Nikon D3100 Test

6. REPRODUKCIJA BOJA

Ovo pitanje mnogo je bitnije kada se govori o aparatima koji ne raspolažu RAW formatom (kakvih je većina u kompakt klasi), dok je u slučaju DSLR-ova, stvar malo drugačija. Kako RAW omogućava izvesnu slobodu u dovođenju kolorita u željeni balans, o ovoj temi se najčešće mogu čuti dva oprečna mišljenja – jedno koje potencira potrebu za što realnijom reprodukcijom, tako da se ispravljanje „pogrešnih“ boja svede na minimalnu meru, i ono drugo, koje maksimalno relativizuje ovu problematiku, pravdajući ga širokom dinamikom i dubinom kolornog prostora. Dve pomenute karakteristike velikih senzora u DSLR-ovima omogućavaju da se iz RAW formata izvuče praktično sve što želimo. Ili barem – skoro sve. Kao i u slučaju mnogih drugih rasprava, istina je negde u sredini. Tačno je da RAW omogućava fleksibilnu manipulaciju materijalom, što se posebno odnosi baš na kolorit, a opet – nije zgoreg imati što bolju polaznu osnovu. Što bi rekli – lakše je pokvariti nešto što je u startu dobro, nego popraviti pokvareno. Zbog toga se proizvođači trude da svoje aparate (odnosno unutrašnju obradu) dovedu do nekog nivoa koji će u najvećem broju situacija doneti optimalan prikaz. U nastavku ćemo videti nekoliko karakterističnih fotografija, koje demonstriraju kolorit u različitim fotografskim žanrovima:

Reprodukcija boja koju Nikon D3100 demonstrira, spada u nešto toplije, u odnosu na one koje krase i dalje aktuelne Nikone, poput D90 ili D5000. Razlike su minorne, ali se ipak mogu primetiti. Automatsko određivanje balansa bele je slaba tačka većine aparata, pa ništa posebno nismo očekivali ni od D3100 – pogađanje AWB-a funkcioniše dobro na otvorenom, kao i u slučaju fluo rasvete (uglavnom), dok se aparat najteže snalazi sa toplim veštačkim osvetljenjem. Primećujemo i blago odstupanje predefinisanih WB profila od odgovarajućih temperatura, a zamerku upućujemo na prevelik broj ponuđenih varijanti za neke vrste osvetljenje, poput onih za fluorescentno svetlo, gde su navedeni neki polu-tehnički nazivi, ali ne i pridružena temperatura na Kelvinovoj skali. Kada se koristi RAW format, WB setovanje služi samo kao polazna osnova u obradi, a stepen slobode je takav da se iz najvećeg broja snimaka može dobiti sasvim pristojan kolorit i zastupljenost tonova.

Najveći neprijatelj korektne kolorne reprodukcije može biti nedovoljno precizno merenje, koje u Matrix modu pokazuje tendenciju preeksponiranja za određeni procenat, mahom na jako osunčanim scenama. Srećom, histogram koji aparat može pokazati u režimu pregleda, može pomoći prilikom fotografisanja i određivanja idealne ekspozicije. Uzgred, primetili smo da i korišćenje Active D-Lighting funkcije može da, u određenim slučajevima, narušiti kolorit, pa i njeno korišćenje treba ograničiti samo tamo gde je realno potrebno, umesto da non-stop bude uključena.

Kada je u pitanju JPEG format, pitanje korektne reprodukcije boja značajno dobija na težini jer ovaj format, za razliku od RAW-a, nije fleksibilan u dovoljnoj meri da omogući korekciju bez gubitka kvaliteta. Iz tih razloga, ali i iz razloga prilagođavanja reprodukcije uslovima snimanja, svaki proizvođač obezbeđuje i nekoliko predefinisanih kolornih stilova (Nikon ih naziva picture control), kojima se reprodukcija boja, kontrast i zasićenost, mogu prilagoditi potrebama fotografa. Parametre svakog od stilova je moguće dodatno prilagoditi, a kakav prikaz daju na podrazumevanim setovanjima, možemo videti na sledećim primerima:

Standard kolorni stil

Neutral kolorni stil

Vivid kolorni stil

Portrait kolorni stil

Landscape kolorni stil

Za razliku od konkurentskog Canona, Nikon kolorne stilove profiliše mahom im menjajući kontrast i zasićenost, dok je ofset kolornih kanala tek minimalan. U slučaju da imate potrebe za dodatnim korekcijama, kontrole u aparatu daju mogućnost izmene već postojećih parametara. Moguće je menjati ih pomoću Quick Adjust opcije, kada se svi parametri pojačavaju ili redukuju balansiranim međusobnim odnosnom, ili pojedinačno, selektivnim podešavanjem oštrenja, osvetljenja, kontrasta, zasićenja, kao i kolornog ofseta (Hueskala). Ukoliko koristite samo JPEG format, treba imati na umu da je učinak kolornih stilova teško moguće popraviti (osim kada je selektovan Neutral stil, koji je polazna osnova i za sve ostale), pa može biti nezgodno ukoliko ne uskladite izbor sa uslovima rada. Rad u RAW-u je dosta opušteniji, jer kolorni stilovi na njega ni najmanje ne utiču, premda se mogu iskoristiti kao početna tačka prilikom kasnije konverzije.

Iako kolorna fotografija već decenijama predstavlja mainstream, a fotografi mohohromatsku konverziju izvode najčešće u post-procesu, digitalni aparati i dan-danas održavaju tradiciju, obezbeđujući mogućnost C/B konverzije u realnom vremenu, korišćenjem odgovarajućeg kolornog stila (mada, odrednica „kolorni“, u ovom slučaju deluje malo apsurdno). Monohromatska konverzija na D3100 može biti postignuta prostom desaturacijom:

Obična C/B („monohrom“) konverzija

...ili korišćenjem simuliranih kolornih filtera, kakvi su nekada korišćeni kada je bilo potrebno neke boje naglasiti, a neke umiriti:

C/B konverzija sa simulacijom dodatnih kolornih filtera

Pored toga, C/B konverzija može biti i tonirana, tako da monohromatska osnova bude u jednoj od devet boja:

Tonirana monohromatska konverzija u 9 ponuđenih varijanti

Naravno, istinski ljubitelji crno-bele fotografije će radije potražiti rešenje u nekom od plejade raznih Photoshop pluginova, kojima se simuliraju različite varijante C/B konverzije, ili prosto posegnuti za ručnom obradom u omiljenoj grafičkoj aplikaciji. Za većinu laika i vikend ljubitelja C/B fotografije, ova varijanta će biti i više nego primamljiva.