Canon EOS 70D, Test

ISO TEST, JPEG

Bez obzira na očigledne prednosti RAW formata, jedan deo korisnika je s razlogom okrenut JPEG-u, kao formatu koji obezbeđuje daleko brži „workflow“, odnosno – kraći period od okidanja do konačnog snimka. Jedan deo otpada na fotografe kojima je brzina od ključnog značaja u radu, dok drugi, mnogo već deo, JPEG koristi kao lakši format za manipulaciju, s obzirom da je gro parametara već u startu definisano u skladu sa prosečnim potrebama. Tu je i brzinska, ali i prostorna zahtevnost, koja je znatno niža u slučaju korišćenja JPEG-a, pa i to može biti jedan od razloga u korist ovog popularnog formata. Posebno kada se radi o akcionim scenama, koje u slučaju korišćenja RAW-a mnogo brže napune bafer, čineći aparat na momente neupotrebljivim. U takvim situacijama, JPEG može biti dobar saveznik, pa ćemo u nastavku testa pokazati kako se aparat bori sa šumom prilikom korišćenja ovog formata.

Zbog ograničenog manevarskog prostora vezanog za naknadnu obradu, poželjno je da JPEG u startu bude dorađen tako da broj potrebnih dodatnih intervencija bude minimalan. Kada je šum u pitanju, njegov uticaj je u JPEG formatu drugačiji, što je zasluga određenog stepena unutrašnje redukcije, ali i nivoa kompresije. Pogledaćemo kakve rezultate 70D obezbeđuje na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim suparnikom. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa sva tri tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma – uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (s leva na desno – 70D, 60D i D7100):

Drugačiji pristup unutrašnjoj obradi među aparatima različitih proizvođača, lako se može primetiti i u ISO testu. Premda Nikon D7100 beleži i inače više detalja, delimično zbog rezolucije, ali još više zbog nepostojanja Anti-aliasing (low-pass) filtera, nismo očekivali da će sa takvom lakoćom uspeti da očuva svoju prednost i u JPEG formatu, barem do ISO 8000, kada šum ozbiljnije počinje da utiče na ekspresiju detalja. Nakon ISO 8000, razlike se praktično gube po pitanju detalja, šum je naizgled na strani Canona 70D, ali se na njegovim isečcima vide i tragovi artefakta koje za sobom ostavlja JPEG kompresija. Ove nuspojave su teže uočljive na Nikonu D7100, mada uz veće prisustvo kolornog šuma, da bi se situacija potpuno okrenula u korist D7100 kada je najviša, softverski dobijena vrednost u pitanju, ISO 25600. Isečak sa 70D je prepun niskofrekventnog kolornog šuma, koji je najteži (često i nemoguć) za čišćenje u postprocesu, pa je uputno koristiti barem najniži stepen unutrašnje redukcije šuma, ukoliko postoji potreba za ovako visokim ISO vrednostima. Opet napominjemo, posebne pohvale moramo da uputimo Toshiba-inom CMOS senzoru na kojem je baziran Nikonov pulen, budući da ISO 25600 za njega predstavlja softverski „push“ (natezanje) od čak dve blende (H2.0), dok je na Canonu 70D to tek jedna blenda iznad baznog raspona. Canon EOS 60D se, drži neočekivano dobro i to spram oba aparata, a čak nam se održanje balansa detalja i količine šuma na ISO 12800 više sviđa na njemu, nego na EOS-u 70D. Da ne bude zabune, 70D i dalje raspolaže sa više detalja, ali je konturna oštrina više narušena, nego na starom modelu.

Redukcija šuma, bitan alat kada je upotreba JPEG formata u pitanju, predstavlja povoljnu opciju kada ste prinuđeni da koristite JPEG, jer će takva redukcija, iako sprovedena šablonski, ipak doneti određenu prednost u odnosu na nekakvu naknadnu softversku obradu, koju JPEG, barem kada su ovakvi zahvati u pitanju, baš i ne trpi. Canon nudi redukciju šuma u tri nivoa, a njen učinak ćemo pogledati na sledećim isećcima:

100% kropovi sa 70D, s leva na desno – NR isključen, low, standard i strong:

Zaključno sa ISO 1600, Canon 70D jedva da primenjuje ikakvu redukciju šuma, osim na najtamnijim partijama snimka. Bez obzira koji stepen je postavljen, redukcija do ove ISO vrednosti neće dotaći detalje u većoj meri, niti će izazvati bilo kakvo konturno umekšavanje. Iznad ISO 1600, pa sve do poslednje ISO 25600 vrednosti, može se videti šablon uklanjanja šuma, a karakteristično je to što najniži (Low) stepen redukcije skida praktično samo kolorni (chroma) šum, dok visokofrekventni, monohromatski (luma) šum ostaje netaknut, tako da konačni snimci deluju prilično prijemčivo i čak imaju neki dopadljiv vizuelni šmek, koji podseća na filmsko zrno. Na žalost, nekakva postepena gradacija algoritma nedostaje, pa je razlika između najslabije i srednje redukcije daleko veća, nego između srednje i najjače, pri čemu potonje dve već iznad ISO 4000 imaju ozbiljnih problema sa očuvanjem detalja, da bi sve to kulminiralo na ISO 12800 i 25600, gde se od agresivnog peglanja jedva razaznaju i sitniji objekti, tako da o finim teksturama nema ni govora. U svakom slučaju, ukoliko imate potrebu za visokim ISO vrednostima u JPEG formatu, toplo preporučujemo da se držite najnižeg (Low) stepena redukcije.