastavni deo menija svih Nikon DSLR-ova više klase je i poseban Custom Setting odeljak, koji kombinuje opcije specifične za određeni deo operacija. Sekcija ima sedam, a podeljene su po slovima i bojama: Autofocus (a), Metering/Exposure (b), Timers/AE-Lock (c), Shooting/Display (d), Bracketing/Flash (e), Controls (f) i Movie (g). Sadrže praktično sve što bi vam ikada moglo zatrebati, a kao i za sve ostalo, pritiskom na Help komandu (dok ste u meniju), može se dobiti i kratak opis svake pojedinačne opcije, što zaslužuje posebnu pohvalu. Zamerku upućujemo jedino na pomalo konfuznu organizaciju, zbog čega ćete neke opcije konstantno tražiti na pogrešnoj lokaciji, a tome doprinosi i nedovoljno jasno odvajanje pojedinačnih sekcija. Tako je moguće otvoriti sekciju Shooting/Display (d) i završiti u Timers/AE Lock (c) opcijama, pošto je skrol beskonačan i ciklično izlistava ponuđene opcije svih sekcija u paketu. Letimičan uvid u opcije koje su na raspolaganju, možete videti na sledećim screenshot-ovima sa displeja:
Sedam sekcija Custom Settings odeljka
BRZINA
Kao i uvek kada su visokorezolucijski modeli u pitanju, treba imati na umu da D850 nije akcioni aparat, iako spiskom karakteristika itekako može da se takmiči sa nekim skromnijim modelima tog tipa. Novi procesor donosi drastično bolje brzinske rezultate, mada se oni pretežno odnose na neke interne procese, kao što je efikasnost video kompresije, širina memorijskog bafera i brzina njegovog pražnjenja itd, pre nego li neko značajno ubrzanje same manipulacije komandama i parametrima. Istina, bilo bi i čudno da je drugačije, s obzirom da je D810 već bio nekakva referenca u ovom pogledu.
Brzina rafala od 7 fps je već u startu neverovatna za DSLR koji broji preko 45 MP. Ukoliko se koristi MB-D18 baterijski grip, u kombinaciji sa EN-EL18b baterijom, može se računati na čak 9fps, što je neverovatno za fotoaparat ove rezolucije!
Memorijski bafer je takođe unapređen, pa D850 uspeva da ispuca minimalno 29, a maksimalno čak 200 (!) RAW snimaka dok ne počne da usporava usled zagušenja memorijskih kapaciteta. Maksimalan broj snimaka zavisi od izabranog kvaliteta, a tu, osim kompresije, uticaja ima i dubina kolornog prostora. TIFF format je malo zahtevniji, pa se može računati sa 32 snimaka u nizu, dok je JPEG limitiran čisto softverski, na maksimalnih 200 snimaka u nizu. Da nije toga, D850 bi mogao da ispuca beskonačan broj JPEG-ova maksimalne rezolucije, do popunjavanja memorijske kartice. Ukoliko se koristi DX (1.5x krop) format snimanja, performanse su još bolje, pa je 200 RAW snimaka moguće dobiti i u maksimalnom kvalitetu NEF formata, a isto važi i za JPEG. Čak i u TIFF formatu lako dolazi do trocifrenog broja snimaka – tačnije 113!
Ono na šta treba obratiti pažnju su RAW snimci niže rezolucije. Iako bi po logici stvari, u slučaju upisa snimaka niže rezolucije, bafer trebalo lakše isprazniti nego u slučaju korišćenja svih 45 MP, snimci niže rezolucije u NEF formatu podrazumevaju i 12-bitnu A/D konverziju, a to u slučaju raspolaganja memorijskim baferom proizvodi čak i kontra-efekat. Pa tako RAW najviše rezolucije, ali u 12-bita, može biti snimljen u čak 170 snimaka zaredom, punom brzinom rafala, bez usporenja, dok srednja i niža rezolucija pune bafer sa 94, odnosno 56 snimaka u nizu. Razlog za ovo se krije u neophodnom procesiranju snimaka, što znači da Nikonovi RAW snimci niže rezolucije ipak nisu nativni, već se dobijaju naknadnom obradom u aparatu. Za slučaj da pomislite da uštedite na performansama koristeći RAW niže rezolucije, imajte ovo na umu!
Izlišno je naglašavati da D850 ne pati ni od kakvih problema operativne prirode – na komande reaguje trenutno, isto tako je trenutno spreman za rad i nakon uključivanja, pri čemu odlazak u režim štednje energije (tzv. „sleep mode“), ne znači kliničku smrt, kao što je to slučaj kod Fuji-ja. D850 se budi trenutno i momentalno je spreman za rad. Ergonomska rešenja, iako ne u potpunosti savršena, kod D850 su podignuta na nivo kada se zaista malo šta ima zameriti, a da može bitno da utiče na brzinu rada. Raspored komandi je konačno onakav, kakav je trebao biti od starta, dodate su neke nove komande, a starima su dodeljene logičnije lokacije. Sve u svemu – brzina rada je poslednja stvar koju bi smo zamerili novom Nikonu.
