Canon EOS 70D, Test

AF TEST

Pošto je preuzet iz 7D i modifikovan, novi AF sistem nas je posebno zaintrigirao. Kako ni stari AF sistem nije imao problema sa preciznošću ili efikasnošću u uslovima lošeg svetla, naravno u kombinaciji sa odgovarajućim objektivima, nismo očekivali neke promene na ovom polju, a glavna poboljšanja očekujemo po pitanju fleksibilnosti korišćenja i kontrole u specifičnim situacijama. Nečega na šta na starom AF sistemu jednostavno nije bilo moguće uticati, jer opcije nisu postojale.

Sada imamo AF sistem koji se do najsitnijih detalja može prilagoditi potrebama, što u pogledu načina, što u pogledu brzine reakcije u određenim situacijama. Zbog toga nas je najviše zanimalo kako se novi autofokus snalazi u kontinualnom modu fokusiranja (AI-Servo), koji predstavlja i tehnički najzahtevniji način rada.

Prvo ćemo pogledati kakav je prosečan rezultat kada se u AI-Servo modu koristi klasično fokusiranje jednom izabranom tačkom:

AI-Servo mod, Single-point metod fokusiranja sa jednom unapred izabranom tačkom;
(Canon EF 70-200mm f/2.8L USM @175mm f/2.8)

Skoro da nema potrebe navoditi podatak da se u ovakvim situacijama u potpunosti možete osloniti na novi AF sistem i da će u dobrim vremenskim uslovima, kakvi su vladali na našoj probi, postotak pogođenih snimaka biti blizak stopostotnom. Naravno, očekuje se da se konkretni objektiv i aparat „razumeju“ i da nije potrebna korekcija fokusa. Određene poteškoće se, kao i kod svih aparata, mogu očekivati ukoliko npr. pokušate da snimate u kontra-svetlu sa neadekvatnim objektivom, u kakve često spadaju makro objektivi. Za sve druge situacije, čak će i obični kit objektivi uspevati da se nose sa zahtevima korisnika.

Zonsko fokusiranje, koje smo na delu imali prilike da vidimo na EOS-u 7D, ovde je realizovano u nešto skromnijem, ali više nego upotrebljivom pakovanju:

AI-Servo mod, Zone AF metod fokusiranja pomoću više vezanih AF tačaka;;
(Canon EF 70-200mm f/2.8L USM @200mm f/2.8)

Seriju od više desetina sličnih fotografija ispratio je tačnim fokusom, a onda kada fokus nije bio na mestu, „zasluge“ za to išle su fotografu, zbog neadekvatnog praćenja mete. Ukoliko se potrudite da ažurno održavate zonu iznad željenog subjekta na sceni, prilike za grešku su minimalne.

Pošto se prvi put pojavljuje na jednom Canon aparatu u ovom obliku (i da je pritom upotrebljiv), malo više pažnje posvetićemo Auto-selection metodu u AI-Servo modu. Da podsetimo, za razliku od slučaja kada se ovaj metod koristi u One-Shot fokusnom modu, AI-Servo od njega čini sasvim drugačiju alatku, gde se cilj zadaje na početku, da bi dalje praćenje bilo potpuno automatsko, dinamičkom promenom tačaka, tako da cilj uvek bude u fokusu, bez obzira gde se nalazio i bez obzira na inicijalno izbaranu tačku, dok god je pokriven fokusnim poljem. S obzirom na zahtevnost ovakvog načina rada, gde se od centralnog procesora očekuje da savršeno koordiniše rad ostalih podsistema u aparatu, a pre svega svetlomera i autofokusa, efikasnost može biti pod znakom pitanja, a mi smo aparatu servirali relativno lake zadatke. Kažemo “relativno”, zato što u kadrovima ima dovoljno prostora da nešto krene naopako. Da vidimo kako se pokazao ovaj fokusni metod:

AI-Servo mod, Auto-Selection AF metod fokusiranja dinamičkim praćenjem u prostoru;
(Canon EF 70-200mm f/2.8L USM @200mm f/2.8)

Važno je znati da ovaj fokusni metod može da zaređa i više desetina savršeno fokusiranih snimaka, ali da se isto tako može zbuniti i na isti način pokvariti celu seriju. Nama se u praksi to nije dešavalo, ali nije zgoreg znati koji su kritični momenti. Jedan takav je raznolikost objekata na sceni – što ih je više i što su sličniji svojim koloritom, to će AF sistemu biti teže da izdvoji bitno od nebitnog, pa je i mogućnost greške veća. Konfuzne, ali ipak dovoljno jasne situacije, pogotovo kada se snimanje vrši svetlosno jakim objektivom koji razdvaja planove plitkim poljem dubinske oštrine, olakšavaju posao AF sistemu,  pa se i dobijanje ovakvih fotki svodi na održavanje subjekta u fokusnom polju:

AI-Servo mod, Auto-Selection AF metod fokusiranja dinamičkim praćenjem u prostoru;
(Canon EF 70-200mm f/2.8L USM @200mm f/2.8)

Imali smo sreće u izbegavanju fotografija sa promašenim fokusom, upravo iz gore opisanih razloga, ali je sasvim jasno da se situacija usložnjava kada u igri učestvuju svetlosno slabiji objektivi, loši uslovi rada i prisustvo „nervozne“ pozadine.

Ostalo je još jedino da probamo kako se novi AF snalazi u uslovima lošeg osvetljenja. Takvi uslovi su možda i najekstremniji test, pogotovo kada i sa tako malo svetla postoji efekat kontra-svetla, koje dodatno zbunjuje AF sistem. Još ako se radi sa izrazito velikim otvorima blende i pokušava pogoditi meta kroz staklo, teškoćama za AF sistem nikad kraja. Ipak, 70D nas je i ovde prijatno iznenadio:

One-Shot mod, Single-point metod fokusiranja sa jednom unapred izabranom tačkom;
(Canon EF 35mm f/1.4L USM @35mm f/1.4)

Usled količine šuma teško je razaznati stepen oštrine, a upravo je to i pokazatelj o koliko se lošim uslovima radi. Naravno, kada se radi i nizu ovakvih snimaka, teško se može očekivati da svaki bude savršeno pogođen. Najzad, to ne uspeva ni višestruko skupljim aparatima, a ovaj svakako ni ne pretenduje da bude ozbiljan reporterski alat. Sa većinom objektiva uopšte nije teško doći do pozitivne potvrde fokusa, a jako zgodno je to što je svih 19 AF tačaka krstastog tipa, pa odabir bočnih ne predstavlja ni najmanji hendikep za aparat, što na većini drugih aparata itekako može biti problem. Procenat lažnih pozitivnih potvrda je minimalan i u principu se može reći da ćete, kada su uslovi tako loši, češće imati problem da uopšte dobijete potvrdu, nego što će vas aparat prevariti lažnom.

Kada govorimo o kontrastnom (CDAF), tj. sada hibridnom fokusu, koji se aktivira samim prelaskom u LV režim (i video samim tim), pokušaćemo da budemo što jasniji – napredak postoji. I jeste ogroman. Da li je najbolje što trenutno postoji u ovom domenu? Ne. Nije daleko od toga, ali kako u ovoj priči ne posmatramo samo kontinualni fokus, već i pojedinačni, tu su suvereni vladari, mada sad sa manjom prednošću nego ikad – i dalje MILC aparati, poput Olympusove OM-D serije. Međutim, to nikako ne znači da Canonov hibridni fokus nije ponudio nešto vredno razmatranja. Od agilnosti, brzine fokusiranja i praćenja mete, sve je drastično poboljšano. Međutim, nije sve u pojedinačnom fokusu, zar ne?

Kada se pojedinačni zameni kontinualnim fokusom, stvari bivaju malo manje konzistentne. Budući da je ovo i bukvalno prvi Canon koji uopšte ima realizovan kontinualni fokus u LV režimu, ali i jedini DSLR kojem autofokus u video modu uopšte funkcioniše, od njegove realizacije se već nakon prvih najava očekivalo mnogo. Nećemo se obazirati na Nikonove pokušaje koje jednostavno ne smatramo upotrebljivim u bilo kom obliku, a poređenje sa ostalim konkurentima van DSLR klase se za direktne protivnike Canon kompanije može pokazati skoro pa fatalnim. Jer, sada se više ne radi o testiranju čiji je sistem manje loš, već se podela vrlo grubo deli na one koji mogu i one koji ne mogu da fokusiraju u video modu. U istoj ravni se sa 70D nalazi još samo Sony-jeva SLT serija aparata sa fiksnim polutransparentnim ogledalom, dok je MILC kategorija i dalje u priličnom zaostatku, kada je ovaj aspekt unapređenja videa u pitanju. Novi Olympus OM-D EM1 možda konačno donosi rešenje, ali kako nam u trenutku pisanja ovog testa nije bio na raspolaganju, njegova efikasnost je za sada u domenu čiste teorije.

Kako savršenstvo ne postoji, primetili smo i očigledne nedostatke hibridnog fokusa. Jedna od manjkavosti je zavisnost od objektiva – kada se koriste objektivi koji su po rečima samog proizvođača idealni za fokusiranje u video modu (novi STM modeli), sve funkcioniše sasvim pristojno. Možda ne idealno, možda i dalje ne onako kako smo navikli od običnih, malih kamkordera, ali daleko bolje od svega što se u DSLR svetu (pa i šire) moglo videti do sada. Korišćenje USM objektiva može dati i dobre i loše rezultate, a loše smo uspeli da povežemo sa objektivima koji i inače pokazuju znake kolebanja, poput klasičnih 50mm prajmova ili makro objektiva. Još jedna od problematičnih kategorija su objektivi sa zastarelim DC motorima, poput Canonovog EF 35mm f/2. S druge strane, neki USM objektivi, a tu pre svega spada većina modernijih Canon L objektiva, dosta zahvalno radi u video modu, mada se primećuje malo veća tendencija ka blagom „skakutanju“ napred/nazad. Kao što rekosmo, da je idealno – nije, ali pomak je pozitivan i svakako ogroman, pa se u nekoj sledećoj iteraciji mogu očekivati još bolji rezultati,  vrlo verovatno sasvim uporedivi sa klasičnim kamerama. Konačno!