Fuji GFX 50s, Test

 

DETALJI, JPEG

JPEG-u, najpopularnijem formatu distribucije fotografija, Fuji poklanja nešto veću pažnju nego većina ostalih proizvođača, a to ima svoje pozitivne implikacije kako među početnicima, tako i među iskusnijim korisnicima. Obrada RAW snimaka mnogima je zadovoljstvo. Ali, ponekad čak i najvećim entuzijastima prija kvalitetan JPEG, pogotovo kada se radi o svakodnevnim fotografijama, čija bi naknadna obrada zahtevala suviše vremena. JPEG-a smo se samo dotakli u prethodnom poglavlju, pa ćemo mu u ovom pokloniti veću pažnju, premda je jasno da je Fuji GFX 50s verovatno poslednji aparat na kojem bi trebalo koristiti JPEG.

Iskoristićemo istu scenu, a snimci su nastali u istom paketu kada i RAW:

Snimci u punoj rezoluciji: GFX 50s i 5Ds

JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

Iako na neki način pirova pobeda, budući da JPEG svakako nije merilo kvaliteta izlaznih rezultata, Fuji ovde demonstrira svu svoju superiornost u pogledu interne obrade. Muljav rezultat dobijen sa Canona EOS 5Ds, predstavlja samo akvarel u odnosu na vašar detalja koji se može piksel po piksel analizirati na isečcima sa GFX 50s. Mikrokontrast, oštrina, fini prelazi… sve je to daleko superiornije u slučaju Fuji-ja, osim kalibracije osetljivosti koja, baš kao i u slučaju RAW-a, zaostaje za fotoaparatom iz konkurentskog tabora.

Uporedićemo još jednom RAW i JPEG Fuji-ja GFX 50s, ovaj put u studijskim uslovima:

Kod Fuji-ja je ponekad teško pogoditi šta je RAW, a šta JPEG, jer je odnos parametra u interno dobijenom JPEG-u takav da čak i veštog posmatrača može navesti na pogrešan zaključak. JPEG se odlikuje visokom oštrinom, jačim kontrastom i mikrokontrastom i intenzivnijim koloritom. Sve su to odlike koje obično idu u korist RAW-a. Naravno, RAW se u obradi svakako može dovesti i na ovaj, pa i mnogo ubedljiviji nivo. Međutim, upravo je iz ovih razloga JPEG popularan među Fuji korisnicima. Većina neće imati potrebu da zbog obične konverzije posegne za RAW formatom. Jednostavno, JPEG je dovoljno dobar da, ako ne postoji potreba za korekcijom ekspozicije, prosvetljavanjem senki i spasavanjem svetlijih partija, posluži kao konačna verzija snimka.

Oštrenje je u slučaju Fuji aparata pomalo kontroverzna stavka. Umesto da kao i svi, nude opciju podešavanja od 0 do neke proizvoljne vrednosti, autori softverskog dela aparata su se radije odlučili da nulta pozicija bude na pola između maksimuma i minimuma, time sugerišući da je oštrenje isključeno, onda kada je ono zapravo na polovini skale. Ne nalazimo nijedno logično objašnjenje za ovakvu skalu, osim da je to verovatno sugerisano iz marketinške kuhinje. Evo kako to izgleda:

Na većini drugih aparata je podrazumevana vrednost uglavnom dosta uzdržana, pa se često čak i minimalno pojačanim oštrenjem mogu dobiti bolji rezultati. Kod Fuji-ja je stvar malo drugačija. Njegova podrazumevana vrednost oštrenja (0) je malo jača nego što bismo želeli, iako se ovo može podvesti pod kategoriju subjektivnog. Pošto Fuji u startu već izvodi pojačanje mikrokontrasta, čak i na RAW snimku, efekat oštrenja je još jači, pa se čak i minimalnim smanjenjem postiže umereniji i na oko prijemčiviji rezultat. Za većinu prosečnih korisnika, ovakav JPEG je više nego poželjan. S druge strane, GFX 50s je aparat koji prosto nije manjen većini, a još manje prosečnim korisnicima, pa je pitanje koliko ovakav rezultat može biti posmatran kao nekakav naročit adut u korist jednog ovakvog sistema.