Fuji GFX 50s, Test
TEST AF SISTEMA
Na začetku razvoja MILC kategorije aparata, oni nisu važili za sprave sposobne da se uhvate u koštac sa akcijom, što je pre svega bilo uslovljeno lošim i sporim autofokusnim karakteristikama. Vremenom, kada je koncept hibridnog fokusa postao više pravilo nego izuzetak, MILC-evi su preko noći počeli ozbiljno da prete svojim DSLR konkurentima, nudeći najpre daleko veću preciznost, a onda i brzinu. Kada su sve to doveli gotovo do savršenstva, razvoj je krenuo u pravcu prepoznavanja lica, očiju itd.
U godinama iza nas, Fuji je gajio sopstveni pristup ovom problemu, a kao jedan od pionira hibridnog fokusa, u rukama je imao sasvim dovoljno aduta, da bude jedan od lidera po pitanju AF performansi.
Međutim, konce je moguće držati ukoliko imate sopstveni senzor. Kada je senzor dobijen u kooperaciji, kao što je slučaj kod GFX 50s, manevarski prostor je sužen i često pun kompromisa. Senzor ovog aparata nije opremljen faznim AF ćelijama, što znači da od hibridnog fokusa nema ni traga. Sve zavisi isključivo i samo od kontrastnog algoritma, pa ni naša očekivanja po pitanju tačnosti (a posebno brzine) nisu prevelika. Ipak, ostala je nada da je Fuji nekako uspeo da kompenzuje nedostatke klasičnog CDAF-a, što smo morali da proverimo u praksi.
Pojedinačni fokus nikada nije bio problem. U nekim situacijama se može desiti da se aparat koleba, nesigurno potvrđuje fokus ili to čini veoma sporo. Međutim, gro problema sa kontrastnim fokusom dolazi u modu kontinualnog praćenja teme, gde sama filozofija rada CDAF-a uzrokuje nepouzdan rad.
Probali smo Fuji GFX 50s u više sličnih situacija, kako bismo stekli uvid u AF performanse. Kontinualni fokus je zauzeo centralno mesto u AF testu, a ono što smo zabeležili, smatramo tek osrednjim. Praćenje pokretne mete je uvek izazov. Međutim, kada je postotak korektno fokusiranih snimaka mali ili ispod proseka, smatra se da aparat jednostavno nije prikladan za tu vrstu akcije.
Neki snimci su sasvim korektni:
Single/Single-Point AF, pojedinačno fokusiranje ručno izabranim fokusnim poljem u lošim svetlosnim uslovima
(Fujinon GF 120mm f/4 R LM OIS WR Macro @120mm f/4)
Ovde je korišćen AF-C mod kontinualnog fokusa, u kombinaciji sa pojedinačnom AF tačkom. Tačnost ovako podešenog fokusa je solidna, ali ni po čemu izuzetna. Međutim, problem nije u tome što se promašaji javljaju ponekad. Problem je što se javljaju i onda kada ih najmanje očekujete, poput sledećeg primera:
Continuous/Single-Point AF, kontinualni fokus sa ručno izabranom tačkom;
(Fujinon GF 120mm f/4 R LM OIS WR Macro @120mm f/4)
Ovde smo imali situaciju veoma blisku prethodnoj, s tim da je iz ugla fokusnog algoritma čak i lakša za praćenje. Barem bi trebala biti. Uprkos tome, aparat je zaređao čak nekoliko promašaja, od kojih je gore prikazani i najmanji.
U cilju pronalaženja odgovarajućeg podešavanja, angažovali smo zonsko fokusiranje, kada jedan omeđeni deo kadra (zona), upravlja autonomnim tačkama koje prepoznaju potencijalnu metu i održavaju fokusnu distancu na njoj. Zona je korektno odradila posao, s tim da epilog ni ovaj put nije bio idealan, pošto je oko četvrtine snimaka bilo sa promašenim fokusom. Najčešće su ti promašaji bili diskretni, ukoliko bi meta bila iole upadljivijih boja ili barem jasno definisani i izdvojeni u odnosu na pozadinu:
Continuos/Zone AF, fokusiranje pomoću zone od 9 polja;
(Fujinon GF 120mm f/4 R LM OIS WR Macro @120mm f/4)
Probali smo i Wide+Tracking fokusni metod, koji u formulu za praćenje pokretne mete unosi i kolorit, što bi (barem u teoriji) trebalo da popravi performanse:
Continuos/Zone AF, fokusiranje pomoću zone od 9 polja;
(Fujinon GF 120mm f/4 R LM OIS WR Macro @120mm f/4)
Wide+Tracking je zabeležio bolje rezultate nego zona, ali ipak uz određeni (mada ne preveliki) procenat promašaja. Metu je dovoljno dobro držao na inicijalno zaključanoj, pa ukoliko fotograf dovoljno precizno održava metu u fokusnom polju, može se očekivati i pozitivan ishod. Barem u većini slučajeva.
Loši svetlosni uslovi su nešto čime se prosečan CDAF teško može nositi. Fuji GFX 50s je po ovom pitanju solidan. Ne baš da bismo ga nazvali briljantnim, ali solidan – svakako. Više proba u raznim situacijama je pokazalo da loši svetlosni uslovi nisu nešto što ovom aparatu pravi problem. Precizan i brz kao X-T2 nije, ali nije ni neupotrebljiv:
Continuous/Wide-Tracking AF, fokusni metod sa automatskom selekcijom i praćenjem objekta u kadru (dve uzastopne fotografije);
(Fujinon GF 120mm f/4 R LM OIS WR Macro @120mm f/4)
Određeno kolebanje pre svega se javlja kada se u kadru nalazi jači izvor kontra svetla. Takođe, nedovoljan kontrast je veliki neprijatelj preciznosti fokusa, a slično se može reći i za adekvatan izbor objektiva. Na žalost, izbor objektiva je na ovom sistemu trenutno takav da nema baš previše prostora za manevar, pa se u nekoj budućnosti, a posebno imajući u vidu Fujijevu dobru odliku da unapređuje svoje proizvode nudeći naknadne ispravke putem firmware-a, možda može očekivati i izvestan napredak po pitanju AF performansi.
U video modu ne treba očekivati čuda. Jednostavno, kada u foto modu, kao bitno jednostavnijem modalitetu upotrebe, GFX 50s ne uspeva da se pokaže kao naročito brz i tačan, u video režimu su mu šanse veoma male. S toga, ukoliko iz bilo kog razloga zavisite od video zapisa, a MF format smatrate neizostavnim, ručno fokusiranje je jedino pouzdano rešenje.