Fuji GFX 50s, Test
KIT OBJEKTIV
Kit objektiv nije nešto što bismo očekivali uz flagship model ovog kalibra, ali eto – našao se tu i za očekivati je da pojedincima bude možda čak i primarna alatka za svakodnevni rad, bez obzira o kakvoj se vrsti angažovanja radi.
Fujinon GF 32-64mm f/4R LM WR
Ovaj objektiv spada u red standardnih zumova, naizgled atipičnog raspona od 32 do 64mm, odnosno ekvivalentnih (i ipak veoma tipičnih) 25-51mm u odnosu na standardni 35mm (full-frame) format. Ugao koji ovaj raspon zahvata, kreće se od maksimalnih 81° na najširih 32mm, do 46.3° na najdužih 64mm.
Dimenzije objektiva su, pa… nazovimo ih povećima. Dužine je 116mm na 32mm, odnosno 146mm na najdužih 64mm žižne daljine, a prečnika približno 93mm. Masa od čak 875 grama čini ga prilično masivnim i možemo slobodno reći – najmasivnijim standardnim zumom u klasi. Ne toliko zbog lošeg inženjeringa, koliko zbog toga što su ovakvi MF standardni zumovi jako, jako retki. Iz tog ugla gledano, Fujiju možemo samo da čestitamo na odvažnosti da ponudi nešto što može biti prilično dobra kupovina, a odudara od uobičajeno skupih objektiva koji se nude na MF sistemima drugih brendova. Odluka da se tržištu ponudi nešto ovakvo, prilično je hrabra.
Izrada je izuzetna, većim delom forsira leguru aluminijuma, sa tek ponekim plastičnim elementom. Sam bajonet je u potpunosti izrađen od metala, robusnost neupitna, a objektiv je pored toga i zaptiven, na šta ukazuje i WR (Weather Resistant) sufiks.
Zum prsten je gumiran i fino nazubljen tako da je veoma zgodan za rad. Odgovarajućih je dimenzija i relativno finog hoda (s obzirom na krupan mehanizam koji ga prati) , dok je konstrukcija mehanizma izvedena u obliku jednog plastičnog cilindra, koji se linearno izvlači do maksimalnih 64mm.
Fokus je internog tipa, pa prednji element prečnika ø77mm ne rotira i time omogućava veoma lak rad sa polarizacionim filterima. Fokusni prsten je udoban za rad, nije širok kao i zum prsten, i možda je suviše isturen ka prednjem elementu, zbog čega ga je u pojedinim momentima teško koristiti. Objektiv takođe poseduje i FTM (full-time-manual) fokus, pa prekidač nije neophodno prebaciti na MF u slučaju da poželite da izoštravate ručno. Za ovaj aspekt korišćenja vezana je i jedna osobenost. Fuji objektivi, slično Canonovim STM modelima, podrazumevaju da direktne fizičke veze između fokusnog prstena i fokusnog mehanizma u objektivu nema, pa se svaki pomeraj ostvaruje elektronskim putem – tzv. „focus-by-wire“. U praksi, to znači da će svako manuelno pomeranje fokusnog prstena, rezultovati simultanim pomeranjem fokusnog polja, ali pomoću koračnog motora. To takođe znači i da pomeranje fokusnog prstena na objektivu skinutom s aparata neće uroditi plodom, kao ni u situaciji kada je aparat isključen ili u „sleep“ modu.
Na žalost, skala distance nije na raspolaganju na samom objektivu, ali je dostupna na displeju/EVF-u aparata, što je čak i zgodnije rešenje. Pitanje je samo da li je preciznost dovoljna za svaku situaciju. Minimalna fokusna distanca od 50cm (meri se od ravni senzora) obezbeđuje mali faktor uvećanja od tek 0.12x, odnosno 1:8.4 na maksimalnih 64mm, što se ljubiteljima close-up (kvazi-makro) fotografije baš i neće svideti. Brzina AF-a je solidna, a isto se može reći i kada je tačnost u pitanju – pa možete očekivati više nego solidan procenat tačno fokusiranih snimaka. Objektiv spada u red varifokalnih, što podrazumeva da je za svaku promenu žižne daljine neophodno ponovo fokusirati.
Optičku konstrukciju čini 14 elemenata raspoređenih u 11 grupa, uključujući čak tri asferična, dva ED (Extra Low-dispersion) optička elementa, namenjenih suzbijanju hromatskih aberacija, kao i jedan Super-ED element. Na sledećoj ilustraciji se može videti, ne baš detaljni, šematski prikaz optičke konstrukcije:
Optička konstrukcija kit objektiva, Fujinon GF 32-64mm f/4R LM WR
Blenda je fiksna, f/4, i dostupna je u svim situacijama i okolnostima. Minimalni otvor je f/32 na celom rasponu, a sama dijafragma je realizovana u vidu 9 zaobljenih listića.
Ovaj objektiv ne poseduje optičku stabilizaciju, mada je pitanje gde bi ona bila implementirana, a da dimenzije ne narastu značajno.
Fuji GF 32-64mm f/4 R LM WR poseduje i prekidač koji je specifičan za sve Fuji objektive, a njegova namena je biranje između automatske kontrole otvora blende (u Programmed Auto i Shutter priority modovima) ili ručnog, pomoću namenskog prstena. Prsten blende je nešto što većinu Fuji objektiva izdvaja iz mora drugih, a prsten ovog kit objektiva spada u red graviranih, što znači da je svaka blenda jasno naznačena.
Originalna namenska zonerica oblika cveta „lale“, stiže u paketu sa objektivom.
SOFTVER
Umesto uvoda u ovo poglavlje, dopustićemo sebi da još jednom doslovno prepišemo kratku analizu iz prethodnog testa Fuji aparata: Fuji softver, budimo iskreni, nikada nije važio za naročito intuitivan. Nije problem samo to što pojedine opcije nisu smeštene tamo gde bismo ih očekivali, već i to što ovaj proizvođač ne drži do konzistentnosti, pa se od modela do modela, frustracija u traganju za opcijama u aparatu dodatno produbljuje, jer izgleda da softver uvek programira neki drugi tim. Daleko od toga da ovo predstavlja neku nepremostivu prepreku za uživanje u fotografiji, ali isto tako – teško je objasniti zašto aparat ove kategorije i ovog cenovnog ranga ne može imati dovoljno testiranu i nedostataka pošteđenu softversku komponentu? S toga, nismo se preterano začudili što isti dizajn sistema menija opstaje i na najnovijem aparatu.
Sistem menija je podeljen na šest sekcija. Odozgo na dole, ponuđene su sekcije Image Quality Setting, AF/MF Setting, Shooting Setting, Flash Setting, Movie Setting i Set Up, a njihov sadržaj možemo videti na sledećim ilustracijama:
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Image Quality Setting, AF/MF Setting, Shooting Setting, Flash Setting, Movie Setting i Set Up
Ono što nam je veoma zasmetalo je činjenica da pojedine opcije prosto NISU na logičnim mestima. Ne sve… čak manjina njih je pogrešno smeštena, ali ipak neverovatno deluje da ovakav komad opreme bude opremljen nedorađenim softverom, koji korisnika stavlja u poziciju da sa sobom obavezno nosi uputstvo, jer ni intuicija, čak i dobrano tehnički potkovanog pojedinca, neće biti dovoljna za pronalaženje nekih funkcija i podešavanja. Najneverovatnija u svemu je činjenica da ovo primete skoro svi koji su testirali Fuji opremu, ali proizvođač na signale očigledno ne reaguje. Na kraju krajeva, tržište je reklo svoje, zar ne?
Bez potrebe za daljim elaboriranjem, sistem menija definitivno ostaje jedna od retko nelogičnih stavki na Fuji fotoaparatima. Zašto je to tako, ne znamo, ali da je vreme za unapređenje, jeste.
REZOLUCIJA SNIMANJA
Definisanje kvaliteta snimanja je moguće u nekoliko nivoa. Jedan je stepen kompresije, drugi rezolucija, a treći proporcije kadra. RAW je ograničen na izbor stepena kompresije, između nekompresovanog i kompresovanog zapisa (ali bez gubitaka u kvalitetu), pri čemu je njihov međusobni odnos u zauzeću prostora prosečno 2:1. JPEG se takođe može snimati u maksimalnom (Fine) i standardnom kvalitetu (Normal), a pored stepena kompresije nudi i svega dve rezolucije. Veća (L) je jednaka maksimalnoj rezoluciji senzora – 51.2 MP (8256 x 6192), dok je manja (označena sa S) 12 MP (4000 x 3000).
Osim ovoga, GFX 50s nudi i nekoliko dodatnih formata, tj. odnosa stranica, rezervisanih za JPEG format. Osim podrazumevanog 4:3 formata, aparat nudi dobro poznati 3:2, kvadratni 1:1, široki 16:9, kao i ultraširoki 65:24, pri čemu se i njihove rezolucije proporcionalno smanjuju.
KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA
Fuji fotoaparati se nisu pokazali naročito omiljenima, kada je ova funkcija u pitanju. Daleko od toga da je ne izvode korektno, ali je problem u izvesnim kontroverzama koje su prisutne, kada se radi o internoj obradi snimaka. Dok drugi proizvođači nude opcije koje vlasnik može proizvoljno da koristi, većinom nezavisno od kategorije korekcija, Fuji insistira na korekcijama čak i onda kada ih fotograf ne želi. Nejasno je da li Fuji time nastoji da od korisnika sakrije neke optičke anomalije pojedinih objektiva ili prosto insistira na maksimumu koji je moguće dobiti. Koji god da je razlog, ne smatramo dobrom odluku da kontrola ovakvih parametara bude van domašaja vlasnika opreme, a posebno ne kada se ona forsira i u RAW formatu, čemu do sada još niko nije pribegao. Sve ovo postaje dodatno sporno, s obzirom da će aparat dozvoliti veoma precizno definisanje svih mogućih korekcija, ukoliko se koristi neki od starih, manuelnih objektiva, koji nemaju komunikaciju sa telom. To znači da softverska podloga za podešavanja postoji, samo korisniku nije dostupna za Fuji objektive.
Jedina opcija koju je Fuji obezbedio je Lens Modulation Correction. Njena namena nije baš najbolje objašnjena u zvaničnoj dokumentaciji, ali u najkraćem, služi da se kod Fuji objektiva u JPEG formatu postigne bolja periferna oštrina, čak i kod objektiva koji se odlikuju određenim padom performansi na periferiji kadra, tako što se zamućenje koriguje naročitim algoritmom, koji je sposoban da anulira deformacije izazvane optičkom nesavršenošću, kao što je recimo difrakcija.
U pogledu onoga što aparat automatski koriguje, obuhvaćene su sve vrste hromatskih aberacija, kao i veoma kvalitetne geometrijske korekcije. Bili bismo srećniji kada bi Fuji omogućio selektivno korišćenje pojedinačnih korekcija, ali šta je tu je.
BRZINA
Ako smo za X-Pro2 svojevremeno rekli da se od njega akcija ne može očekivati, budući da tome nije ni namenjen, računajte da za GFX 50s važi isto to, samo utrostručeno!
Fuji GFX 50s je, kao aparat srednjeg formata, konceptualno okrenut najpre sporoj studijskoj fotografiji, pejzažima kod kojih je spor rad gotovo filozofsko stanovište, te nije ni za očekivati da bi budući vlasnici jednog ovakvog sistema uopšte poželeli da se bave sportskom fotografijom u bilo kojem obliku. Sve to, međutim, nas ne sprečava da svoj sud damo i o brzinskim rezultatima koje je ovaj model zabeležio tokom testiranja jer, ne zaboravimo, performanse ne znače samo sposobnost praćenja sportskih dešavanja, već i generalnu lakoću korišćenja u svakodnevnom radu!
GFX 50s raspolaže skromnim rafalom od svega 3fps, čime u startu sugeriše šta se od njega (ne) treba očekivati. Ova brzina je fiksna i ne zavisi od izabranog formata i/ili rezolucije. Fuji će uspevati da postigne ovu brzinu okidanja, nezavisno od upotrebljene kartice ili uslova rada, dok god je trajanje ekspozicije prilagođeno traženom rafalu. Jedini realan limit mogu biti performanse memorijske kartice i (što je još važnije) kapacitet memorijskog bafera. Memorijski bafer nije šampionski, ali je mnogo veći nego što je u ovoj klasi do pre svega par godina bilo moguće i zamisliti.
U zavisnosti od brzine memorijske kartice, od GFX 50s se može očekivati do 8 RAW snimaka u nizu, neograničen broj JPEG ili do 5 snimaka kombinovanim RAW+JPEG upisom. Pošto baterijski grip ne spada u tzv. „booster“ modele, pojačanje performansi pomoću njega nije moguće.
Autofokusni sistem je odavno skinut sa liste faktora nesigurnosti MILC sistema, ali se tu i tamo ponekad nađe i model koji prkosi trendovima i čini da tu i tamo zaboravimo da savršenstvo ne postoji. Elem, budući da GFX 50s nije opremljen hibridnim autofokusom koji kombinuje fazno i kontrastno fokusiranje, nasledio je i sve mane koje CDAF nosi sa sobom, a tu su pre svega slaba brzina i nesigurnost u lošijim svetlosnim uslovima. Na žalost, ovaj aparat vas definitivno neće oboriti s nogu kada su performanse autofokusa u pitanju, mada, iskreno govoreći, nije ni za očekivati da jedan MF aparat (pa još i niskobudžetni, u odnosu na ostale modele prisutne na tržištu) bude rasni sportista.
Što se generalnog rada tiče, situacija je pomalo šarena. Većina operacija će proći veoma solidno, pa čak i dosta brzo, ali se u nekim situacijama dešava da GFX 50s jednostavno ostane zaglavljen, u iščekivanju da već snimljene fotografije budu upisane na karticu. Napominjemo da ovakvo ponašanje aparata nije karakteristično samo u slučaju korišćenja veoma sporih kartica, već i kada su angažovane kartice UHS-I kategorije!
S druge strane, opšta brzina kretanja kroz sistem menija, podešavanja i tome slično, sasvim je solidna, a aparat će biti spreman za rad praktično trenutno. Kretanje kroz sistem menija je veoma brzo, kao i reakcija na promenu parametara, a jedina sporna tačka je sleep mod.
Naime, baš kao i celokupan softverski deo aparata i sleep mod je jedan od „deja-vu“ utisaka onoga što smo ranije doživeli sa X-Pro2 ili X-T2. Da pojasnimo - fotoaparati, kao i većina digitalnih uređaja, poseduje funkciju štednje energije u stanju mirovanja. I zaista, aparat će pratiti podešavanje i izvršiti softversko gašenje nakon što istekne definisani period, ali ćete u slučaju da vam isti zatreba u nekom trenutku, biti prinuđeni da na „buđenje“ čekate celih 10 sekundi! Dobro ste pročitali – aparat će biti klinički mrtav punih 10 sekundi, navodeći vas na pomisao da je baterija potpuno prazna ili aparat mrtav, jer ne postoji apsolutno nijedan indikator da se nakon dodira bilo koje komande nešto dešava. U tom trenutku možete čekati da se nešto dogodi ili prosto možete prekinuti agoniju i u roku od pola sekunde brzo isključiti i uključiti aparat pomoću prekidača, te ga na taj način probuditi bez ikakve zadrške.
Totalno je neverovatno da se ovakvo ponašanje aparata u sleep modu ponavlja već godinama, bez ikakvih naznaka da bi neko možda time mogao i da se pozabavi! Da skratimo priču, problem je moguće zaobići forsiranim isključivanjem/uključivanjem aparata, a to će u nekim momentima biti i jedini način da „probudite“ aparat. Nadrealno!
