U nastojanju da izbegnete frontalni sukob za jačima od sebe, nekad treba pronaći manje popularnu ložu u nadi da će uspeh doći bez direktne konfrontacije, te da će i žrtva biti manja, a rezultat bogatiji. Upravo primenivši ovu poslovnu filozofiju, Fuji je kreirao svojevrsnu tržišnu diverziju, uveravajući javnost kako im 35mm format nije dovoljno interesantan, te da je budućnost u kompaktnijem, a ipak dovoljno potentnom APS-C-u.
I kako to obično biva, u svakom stavu ima nešto istine, ali i dosta magle. Fujifilm je izveo nešto što se od njih baš i nije očekivalo. Uprkos minulom radu, koji je još u doba filma podrazumevao i srednji format kao sastavni deo proizvodnog portfolija, digitalno doba pred kompaniju stavlja sasvim nove izazove, jer dok je u analogno doba bilo dovoljno ovladati mehanikom i sve karte baciti na optiku, u digitalno doba postoji još najmanje jedan bitan činilac – senzor. Do njega je moguće doći ili sopstvenim razvojem ili kooperacijom. Nismo iznenađeni što je Fujifilm izabrao ovu drugu, za većinu daleko isplativiju varijantu, jer bi razvoj u sopstvenoj režiji kreirao neprihvatljiv vremenski jaz između ideje i realizacije, time pokvarivši efekat iznenađenja, koji je za premijerni nastup jednog ovakvog sistema veoma poželjan, a osim toga, neizvestan tržišni uspeh bi morao biti poduprt neumerenom cenom razvoja.
Fuji GFX 50s, pionir nove ere u istoriji kompanije, došao je u trenutku kada se činilo da MILC kategorija ima određenih poteškoća da svoj koncept predstavi na pravi način, u trenutku kada minijaturizacija ustupa prvenstvo praktičnosti, te vraćanju konvencionalnog dizajna u okvire utabanih staza. I koliko god zvučala skromno teza da je GFX 50s doneo samo više senzorske površine u sličnom pakovanju, ona je istovremeno i tačna i pogrešna. Bukvalno gledano, veličina senzora jeste jedino što ovaj aparat razlikuje od mora drugih. Međutim, upravo ta veličina unosi određen nemir u inače spokojni poslovni trend foto branše - „ne diraj što nije pokvareno“ i remeti poredak džinova industrije.
Što je najzanimljivije, remećenje poretka ne ugrožava samo postojeće vladare srednjeformatne niše, kao što su Leaf, Hasselblad ili Leica, već usložnjava i matematiku oko izbora beskompromisnog tela u nižem segmentu. Jer, dok je potpuno nesporno da se, uz Pentax 645Z, Fuji GFX 50s nameće kao alternativno, ali tehnološki ni po čemu inferiorno rešenje, spram etabliranih veličina čiji cenovni rang sistema odavno gravitira višestruko premašujući cenu prosečnog automobila srednje klase, lako se može desiti da u narednom periodu ozbiljno potisne čak i najvišu klasu 35mm aparata.
Svakako, da je sve idealno, sva je prilika da Fuji-jev GFX 50s ne bi bio jedan od retkih koji rešenje nudi drugim pristupom. MF sistem nudi mnogo, ali mnogo i traži. Premda GFX 50s delimično rešava barem jednu izrazito spornu tačku prosečnog MF sistema, a to su gabariti i brzina rada, to i dalje ne znači da je MF svojim dimenzijama uspeo da se zakamuflira i predstavi kao nekakva prosečna i neupadljiva sprava. Najzad, Fuji je ovim aparatom pokazao da MILC zaista može imati još neku svrhu u visokoprofesionalnim vodama, osim da menja kompakte, video kamere, DSLR-ove i utoljava žeđ za retro stilom. S druge strane, ipak nije mogao da potre zakone fizike i izbegne glomaznu optiku. Uz neke ergonomske kompromise, tu je i kompromis brzine. Ma koliko Fuji bio brz za jedan MF fotoaparat, on i dalje veoma tromo prati akciju fotografa i ponekad dosta lenjo izvršava komande. Naravno da se većina toga može elegantno rešiti angažovanjem brže elektronike, procesora, memorijskih kontrolera i kartica, ali se onda postavlja pitanje dokle će to dovesti cenu i da li će osećaj ubrzanja biti dovoljan, imajući u vidu da ni druge kategorije opreme (i njihovi proizvođači) neće u međuvremenu stagnirati? Ne treba zaboraviti ni relativno skromne mogućnosti sinhronizacije bljeska blica, koje iznose svega 1/125.
Bez obzira na sve, dopustićemo sebi da hrabro zaključimo kako svi ti nedostaci nisu dovoljni da unize postignuće koje ovaj aparat donosi i efekat koji će proizvesti na celokupno tržište. Možda se to ne vidi u ovom trenutku, ali videće se u godinama koje dolaze.
Fujifilm GFX 50s je jedan briljantan proizvod, oblikovan tako da utoli nekakvu potajnu želju za srednjim formatom, ali na moderan način. I, iskreno govoreći – uspeva u tome! Možda ne na način kako bi to uradio neki od divova industrije, udarivši šakom o sto i ponudivši nepobedivo rešenje za neograničenu količinu novca, ali dovoljno taktično i mudro, da i oni koji bi ovo koristili gušta radi, a i oni kojima bi ovo bio samo još jedan alat, mogu biti više nego zadovoljni.
Nema dileme da će jedan određeni sloj potencijalnih kupaca postaviti opravdano pitanje – koliko je ovo stvarno bolje od trenutno najboljih DSLR-ova? Odgovor, na žalost, nije jednoznačan, niti može biti. GFX 50s donosi vanserijski paket za istinske ljubitelje fotografije u njenom izvornom obliku, a to podrazumeva pažljivo planiranje, spor rad, ciljan izbor objektiva i mnogo toga drugog. Ovaj aparat nije za avanturistička putovanja, porodične proslave ili za usputne šetnje po gradu i prirodi. Takvoj upotrebi se protivi i njegova cena, razum, ali i fizičke karakteristike, koje će malo koji prosečan ranac ili foto torba moći da podrži.
Ako u startu imate viziju za šta biste jedan ovakav biser mogli da iskoristite, nesumnjivo je da ćete u tom slučaju moći da računate na (za MF prilike) relativno skromnih 51 MP, ali takvih da malo koji suparnički aparat može ponuditi bolje ili više, a za sličan novac. Da, tu je Pentax 645Z, ali sa svojim dimenzijama koje ni po čemu ne odudaraju od onoga što MF tržište servira već decenijama. U poređenju sa DSLR-ovima 35mm formata, možete ostati uskraćeni za ISO performanse, možda čak i za dinamički raspon u nekim slučajevima, zatim brzinu i vrhunski AF, ali ćete zauzvrat dobiti senzor velikog formata, čiji se nastup u pojedinim situacijama može opisati samo rečju – magija!
Ukoliko radite proslave, bavite se akcionom fotografijom ili ste prosto amater sa viškom love, dozvolićemo sebi da tvrdimo da je GFX 50s verovatno neadekvatan izbor. S druge strane, bavite li se editorijalima, generalno komercijalnom fotografijom koja podrazumeva studijski rad ili pak pejzažima, Fuji GFX 50s bi možda mogao biti i najbolji izbor spram uloženog novca.
Čak i ako sebe ne pronalazite u konkretnom modelu, sam začetak novog sistema predstojeću blisku budućnost čini uzbudljivom. Uz niz objektiva koje je Fuji već predstavio i one koje je najavio, MF format, a i nas sa njim, čekaju neki bolji dani!
Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:
-sjajan primer efikasne borbe protiv moiré efekta na senzoru bez AA filtera;
-izuzetna količina detalja;
-solidne ISO performanse;
-visoka brzina rafala u MF kategoriji;
-dodatni EVF visoke rezolucije i relativno solidne dinamike;
-elektronska libela;
-programabilnost komandi sa brzim pristupom listi funkcija;
-veoma kvalitetna izrada;
-dva memorijska slota;
-visok kvalitet JPEG izlaza;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Real-time korekcija optičkih anomalija objektiva u JPEG formatu;
-Simulacija čuvenih Fuji filmova pomoću kolornih profila;
-izostanak hibridnog u korist CDAF;
-osetljivost senzora kalibrisana ispod referentnog nivoa;
-potpuno neobeležene programabilne komande;
-nepraktično pozicionirani tasteri na obodima glavnog displeja;
-„buđenje“ iz stanja „uspavanosti“ je vremenski daleko sporije nego isključivanje i ponovno uključivanje;
-daljinska kontrola putem bežične veze pati od neobjašnjivih ograničenja;
-marketinški manipulativna funkcija redukcije šuma;
-nedovoljno ispoliran sistem menija sa gotovo nasumično nabacanim opcijama;
U prilogu pružamo originalno uputstvo za Fuji GFX 50s u PDF formatu na engleskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:
Fuji GFX 50s Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 6 MB)