Nikon D850, Test

 

ISO TEST, RAW

ISO performanse su, od samih početaka digitalizacije foto-opreme, postale jedan od tri najvažnija parametra za komparaciju različitih modela fotoaparata. I dok su nekad ISO performanse zavisile isključivo od filma, danas smo u mogućnosti da osetljivost menjamo od fotografije do fotografije, time menjajući i ograničenja koja nameće ambijent.

Nikon D850, kao fotoaparat najviše rezolucije koji Nikon nudi, nije predviđen da se takmiči sa modelima kao što je D5 ili Df, čije su ISO performanse jedan od njihovih najbitnijih aduta. Umesto toga, D850 baca sve karte na detalje, što donekle može uticati i na njegovu svestranost. Nikon se poslednjih godina trudi da maksimalno izbalansira proizvode, tako da nijedan fotografski žanr ne bude zapostavljen i ugrožen slabim performansama. Proverićemo to u praksi, najpre u RAW formatu. Studijsku scenu nismo menjali, a oštrenje, koje negativno utiče na ispoljavanje šuma, isključeno je. Isključena je i bilo kakva redukcija šuma, tako da isečci demonstriraju maksimalnu moguću količinu šuma koju senzor pokazuje.

100% isečci, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade (s leva na desno – Nikon D850, D810 i EOS 5Ds):

Da nije pređašnjeg iskustva sa D810, moramo priznati da bi najjači utisak u ISO testu, kada je D850 u pitanju, bio sam ISO raspon, pre nego performanse istog. Bazni raspon koji počinje od 64 i dalje nije nešto što je postala svakodnevica. Mogućnost da se, iako softverski, ide i ispod te vrednosti, čak do ISO 32, otvara neke sasvim nove horizonte u pejzažnoj, pa i arhitektonskoj fotografiji u urbanoj sredini. Mogućnost da se bez specijalnih filtera, nosača i daljinskih okidača, dobije duža ekspozicija ili (ako već moraju ND filteri, radi produžavanja iste) barem uz korišćenje slabijih i kolorno nenametljivih varijanti, nekada je zvučala kao naučna fantastika digitalnog sveta. Vrhunski aparat, za vrhunske zadatke.

Da sve bude još bolje, D850 se pobrinuo svojim ISO performansama. Iako u biti one ne odudaraju previše od drugih visokorezolucijskih aparata, a to pre svega podrazumeva skroman potencijal u borbi sa kolornim šumom, ipak su bolje od onih koje nudi (već dovoljno dobar) prethodnik, a posebno od onih koje nudi direktan konkurent iz suparničkog tabora. Skala pojačanja šuma nije baš linearna, pa se čini da je D810, ako ne bolji, ono barem jednako dobar, negde do ISO 1600. Preko te vrednosti, D850 počinje da dominira i pojačava razliku do nekih 0.5 EV. Skromno, ali ipak vredno pomena, budući da je u pitanju senzor još više rezolucije. Iznad ISO 6400, D810 počinje da se muči sa kolornim primesama, što se nikako ne bi moglo reći za D850, čiji su snimci kolorno neutralni čak i na maksimalnih ISO 102400.

S druge strane, Canon 5Ds se u ISO performansama nije proslavio ni onda kada je bio predstavljen, pa nije čudo što ne može da briljira u ovim okolnostima. Ipak, razlika je manja, nego što smo očekivali… barem do maksimuma koji 5Ds nudi. To podrazumeva tek simboličnu prednost Nikona na rasponu od ISO 400 do ISO 1600, sa vidno čistijim uniformnim partijama na najnižem delu raspona, te konstantnu prednost od oko 1 EV, na rasponu od 1600 do maksimalnih 12800, koliko Canonov pulen nudi.

Na redu je par primera koji pokazuju kako se šum može kontrolisati u obradi, što algoritmima uklanjanja, što tehnikom interpolacije na nižu rezoluciju:

AF-S Nikkor 16-35mm f/4G ED VR @29mm f/5.6, ISO 6400, (ACR NR): 45MP, 24MP, 12MP, 6MP


Sigma 50mm f/1.4 | Art @50mm f/7.1, ISO 25600, (ACR NR): 45MP, 24MP, 12MP, 6MP