Canon EOS 70D, Test

REZIME

Canon EOS 70D se u žiži interesovanja našao u pomalo nezgodnom trenutku, svega par meseci od tržišnog fijaska aparata niže klase, EOS-a 700D, koji važi za skoro stoprocentno preslikan model prethodne generacije, ali sa novom oznakom. Za razliku od tog, veoma lošeg marketinškog poteza, u slučaju 70D ništa nije prepušteno slučaju.

Senzor jeste jedna od njegovih važnijih stavki, posebno imajući u vidu dugogodišnje „podgrevanje“ 18MP senzora kojem smo svedoci već nekoliko godina, ali ipak ne i najbitnija. Kako je 60D i pored očiglednih manjkavosti ipak uspeo da postavi neke standarde, 70D je imao vrlo težak zadatak: da se s jedne strane izbori sa dobrano iznerviranim i skeptičnim tržištem, dok sa druge strane mora da popravi i ono što je svojevremeno zamereno njegovom prethodniku. Ako se u takvoj jednačini nađe mesta i za neke novine koje drugi aparati nemaju, uspeh neće izostati. Koliko smo u pravu možda najbolje mogu da posvedoče prodajni parametri koji su 70D za vrlo kratko vreme izdigli na poziciju jednog od trenutno najtraženijih DSLR-ova!

Autofokusni sistem je u nešto izmenjenom izdanju preuzet sa 7D, čime je novi aparat privukao pažnju i onih koji ranije nisu razmatrali ovu klasu DSLR-ova. Međutim, u toku premijere, pa i nakon nje, sva pažnja je bila uperena ka nečemu suštinski značajnijem na današnjem tržištu – nezavisnom autofokusnom sistemu u LV modu koji se krije iza naziva Dual-pixel CMOS AF. Hibridni fokus koji je postao glavna stavka i koji je izazvao najveću pažnju javnosti, uspeo je da postavi nove standarde po pitanju funkcionalnosti. Pošteno je reći da videografi jesu oni koji će od toga najviše profitirati, ali da pozitivnih implikacija ima i po fotografski segment. Za nekadašnji problem slabog (da ne kažemo „nikakvog“) fokusa u toku snimanja video zapisa na prethodnim aparatima, nađeno je (može se reći) konačno rešenje, čije će se stvarne posledice tek videti u predstojećem periodu.

Kao začetnik svega toga, 70D ima čime da se pohvali, ali na žalost mišljenja smo da je, iako je Dual-Pixel CMOS tehnologija usko vezana za sam senzor, neki ozbiljniji skok u domenu kvaliteta izlaza ipak izostao. Ovo nikako ne treba protumačiti kao ocenu da je senzor loš, jer je on ništa manje od odličnog! Ipak, treba biti umeren s očekivanjima i znati da ni sama fizička rezolucija, koja je svega 11% veća od rezolucije prethodnika, ne može doneti nekakav enorman napredak po pitanju detalja, sve i da je Canon ispratio opšti trend i izostavio Low-Pass filter. Za najveći broj namena, senzor će biti na nivou zadatka, kako svojom detaljnošću, tako i solidnim ISO performansama. Možda se one ne mogu meriti sa standardima koje je pre izvesnog perioda definisao EOS 6D, ali jesu konkurentne. Tu nema dileme. Zamerka koju smo u testu uputili ka maksimalnih ISO 25600, govori da je senzor iskorišćen do maksimuma i da daljih unapređenja ne može biti dok se i tehnologija ne promeni u korenu.

Poređenje sa direktnim rivalom, Nikonovim modelom D7100, otkriva da situacija nije crno-bela i da se evaluacija ne može bazirati samo na komparaciji sa prethodnom generacijom. Najvažniji parametri poređenja prednost daju Nikonovom pulenu. Kada su detalji u pitanju, ta prednost nije prevelika, bez obzira na prednost rezolucije i manjka LP filtera, ali je vidljiva. ISO performanse navode na nešto drugačiji zaključak koje su u celom rasponu mahom izjednačene, da bi se tek na maksimalnoj vrednosti osetio ozbiljniji pad u borbi sa šumom i jasna prednost Nikonovog modela.

Dolazimo i do glavnog, a verovatno i jedinog nedostatka novog senzora, koji je glavnom konkurentu, Nikonu, obezbedio obitavanje na tronu i u narednom periodu, a to je dinamički raspon. Iako je po pitanju dinamičkog raspona Canon 70D doneo jasnu prednost u odnosu na prethodnika, to jednostavno nije ni blizu dovoljno da nadjača konkurentski model. To ujedno predstavlja i našu glavnu zamerku novom aparatu. Činjenica da je Canon vrlo malo uradio po ovom pitanju dodatno čudi, ako znamo da je Nikon upravo u tom domenu izazvao tektonske poremećaje u svim cenovnim klasama, bez obzira što je evidentno da je i ovaj proizvođač vidljivo usporio tempo u ovom trenutku.

Budući da je digitalno doba na sreću (ili na žalost?) donelo i svojevrstan bum fotografije u najširem smislu te reči, aparati sa velikim senzorom su dostupni svima, pa se i proizvođači moraju dovijati kako bi došli do profita. Neki su izabrali smer razvoja pretežno senzora i njegovih mogućnosti, dok su drugi (među kojima i Canon) sve karte bacili na video domen. Nevezano za ovde testirani aparat, mislimo da je krajnje vreme da se i Canon konačno posveti drastičnom poboljšanju nekih aspekata svojih senzora, umesto očiglednog favorizovanja video segmenta. Bez želje da zbog izrečenog budemo pogrešno shvaćeni ili čak osuđeni od strane ljubitelja video zapisa, faktičko stanje govori u prilog tezi da je video, barem kada je ova kompanija u pitanju, nedvosmisleno doneo dosta uzdržanu politiku razvoja u domenu onih fotografskih unapređenja, koja svi s pravom očekujemo i to, čudne li koincidencije – od ipak prvenstveno fotografske sprave. Iako je novi hibridni fokus opravdao očekivanja, veliko je pitanje da li je promena koncepcije senzora bila vredna odricanja od nekih drugih potencijalnih unapređenja? Dobro pitanje, ali je teško dobiti koristan odgovor. Kao i uvek, sve zavisi od potreba i očekivanja. Kome je fokus u LV režimu bio najveći kamen spoticanja, njemu će ova promena zasigurno mnogo značiti, a kako bi predupredio one koji za LV režim ne mare mnogo, Canon je unapredio i sistem autonomnog faznog fokusa, kojem će se radovati većina ljubiteljia fotografije.

I... kome je namenjen?

Canon 70D će ostati upamćen po tome što su ga istovremeno poželeli i oni koji već poseduju prestižnije modele i oni kojima će to biti prvi DSLR. Razlozi se nalaze upravo u hibridnom fokusu. Za početnike on otvara neke nove horizonte kada je u pitanju integracija foto i video mogućnosti u jednom uređaju, dok naprednijim korisnicima rešava ono što im je u video režimu oduvek nedostajalo. Profesionalnim videografima sve to neće previše značiti, jer im ručno fokusiranje nikad i nije bilo nepoznanica, mada 70D donosi neke i za njih korisne stavke, poput novih načina kompresije video materijala. Oni kojima je akciona fotografija primarni poziv, a potrebno im je jeftinije rezervno telo, takođe se mogu pronaći u ulozi vlasnika novog aparata. Razloga za radost imaju i postojeći vlasnici EOS-a 60D, koji tranzicijom ne gube ništa (ako izuzmemo finansijski momenat), a dobijaju mnogo toga, kako po pitanju brzine, tako i po pitanju sistema autofokusa, displeja osetljivog na dodir, videa, pa i samog senzora. Tu je i AF-microadjustment čiji je nedostatak ozbiljno zameren prethodniku. Vlasnici prethodnih generacija ove klase, EOS-a 50D i starijih, opet imaju razloge i za zadovoljstvo i za nezadovoljstvo. Konstrukcija i raspored komandi se nisu bitnije promenili u odnosu na 60D, a to automatski znači da bi u tom domenu za njih ovaj aparat bio delimično razočaranje. S druge strane, napredak koji je ostvaren po pitanju senzora od tada do danas, dovoljno je velik da EOS 70D čini primamljivim u meri da bi ovaj put ipak vredelo stisnuti zube i naviknuti se na dotične ergonomske nedostatke, jer će u krajnjem skoru dobitak biti više nego impresivan.

S obzirom na viđeno, iznenadili bismo se ako se Canon EOS 70D ne bi ispostavio kao uvertira za čitav talas novih modela koji prate DualPixel tehnologiju, kako u višoj, tako i u nižoj kategoriji DSLR-ova i, što da ne - MILC aparata.

Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-Visok nivo detalja;
-Konkurentne ISO performanse;
-Svetlo tražilo sa dinamičkim prikazom AF tačaka i parametara.
-Kvalitetna izrada i pored plastične oplate;
-Brzina i agilnost;
-Većinom fleksibilne kontrole;
-Odličan sistem autofokusa sa svim krstastim AF tačkama;
-Hibridni fokus u LV modu;
-Elektronska libela;
-Kvalitetan fullHD video zapis u dva nivoa kompresije;
-Bežična kontrola bliceva;
-Izuzetan obrtni displej osetljiv na dodir;
-Dobra autonomija;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Real-time korekcija hromatskih aberacija i vinjetiranja u JPEG formatu;
-AF kalibracija sa preciznom kontrolom kod zum objektiva;
-Wi-Fi modul nebrojenih mogućnosti prenosa snimaka i daljinske kontrole aparata;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-Dinamički raspon je mogao biti širi;
-Izostanak direktne WB komande i nemogućnost mapiranja na funkcijske tastere;
-Izostanak direktne komande za kompenzaciju snage bljeska blica i nemogućnost mapiranja na funkcijske tastere;
-Izostanak WB statusa na statusnom displeju;
-HDR ne dozvoljava korišćenje sa aktivnim RAW formatom;
-Odsustvo PC-Sync konektora za spoljnu rasvetu;
-Većinom neupotrebljiv ISO 25600 u JPEG-u;
-Nepostojanje nekomprimovanog HDMI video izlaza.

U prilogu pružamo originalno korisničko uputstvo za Canon EOS 70D, kao i kratko i detaljno uputstvo za Wi-Fi modul, u PDF formatu, na engleskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Canon EOS 70D Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 20MB))
Canon EOS 70D Kratko uputstvo za Wi-Fi modul na engleskom: LINK (PDF; 650KB)
Canon EOS 70D Detaljno uputstvo za Wi-Fi modul na engleskom: LINK (PDF; 2.9 MB)