Fuji GFX 50s, Test

 

ISO TEST, RAW

ISO test već godinama važi za važan deo testiranja svakog novog aparata i senzora u njemu. Mogućnost da se i u lošijim svetlosnim uslovima dobije rezultat pristojnog kvaliteta, predmet je želja fotografa još od samog nastanka fotografije. Prelaskom sa analognog filma na digitalni senzor, fotoaparati su doneli revoluciju na ovom polju. Ne samo po pitanju manjeg šuma, već i po pitanju lakoće korišćenja, jer digitalni aparat nije uslovljen rolnom filma, već se osetljivost može menjati od snimka do snimka. Na taj način je ISO test preko noći postao jedan od najvažnijih parametara u kontroli konačnog rezultata i, ako baš želite – kontroli da li se aparat pakuje u torbu ili se nastavlja sa radom.

Fuji se, u godinama iza nas, nametnuo kao veoma dobar u borbi sa šumom, premda je način postizanja tih rezultata često bio predmet kontroverzi, a posebno u pogledu toga šta se sa RAW fajlom dešava uoči upisa na karticu. Ono što je u ovom konkretnom slučaju potencijalno zanimljivo su Fujijeve performanse u novom okruženju, budući da GFX 50s pripada grupi aparata čiji su senzori u prošlosti bili, pa… dovoljno je reći diskutabilnih ISO performansi. Poslednjih godina, angažovanjem pre svega Sony korporacije u sferi MF senzora, štošta se promenilo, pa MF senzori više nisu slabi na polju ISO performansi, kao što su bili u doba CCD tehnologije.

Kako se GFX 50s kotira protiv (u ISO testu ne baš sjajnog) Canona EOS 5Ds, pokušali smo da odgonetnemo u našem standardnom ISO testu. Igrači su isti, a ista je i scena:

ISO raspon u isečcima dobijenim konverzijom iz RAW formata, sa isključenim uklanjanjem šuma (levo Fuji GFX 50s, desno Canon EOS 5Ds):

Canonov EOS 5Ds nije težak za pobediti u ISO testu, mada nas prednost od jedva 1 EV u korist Fujija nije preterano oduševila. Takva prednost bi bila itekako dobrodošla, da je postignuta u jednakim uslovima i sa jednakom osetljivošću (a samim tim i jednakom eksponiranošću u jedinici vremena). Od svega, ovde imamo samo jednake uslove, pošto Fuji opet demonstrira vidljiv zaostatak kada je osetljivost u pitanju, što u praksi znači da im je količina šuma zapravo jednaka, jer kada smo (probe radi) ISO 6400 snimak sa GFX 50s doveli na nivo eksponiranosti dobijen EOS-om 5Ds, porasla je i količina šuma, taman do granice da ih je veoma teško razlikovati.

Zapravo, pošteno bi bilo reći da Fuji u tom slučaju ističe jedino količina detalja koja, zbog veće konturne oštrine usled izostanka AA filtera, donosi finiji konačni rezultat, čak i uz isključeno oštrenje u aparatu. Daleko od toga da ne cenimo veću količinu detalja, ali smo od MF senzora ipak očekivali više, bez obzira što primarna namena jednog ovakvog sistema nije rad u lošim svetlosnim uslovima. Na žalost, kako 5Ds svojim rasponom dostiže svega 12800 na ISO skali, nemamo uvid u to kako se kotiraju softverski postignute ISO vrednosti na GFX 50s, iako bi to i inače bila samo pro forme komparacija.

Da bismo svoje utiske potkrepili i nekakvim realnim primerima, nudimo i par snimaka koji su nastali na višim ISO vrednostima, kako biste stekli uvid u realne ISO performanse. Kao i uvek, snimke smo interpolirali i na par nižih rezolucija, jer se neretko upravo ta tehnika primenjuje u borbi sa šumom:

Fujinon GF 120mm f/4 R LM OIS WR Macro @120mm f/4, ISO 51200, (ACR NR): 51MP, 27MP, 7MP, 3MP



Fujinon GF 120mm f/4 R LM OIS WR Macro @120mm f/13, ISO 12800, (ACR NR): 51MP, 27MP, 7MP, 3MP