Nikon D7500, Test

 

ISO TEST, RAW

ISO test već godinama važi za važan deo testiranja svakog novog aparata i senzora u njemu. Mogućnost da se i u lošijim svetlosnim uslovima dobije rezultat pristojnog kvaliteta, predmet je želja fotografa još od nastanka fotografije. Prelaskom sa analognog filma na digitalni senzor, fotoaparati su doneli revoluciju na ovom polju. Ne samo po pitanju manjeg šuma, već i po pitanju lakoće korišćenja, jer digitalni aparat nije uslovljen rolnom filma, već se osetljivost može menjati od snimka do snimka. Na taj način je ISO test preko noći postao jedan od najvažnijih parametara poređenja.

Nikon D7500, budući da je počašćen senzorom iz prestižnog D500, donosi ISO raspon, neviđen u ovoj klasi, pa i van nje! Najniža (istina, softverska) vrednost je ISO 50, a najviša dostiže čak +5 EV pojačanja u odnosu na maksimalnu vrednost baznog raspona od ISO 51200. U testu D500 smo utvrdili da je poslednjih nekoliko ISO vrednosti ponuđeno iz marketinških poriva, bez stvarne praktične upotrebljivosti. Ne očekujemo da se po ovom pitanju bilo šta promenilo, pogotovo što je u pitanju jeftiniji fotoaparat, ali ćemo svakako pogledati celi set fotografija.

Igrači su isti, a ista je i scena:

ISO raspon u isečcima dobijenim konverzijom iz RAW formata, sa isključenim uklanjanjem šuma (s leva na desno – D7500, D7200 i 80D):

 

Ako izuzmemo ISO 50, sa kojim se Nikon D7500 s pravom diči, kao jedan od retkih koji nudi tako nisku osetljivost u APS-C klasi, raspon do ISO 1600 pokazuje tek minimalne razlike između Canon-ovog 80D i Nikona D7200, i tek skromnu prednost novog D7500. Kako se osetljivost povećava, tako se pojačava i jaz među fotoaparatima, pri čemu poredak sve do ISO 25600 ostaje isti, sa D7500 koji predvodi, D7200 koji ga prati i 80D na začelju. Prevedeno u brojeve, D7200 drži EOS 80D na maloj, ali vidljivoj distanci od (grubo) 2/3 EV, dok D7500 beleži otprilike celu blendu prednosti u odnosu na prethodnika. To ukupnu prednost D7500 u odnosu na EOS 80D približava do skoro 2 EV, što je izuzetna i reklo bi se nedostižna prednost za Canon-ov senzor. Maksimum koji Nikon D7500 nudi, nije baš blizak onome što on realno može, jer od svih softverski obezbeđenih ISO vrednosti, prelazna ocena je garantovana jedino za ISO 51200, što je i neki upotrebljivi maksimum. ISO 102400 je već prešao granicu dobrog ukusa, dok se za raspon od 204800, pa sve do maksimalnih ISO milion i pô i kusur, teško može reći išta više od toga da liči na nečiju neslanu šalu. U prošlosti smo često viđali ISO vrednosti na granici upotrebljivosti ili ispod nje, ali nikad (izuzev kod D500, sa kojim ovde testirani D7500 deli senzor) da isečci bukvalno, čak ni minimalno, ne dočaravaju prvobitni sadržaj, pa makar i u apstraktnom smislu. Poslednje tri vrednosti ne uspevaju da sačuvaju čak ni konture! Kao ni prošli put, ni sada nemamo razumevanja za ovakve marketinške bravure, jer osim impozantnog efekta na laike, drugu svrhu nemaju. Čak, može se reći i da je sve to kontraproduktivno jer, ukoliko se desi da poverujete u magiju i odradite celu seriju fotografija korišćenjem tih maksimalnih ISO vrednosti, na kraju ćete ih najverovatnije vrlo brzo obrisati, zbog rezultata koje ste (doslovno) mogli i sami da nacrtate, bez korišćenja foto opreme.

Sve u svemu, ako zanemarimo taj softverski deo raspona, ISO performanse su zaista vrhunske, pa se bez ustezanja može zaključiti da nešto niža rezolucija definitivno ne predstavlja stagnaciju u odnosu na dobro poznati 24 MP senzor, već sasvim jasan i opipljiv napredak u pravcu praktične upotrebljivosti.

Sledeća dva snimka ilustruju koliko su detalji postojani prilikom naknadnog čišćenja šuma:

AF-S Nikkor 105mm f/2.8G Micro IF-ED, @105mm f/11, ISO 25600, (ACR NR): 20MP, 12MP, 6MP, 2MP

 

AF-S Nikkor 50mm f/1.4G @50mm f/8, ISO 51200, (ACR NR): 20MP, 12MP, 6MP, 2MP