TEST AF SISTEMA
AF sistem Nikona D7500 je gotovo u celosti preuzet sa prethodnika, što znači da ne treba očekivati nikakva iznenađenja, kako po pitanju pouzdanosti, tako ni po pitanju brzine rada. Naravno, manje razlike su moguće, usled eventualnih softverskih unapređenja, a mi ćemo proveriti kako stvari stoje u nekom uobičajenom nizu kadrova, kojima i inače testiramo valjanost autofokusa.
Single-Area AF je uvek pravi izbor. Selekcija tačaka se svodi na samo jednu, ručno izabranu tačku, ali uz preciznost koju je nemoguće dovesti u pitanje:
AF-C/Single-area, fokusni mod praćenja, korišćenjem jedne tačke;
(Nikon AF-S 70-200mm f/2.8E FL ED VR @200mm f/2.8)
Ovaj metod selekcije nekad može biti nezgodan za rad, jer je površina kojom se upravlja prilično mala. Tada valja posegnuti za neki od metoda koji nude zonsko praćenje, kao znatno pogodniju varijantu:
AF-C/Dynamic-area-9, kontinualni mod fokusiranja dinamičkom zonom od 9 AF tačaka;
(Nikon AF-S 70-200mm f/2.8E FL ED VR @200mm f/2.8)
Nikon D7500 poseduje i automatski mod fokusa (AF-A), kada aparat samostalno određuje da li će fokusirati pojedinačno (kao i AF-S) ili će preći u mod kontinualnog praćenja (AF-C), ukoliko meta menja distancu u odnosu na objektiv. Dinamička zona sa 9 tačaka je skoro idealna za ovakve situacije, gde se meta može iznenadno pokrenuti, a u praksi smo utvrdili da AF-A mod nema nikakvih poteškoća sa zakasnelom reakcijom. U kojem god da se trenutku desi da objekat ispod izabrane zone promeni svoju poziciju, AF-A mod će istog trenutka preći na kontinualan rad i nastaviti praćenje, baš kao da je od starta bio izabran AF-C.
AF-A/Dynamic-area-9, kontinualni mod fokusiranja dinamičkom zonom od 9 AF tačaka;
(Nikon AF-S 70-200mm f/2.8E FL ED VR @200mm f/2.8)
Metod automatske selekcije nam ranije definitivno nije bio omiljen, budući da se oslanjao isključivo na distancu objekta najbližeg fotoaparatu. U poslednje vreme, otkad AF sistem tesno sarađuje sa sistemom merenja svetla, kompleksnije situacije je moguće prepustiti i automatici, bez bojazni da će nešto krenuti naopako. Barem onda kada je situacija u kadru relativno čista:
AF-C/Auto-area, kontinualni mod fokusiranja sa automatskom selekcijom AF tačaka;
(Nikon AF-S 70-200mm f/2.8E FL ED VR @200mm f/2.8)
Ukoliko kolorit nije problematičan, u smislu da u kadru ne postoji više različitih, a kolorno sličnih objekata, automatska selekcija će se dobro snaći i onda kada je fokusno polje „zatrpano“ sa više objekata koji nisu u istoj ravni:
AF-C/Auto-area, kontinualni mod fokusiranja sa automatskom selekcijom AF tačaka;
(Nikon AF-S 70-200mm f/2.8E FL ED VR @200mm f/2.8)
Međutim, nijedna od tih situacija nije bila dovoljna da D7500 bude isprovociran u meri da napravi grešku. Jedina potencijalno problematična situacija bi se mogla desiti ukoliko s forsiraju spoljne AF tačke, udaljene od centralne, budući da je svih 15 krstastih koncentrisano u centralnoj zoni AF polja. Za sve ostalo, AF sistem Nikona D7500 je izuzetan i premda ne sofisticiran poput onog koji nude D500 i D5, ipak sasvim dovoljan da u dugom periodu obezbedi konkurentnost u domenu akcione fotografije.
Isto se, na žalost, nikako ne bi moglo reći za sistem kontrastnog fokusa (CDAF), koji je Nikon opet ostavio u zapećku, ne trudeći se da barem za milimetar pomeri performanse na bolje. Preciznost nikada nije bila upitna. Ona je izvanredna i izuzetno retko greši. Međutim, brzina je ono što je u osnovi problematično, te je nedovoljna da bi odgovorila čak i na potrebe fotografa. Uvođenje objektiva sa elektronskom blendom u priču donekle menja stvar kada je video režim u pitanju, ali potrebna je kompletna, suštinska revizija autofokusa u LV režimu, kako bi Nikon konačno uhvatio priključak i postao zanimljiv onima koji nisu skloni ručnom fokusiranju, iz bilo kojeg razloga. Mi smo spremni da sačekamo još, ali jesu li i kupci?