Nikon D7500, Test
KIT OBJEKTIVI
Nikon uz D7500 nudi dva modela objektiva. Oba su nam dobro poznata: AF-S DX Nikkor 18-140mm f/3.5-5.6G ED VR i AF-S DX Nikkor 18-200mm f/3.5-5.6G ED VR II.
Nikon AF-S DX 18-140mm f/3.5-5.6G ED VR
Raspon je kod tzv. „standardnih zumova“, jedna od bitnijih osobina, a upućeniji znaju da veći raspon retko dolazi bez penala. Tako, nepisano pravilo kaže da je optički kvalitet obrnuto proporcionalan rasponu, što znači da – što je veći raspon između najmanje i najveće žižne daljine, to je izvesnije da će objektiv patiti od izraženih optičkih anomalija. Nekoliko poslednjih generacija objektiva, nezavisno od proizvođača, na svojevrstan način je pobilo ovakvu teoriju. Naravno, ne borbom protiv zakona fizike, već opštim napretkom u kvalitetu, koji je za lestvicu podignut u odnosu na ranije modele.
Raspon AF-S DX Nikkor 18-140mm f/3.5-5.6G ED VR objektiva će mnogima biti glavni razlog za kupovinu, čak i bez obraćanja previše pažnje na performanse. Kreće od srednje širokih 18mm, a završava se na ozbiljnom tele-području od 140mm. U terminologiji kompakt aparata, to bi bio raspon od 7.8x. Kako je u pitanju DX objektiv, odnosno objektiv namenjen isključivo senzorima sa užim vidnim poljem (APS-C), ekvivalentna žižna daljina, odnosno širina vidnog polja, a u odnosu na senzor punog (full-frame) formata, dobija se množenjem sa krop faktorom. Kako je krop faktor Nikon APS-C aparata (pomenuti DX u Nikon terminologiji) 1.5x, množenjem sa žižnom daljinom dobijamo raspon od 27 do 210mm. Vidni ugao koji objektiv zahvata, kreće se od maksimalnih 76° na najširih 18mm, do 11.3° na najdužih 140mm.
Spoljne dimenzije objektiva od 97 x 78mm i masa prosečnih 490g, svrstavaju ga u prosek klase. Izrada je solidna za cenovni rang kojem pripada. Završna obrada je pristojnog kvaliteta, malih zazora na spojevima i mehaničke pokretljivosti koja uliva poverenje. Gumeni zum prsten je dovoljno širok, ne klizi pod prstima i lako se kontroliše. Cilindar zum mehanizma je podeljen u dve cevi jednake dužine, a linearno se izvlači do maksimalnih 140mm. 18-140 VR poseduje metalni bajonet, što podrazumeva i bitno manje habanja usled čestih izmena objektiva, ali i bitno veću otpornost na eventualno lomljenje.
Autofokus je pogonjen brzim i nečujnim SWM (Silent Wave Motor) motorom i obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokusiranje, što znači da je ručnu korekciju fokusa moguće izvesti bez potrebe za prebacivanjem AF prekidača u položaj manuelnog fokusa. Fokus je realizovan interno, što znači da se mehanizam ne izvlači, niti prednji element prečnika ø67 rotira tokom fokusiranja, pa je i upotreba posebnih filtera, poput CPL-a, olakšana. Na žalost, skala distance fokusiranja nije na raspolaganju, a sam fokusni prsten je (mada uobičajeno za ovu klasu) suviše uzak. Minimalna fokusna distanca iznosi 45cm (mereno od ravni senzora, na Nikonu D7500 naznačena simbolom ø, na levom boku kućišta pentaprizme), a uvećanje koje na taj način postiže je 0.23x, odnosno 1:4.8. Brzina AF-a je prosečna i u klasi je sa drugim kit objektivima. To znači da će bez preteranih problema pokriti većinu potreba prosečnog amatera, ali da ne treba očekivati čuda i tražiti od njega performanse skupih modela, namenjenih snimanju akcionih scena. Tačnost je na visokom nivou, sa vrlo malim procentom promašenih snimaka, a jedino kolebanje se može javiti u slabim svetlosnim uslovima, čemu (ruku na srce) ovaj objektiv nije ni namenjen.
Optičku konstrukciju objektiva čini 17 elemenata u 12 grupa, uključujući jedan ED element (Extra-low Dispersion; naznačen žutom bojom na ilustraciji niže), koji suzbija pojavu hromatskih aberacija i jedan asferični element (naznačen cijan bojom), kojim se vrši korekcija aberacija na najširem kraju. Optički elementi poseduju i tzv. SIC (Super Integrated Coating) premaze, čija je svrha suzbijanje nepoželjnog flera i bolja reprodukcija boja. Tu je i fluktuirajući element, uposlen od strane sistema VR optičke stabilizacije (Vibration Reduction), a kako to tehnički izgleda, možete videti na sledećoj ilustraciji:
Optička konstrukcija kit objektiva, Nikon AF-S DX 18-140mm f/3.5-5.6G ED VR*
Raspon maksimalnog otvora blende se kreće od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor blende ide od f/22 do f/38, a dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića. Pošto je u pitanju objektiv G klase, objektiv ne poseduje poseban mehanički prsten za kontrolu otvora blende, kakav je bio slučaj sa starijim Nikon objektivima, već se ista kontroliše elektronski, u unapred definisanim koracima, podešavanjima u aparatu.
Ugrađena optička stabilizacija, odnosno VR (Vibration Reduction je naziv Nikonove verzije) omogućava do tri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. Prekidač optičke stabilizacije omogućava isključivanje u situacijama u kojima ona nije potrebna (rad sa stativa), a objektiv ne raspolaže sa više modova stabilizacije, poput Active moda, namenjenog akcionoj fotografiji (npr. „paning“, praćenje pokretne mete).
Od dodatne opreme, na raspolaganju su zonerica oznake HB-32 i CL-1018 meka torbica, koji se ovaj put, na naše iznenađenje, ne isporučuju u paketu sa objektivom. Još je veće iznenađenje što ovi dodaci nisu deo standardne opreme čak i kada se objektiv kupuje u zasebnom (skupljem) pakovanju, već ih je neophodno posebno nabaviti. Mere štednje polako potiskuju galantnost na koju smo navikli kod Nikon objektiva.
Nikon AF-S DX 18-200mm f/3.5-5.6G ED VR II
Kao jedan od najdugovečnijih rasponskih zumova u Nikon ponudi, AF-S DX Nikkor 18-200mm f/3.5-5.6G ED VR II je uspeo da se održi kao referenca za sve vrste nezahtevnih dokumentarnih fotografija, kada se okolnosti menjaju iz sekunda u sekund, te vremena za izmenu objektiva jednostavno nema. Čak i uz dosta visoku cenu za rang kojem pripada, ovaj objektiv je jedan od najbolje prodavanih.
Raspon AF-S DX Nikkor 18-200mm f/3.5-5.6G ED VR II kreće od srednje širokih 18mm, a završava se na ozbiljnom tele-području od 200mm. U terminologiji kompakt aparata, to bi bio raspon od ~11x. Kako je u pitanju DX objektiv, odnosno objektiv namenjen isključivo senzorima sa užim vidnim poljem (APS-C), ekvivalentna žižna daljina, odnosno širina vidnog polja u odnosu na senzor punog (full-frame) formata, dobija se množenjem sa krop faktorom. Kako je krop faktor Nikon APS-C aparata (pomenuti DX u Nikon terminologiji) 1.5x, množenjem sa žižnom daljinom dobijamo raspon od 27 do 300mm. Vidni ugao koji objektiv zahvata, kreće se od maksimalnih 76° na najširih 18mm, do 8° na najdužih 200mm.
Spoljne dimenzije objektiva od 97 x 77mm svrstavaju ga u prosek klase, a isto važi i za masu od 565 grama. Izrada je solidna, završne obrada pristojnog kvaliteta, veoma malih zazora na spojevima i možda nešto kruće mehaničke pokretljivosti, nego što bismo želeli. Gumeni zum prsten je dovoljno širok, ne klizi pod prstima i malo je većeg otpora. Odluku da bude lociran na prednjem delu korpusa objektiva, ne smatramo baš poželjnom, jer bi za rukovanje bilo znatno prirodnije da se nalazi na mestu fokusnog prstena. Cilindar zum mehanizma je podeljen u dve cevi gotovo jednake dužine, a linearno se izvlači do maksimalnih 200mm. Na telu objektiva se, uz sam zum prsten, nalazi i preklopnik kojim se zum mehanizam može zaključati na minimalnih 18mm, radi sprečavanja neželjenog izvlačenja tokom transporta. Objektiv poseduje metalni bajonet, što podrazumeva i bitno manje habanja usled čestih izmena objektiva, ali i bitno veću otpornost na eventualno lomljenje.
Autofokus je pogonjen brzim i nečujnim SWM (Silent Wave Motor) motorom i obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokusiranje, što znači da je ručnu korekciju fokusa moguće izvesti bez potrebe za prebacivanjem AF prekidača u položaj manuelnog fokusa. Fokus je realizovan interno, što znači da se mehanizam ne izvlači, niti prednji element prečnika ø72mm rotira tokom fokusiranja, pa je i upotreba posebnih filtera, poput CPL-a, olakšana. Ovaj objektiv poseduje skalu distance fokusiranja, a sam fokusni prsten je (mada uobičajeno za ovu klasu) suviše uzak i lociran je bliže bajonetu. Minimalna fokusna distanca iznosi 50cm (mereno od ravni senzora, na Nikonu D7500 naznačena simbolom ø, na levom boku kućišta pentaogledala), a uvećanje koje na taj način postiže je 0.22x, odnosno 1:4.5. Brzina AF-a je prosečna i u klasi je sa drugim kit objektivima. To znači da će bez preteranih problema pokriti većinu potreba prosečnog amatera, ali da ne treba očekivati čuda i tražiti od njega performanse skupih modela, namenjenih snimanju akcionih scena.
Optičku konstrukciju objektiva čini 16 elemenata u 12 grupa, uključujući dva ED elementa (Extra-low Dispersion; naznačen žutom bojom na ilustraciji niže), koji suzbija pojavu hromatskih aberacija i tri asferična elementa (naznačen cijan bojom), kojim se vrši korekcija aberacija na najširem kraju. Tu je i fluktuirajući element, uposlen od strane sistema VR optičke stabilizacije (Vibration Reduction), a kako to tehnički izgleda, možete videti na sledećoj ilustraciji:
Optička konstrukcija osnovnog kit objektiva, Nikon AF-S DX 18-200mm f/3.5-5.6G ED VR II*
Raspon maksimalnog otvora blende se kreće od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor blende ide od f/22 do f/36, a dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića. Pošto je u pitanju objektiv G klase, objektiv ne poseduje poseban mehanički prsten za kontrolu otvora blende, kakav je bio slučaj sa starijim Nikon objektivima, već se ista kontroliše elektronski, sa samog aparata, unapred definisanim koracima.
Ugrađena optička stabilizacija, odnosno VR (Vibration Reduction je naziv Nikonove verzije) omogućava do tri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. Prekidač optičke stabilizacije omogućava isključivanje u situacijama u kojima ona nije potrebna (rad sa stativa), a objektiv raspolaže sa dva moda stabilizacije. Normal mod je univerzalan, dok je Active mod namenjen akcionoj fotografiji (npr. „paning“, tj. horizontalno praćenje pokretne mete).
Od dodatne opreme, na raspolaganju su zonerica oznake HB-35 i CL-1018 meka torbica.
SOFTVER
Uobičajeni sistem menija je i dalje tu. Podeljen je na šest sekcija, grupisanih po nameni: Playback, Photo Shooting, Movie Shooting, Custom Setting i Setup, kako se može videti i sa sledećih ilustracija:
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Playback, Photo Shooting, Movie Shooting, Custom Setting, Setup i Retouch
KVALITET SNIMANJA
Snimci mogu biti upisivani u JPEG ili RAW formatu, kao i kombinovano RAW+JPEG. Definisanje kvaliteta snimaka je moguće nezavisno za RAW i JPEG formate. Kvalitet RAW snimka (inače, Nikon NEF verzije) je moguće odrediti u dva pravca. Jednim se definiše „dubina“ kolornog prostora, a ona može biti 12-bitna ili 14-bitna, dok se drugim određuje nivo kompresije. Nikon D7500 pruža mogućnost RAW zapisa u tzv. lossless compressed i compressed kvalitetu. Lossless compressed, iako komprimovan, isporučuje snimak bez ikakvih gubitaka u kvalitetu, budući da je korišćen reverzibilni algoritam kompresije. Rezultujući fajl je na taj način smanjen za oko 30% (u odnosu na materijal sa senzora), a kvalitet je očuvan. Druga varijanta kompresije ne uključuje reverzibilan algoritam, tako da je mali delić kvaliteta nepovratno izgubljen, ali uz 40-55% manji rezultujući fajl. D7500 raspolaže isključivo RAW-om maksimalne rezolucije od 20.7 MP (5568 x 3712). Jedini način da dobijete manji rezultujući RAW je korišćenje 1.3x formata (površina dimenzija 18 x 12mm, što preračunato u odnosu na 35mm format, iznosi ~1.95x), kada rezolucija pada na 12.2 MP (4272 x 2848).
JPEG je po pitanju rezolucije i kvaliteta mnogo fleksibilniji. Ponuđen je u oba formata u po tri rezolucije i stepena kompresije. U DX formatu: Large od 20.7 MP (5568 x 3712); Medium od 11.6 MP (4176 x 2784) i Small od 5.2 MP (2784 x 1856). U 1.3x krop formatu, rezolucije su srazmerno niže: Large je 15.3 MP (4272 x 2848); Medium u 6.8 MP (3200 x 2136) i Small u 3 MP (2128 x 1424). Drugi nivo kontrole kvaliteta JPEG-a je u prioritetu kompresije, koji može biti Optimal quality, kada je težište na višem kvalitetu, nezavisno od veličine izlaznog fajla ili Size priority, kada je težište na veličini fajla, nauštrb od kvaliteta. Definisanih stepena kompresije ima tri: Fine (stepen kompresije 1:4), Normal (1:8) i Basic (1:16).
KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA
Najbolji efekat uklanjanja optičkih anomalija objektiva dobija se obradom RAW snimaka, u specijalizovanim aplikacijama. Međutim, procesori u aparatima su već duže vreme na nivou da se mogu izboriti sa ogromnom količinom materijala u realnom vremenu, pa i D7500, kao i većina drugih DSLR-ova, poseduje mogućnost korekcije optičkih i/ili geometrijskih nesavršenosti objektiva u realnom vremenu. Naravno, samo u JPEG formatu. Nikon je već godinama poznat po kvalitetnim algoritmima za korekciju, a obuhvaćene su korekcije „barelnih“ („burastih“) geometrijskih izobličenja, kao i hromatskih aberacija. Korekcija hromatskih aberacija funkcioniše prilično dobro, pa i objektivi sa relativno izraženim hromatskim aberacijama bivaju odlično korigovani. U post-procesu ih je moguće ukloniti nešto preciznije i sa manje gubitaka u konturnoj oštrini, ali kako je takva obrada preporučena isključivo za RAW format (na koji korekcije i inače ne utiču), automatska korekcija je sasvim dobrodošla.
BRZINA
Nikon D7500 donosi veću brzinu uzastopnog okidanja (tzv. „rafala“) u odnosu na prethodnika. 8 fps je solidna brzina, čak i za standarde modela okrenutih akcionoj fotografiji. Da bi ovo bilo moguće, memorijski bafer i centralni procesor su unapređeni na novu generaciju. Od procesora i mehanike zavisi kolika će biti maksimalna brzina okidanja, a od memorijskog bafera koliko dugo aparat može da izdrži okidajući maksimalnom brzinom.
Iz razloga što je prethodnik već doneo značajno ubrzanje u odnosu na D7100, nismo očekivali da će i D7500 biti počašćen boljim brzinskim performansama, ali se ispostavilo da su pretpostavke pogrešne. Nikon D7500 se može pohvaliti drastično boljim brzinskim performansama, pa u dahu, bez usporenja, može da ispuca čak 73 RAW, 100 JPEG ili 35 snimaka kombinovanim RAW+JPEG upisom!
Govoreći o opštem utisku brzine, možemo reći da je novi aparat po nekim ključnim aspektima poboljšan. Ne samo u elektronskom smislu, već i u smislu ergonomske prilagođenosti korisniku. Najpre, sada je ISO komanda konačno dobila mesto koje odavno zaslužuje – na gornjoj strani tela, umesto da je ugurana u niz sličnih komandi pokraj glavnog displeja, kao što je nekad bila. Koliko god ovo trivijalno zvučalo, drastično pojednostavljuje manipulaciju jednim od osnovih parametara. Kontrole su agilne, sve funkcioniše bez zadrški, te posle određenog perioda privikavanja, sve deluje sasvim logično. Čak je i WB pridodat na spisak parametara koji poseduju direktnu komandu, što ovaj aparat čini pogodnim za rad u uslovima koji zahtevaju učestale promene parametara.
