Fuji GFX 50s, Test

 

TEST KIT OBJEKTIVA

Standardna scena na kojoj sprovodimo sve kit testove sigurno ne važi za idealnu, ali predstavlja dobar kompromis za većinu parametara kojima se može odrediti kvalitativna pozicija objektiva, barem za one koji tek razmišljaju o nekom aparatu. Kako i celi MF Fuji sistem imamo prvi put na testu, jasno je da ćemo i sa Fujinon GF 32-64mm f/4 R LM WR prvi put imati čast:

Prilog: RAW (konvertovani u JPEG) snimci u punoj rezoluciji – Fujinon GF 32-64mm f/4 R LM WR (ZIP; 213 MB)

FUJINON GF 32-64mm f/4 R LM WR

Fuji je veoma dobar u uklanjanju hromatskih aberacija, kako lateralnog, tako i longitudinalnog tipa. Fuji aparati uklanjanje hromatskih aberacija vrše automatski i na to je moguće uticati isključivo prilikom razvijanja RAW snimka. To smo i uradili, kako bismo ispitali koliko hromatskih aberacija ovaj objektiv ispoljava. S leva na desno su: RAW bez uklanjanja CA; RAW sa uklonjenim CA u obradi i JPEG iz aparata:

Prisustvo hromatskih aberacija na Fujinon GF 32-64mm f/4 R LM WR, uvećanje 200%
(s leva na desno: izvorni RAW; JPEG CA korekcija u aparatu; RAW CA korekcija u obradi)

Do sada se nije mnogo puta dešavalo da neki objektiv iskaže količinu hromatskih aberacija, toliko malu da ih je jedva moguće spoznati. Iako su isečci uvećani na 200%, što bi trebalo da olakša uočavanje hromatskih aberacija, Fuji MF kit je toliko dobar u kontroli lateralnih (poprečnih) hromatskih aberacija, da smo na trenutak pomislili kako snimci nisu korektno razvijeni iz RAW formata. Ponovljen postupak je potvrdio da se ne radi o grešci – Fuji GF 32-64mm f/4 R LM WR ispoljava do sada neviđeno nisku količinu CA za jedan zum objektiv. Skoro da ih je nemoguće detektovati! Otud nije ni čudno što se nakon uklanjanja, bilo u obradi, bilo u samom aparatu, na snimcima ne poznaju nikakvi tragovi ove nepoželjne pojave!
 
Oštrina predstavlja jednu od važnijih osobina objektiva. Ne u smislu da bez nje nema dobre fotografije, već u smislu da je neki minimum ipak neophodan, kako bi sposobnost senzora došla do izražaja. Fuji kit objektivi su se i u APS-C klasi (X sistem) nametnuli kao referentni, pa ni od MF kit objektiva ne očekujemo ništa manje. Počeli smo sa najširih 32mm i najvećim otvorom blende (f/4):

Fujinon GF 32-64mm f/4 R LM WR @32mm f/4 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Oštrina u centru je u startu izvanredna, a slično se može reći i za periferiju snimka, koja je gotovo na nivou nekih prajmova. Od zatvaranja blende ne očekujemo nikakav pomak nabolje, jer je bolje od ovoga realno veoma teško dobiti:

Fujinon GF 32-64mm f/4 R LM WR @32mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Ipak, nalazimo da je čudno što periferna oštrina čak i opada za neki procenat, kada se blenda postavi na f/5.6, dok je centralna i dalje veoma, veoma visoka. Zumiramo na 44mm:

Fujinon GF 32-64mm f/4 R LM WR @44mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Oštrina u centru ostaje na jednako impresivnom nivou, dok periferna ipak zaostaje. Nije to ništa što bi moglo da pokvari zabavu, ali nije impresivno kao na 32mm f/4. Sa 50mm, bližimo se kraju skromnog raspona:

Fujinon GF 32-64mm f/4 R LM WR @50mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

I utvrđujemo da je konstantnost jedna od glavnih osobina ovog objektiva. Uniformna oštrina na celom rasponu je nešto što predstavlja utopiju kit objektiva. Ipak, tu i tamo se pojavi po koji model koji je veoma blizu toga, a Fuji GF kit je najsvetliji primer briljantne optičke formule. Oštrina u centru je i dalje izvanredna, na periferiji se još malo popravila, pa ostaje još samo da vidimo kako se ovaj standardni zum nosi na maksimalnih 64mm i f/5.6:

Fujinon GF 32-64mm f/4 R LM WR @64mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Bilo bi suvišno reći da smo, nakon svega viđenog, iznenađeni što je impresivan rezultat ostvaren kako u centru, tako i na periferiji kadra. Jedino gde bi ovaj kit mogao biti poboljšan su AF performanse, koje nisu idealne, ali nisu ni preterano loše i gabariti, koji su nekako u totalnoj nesrazmeri sa rasponom i otvorom blende. Naravno, ne treba smetnuti s uma da je u pitanju objektiv MF formata, te da je za isti efektivni raspon, neophodno imati fizički dosta zahtevniji komad stakla. Sve u svemu, pored još nekih ranijih kit objektiva, ovo je još jedan u nizu kod kojih je termin „kit“ upotrebljen više kao informacija o tome da se sjajan optički sklop može nabaviti sa određenim popustom, jer sa uobičajenim i jeftinim kit objektivima skromnih performansi, nema baš ništa zajedničko.

UTICAJ DIFRAKCIJE

Gledano u fizičkom smislu, difrakcija zavisi samo od otvora blende i uvek je ista. Međutim, veza sa senzorom nastaje zbog rezolucije zbog koje se difrakcija lakše uočava i predstavlja limitirajući faktor za efikasno iskorišćenje ponuđene rezolucije.

Difrakcija, tj. pad oštrine usled rasipanja svetlosti zbog projekcije zraka pod oštrijim uglom, počinje da se javlja na vrlo malim blendama. Kako rezolucija senzora raste, tako se i difrakcija može registrovati sve ranije i ranije, jer projektovana svetlost počinje da se rasipa na više susednih piksela. Što ih je više, to je i difrakcija lakše uočljiva. Osim rezolucije, na percepciju difrakcije utiče i format senzora, pa tako Fuji GFX 50s poseduje prag pojave difrakcije koji je pozicioniran na manjim otvorima blende nego što je to slučaj na 35mm (FF) senzorima. APS-C da i ne pominjemo. S toga, kada na GFX 50s uporedimo dva snimka na kojima bismo uobičajeno uočili efekte difrakcije na (recimo) APS-C aparatu, na MF-u bi zaključak bio da difrakcija praktično i ne postoji:

Uticaj difrakcije u zavisnosti od otvora blende
(levo – 32mm f/5.6, bez difrakcije; desno – 32mm f/16, uticaj difrakcije)

Naravno da ona u praksi postoji, samo što se ne javlja na f/16, već dosta kasnije, što pogoduje upotrebi na veoma malim blendama, koje su inače problematične na APS-C senzorima.