Nikon D7500, Test
DETALJI, JPEG
Ako RAW možemo smatrati dominantnim formatom u procesu snimanja fotografija, JPEG svakako važi za primarni kada su u pitanju izlaz i distribucija fotografija. Zbog toga, kada je potrebno imati snimke „za odmah“ ili kada namena ne opravdava upotrebu RAW formata (a time i njegovu obradu), kvalitet JPEG-a koji aparat može da isporuči, može biti vrlo visoko na lestvici bitnih osobina.
Zato ćemo u ovom delu testa pogledati šta se od Nikona D7500 može očekivati kada je JPEG u pitanju. U prethodnom bloku smo konstatovali da je JPEG novog aparata više nego zadovoljavajući, ali ćemo ipak detaljnije zaviriti u njegov potencijal. Test scena je istovetna, a snimci su napravljeni istovremeno kada i RAW:
Snimci u punoj rezoluciji: D7500, D7200, 80D
Opet ćemo uporediti učinke sva tri tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:
Nema nikakve sumnje da je Canon EOS 80D, uprkos konkurentnoj rezoluciji, ostao u zapećku po pitanju izlaznog kvaliteta. Bez obzira što svi preduslovi za odličan rezultat postoje (a drugi brendovi već godinama pružaju dokaze tome u prilog), Canon odbija da se prepusti trendovima i ukloni AA filter sa svojih senzora. To se na ovom primeru dobro i vidi, jer manjak mikrokontrasta dolazi i od slabijeg unutrašnjeg oštrenja, ali je gro ovog zaostatka potekao od nadmoći u beleženju detalja, koje je direktan rezultat odsustva dotičnog filtera na Nikon aparatima! Nikon D7500 i njegov prethodnik su, iako različitih rezolucija, veoma slični. Malu, ali ipak uočljivu prednost ima stariji model, zahvaljujući nešto većoj rezoluciji, s tim da je razlika ipak nedovoljna, da bi to presudilo u korist jednog ili drugog.
Pogledajmo još jednom kakav je odnos RAW i JPEG formata novog fotoaparata:
Interna JPEG konverzija Nikona D7500 spada u red veoma dobrih. Ipak, u poređenju sa pažljivo odrađenom RAW konverzijom, to ipak nije dovoljno da nadomesti sirov materijal, lišen jake JPEG kompresije. Prednost je vidljiva na svim poljima, od detalja, mikrokontrasta, oštrine, kolorita, pa do bolje kontrole prelaza u senkama.
Na polju oštrine se, istina ograničeno, ponešto i može uraditi, upotrebom algoritma internog oštrenja, koju Nikon D7500, kao i drugi Nikon DSLR-ovi, nudi u 10 koraka, od kojih prvi (označen nulom) znači isključeno oštrenje, dok je nivo 3 podrazumevana vrednost:
Kao što možemo videti, Nikon D7500 ostvaruje pristojnu oštrinu JPEG-a već na drugom (a čak bismo se usudili reći i na prvom!) koraku, pa ju je moguće i oslabiti, bez da se izgubi na krajnjem kvalitetu. Povećanje se bez ozbiljnih posledica može vršiti do nivoa 5, ali nakon njega treba biti obazriv, jer preterano oštrenje fotografije može imati i svoje negativne implikacije na ukupnu dopadljivost. Prva i najočiglednija mana je pojava korone (svetlih senki na obodima različito obojenih površina; najizraženija je na poslednjem stepenu oštrenja), dok je druga čak i potencijalno nezgodnija, jer se tiče pojačanja izraženosti šuma. Zato, ukoliko imate potrebu da fotografije oštrite već u aparatu, dobro je prilagoditi ga konkretnom objektivu i konkretnoj situaciji, kako bi sve negativne strane bile svedene na minimum. Ukoliko se koristi RAW+JPEG zapis, oštrenje koje se primenjuje na JPEG nema nikakvih uticaja na RAW, pa se setovanjima u aparatu može pristupiti sa više slobode, bez bojazni da će snimci biti trajno upropašteni.