Nikon D3100 Test

2. DETALJI, JPEG

JPEG, uprkos činjenici da ne izvlači maksimum iz senzora, svakako važi za primarni format kada je u pitanju izlaz i distribucija fotografija. Nezavisno od toga da li je potrebno imati snimke odmah nakon fotografisanja, ili njihova namena prosto ne opravdava upotrebu RAW formata (kao i obradu koja je u tom slučaju neophodna), JPEG može biti logičan izbor. Ne samo zato što ubrzava ono što se u žargonu naziva „workflow“ (put od snimanja do konačnog rezultata), već ubrzava i samo snimanje u celini, manje opterećujući memorijski kontroler aparata, stavke koja na jeftinijim aparatima, u koje spada i Nikon D3100, sigurno nije zanemarljiva. Istovremeno, za početnike JPEG dobija i više na značaju jer će ih, makar u početnom stadijumu učenja, više okrenuti ka osnovnim tehnikama fotografisanja, nego ka obradi, za koju je poželjno da u početku bude u drugom planu.

Koliki kompromis JPEG predstavlja, proverićemo u ovom poglavlju testa, a na probu ćemo ponovo staviti isti trio – Nikonove modele: D3100, D3000 i D5000.

Test scena je istovetna, a snimci su napravljeni istovremeno kada i RAW:

Opet ćemo uporediti učinke sva tri tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade (Standard kolorni stil, na default vrednostima, loseless krop):

Količina detalja na D3100 nešto je manja nego u slučaju RAW-a, ali je prednost i dalje vidljiva. D5000 se dobro drži, a D3000 sada već ozbiljno zaostaje. Konstatujemo i nešto drugačiji render boja svakog od aparata. Zasićenje je kod D3100 nešto slabije nego što je karakteristično za D5000, a naročito u odnosu na D3000. Stariji aparat ima i drugi problem. Njegov algoritam konverzije u JPEG ima očiglednih problema sa prelazima između senki i svetlijih površina, pa je gradacija primetno oštrija, što u tamnijim partijama drastično narušava detalje. Inferiornost CCD-a u Nikonu D3000 se može videti i na sveukupnoj reprodukciji boja, gde preovladava žuto-zeleni prizvuk, malo izraženiji crveni kanal i gotovo potpuno odsustvo tamnijih nijansi plave, što možete zapaziti na donjem kropu.

Ponovo ćemo uporediti razlike među formatima, a ovaj put na studijskim snimcima. Na jednoj strani je RAW konvertovan u ACR-u (default setovanja, uz isključenu redukciju šuma i sa oštrenjem na 50), a sa druge – JPEG iz aparata, urađen Standard kolornim stilom, bez dodatne obrade:

Iznenađenju nema mesta. JPEG ima kapaciteta da zadovolji veliki broj vlasnika jednog „entry-level“ modela, ali za one vične obradi i one koji od svog aparata žele maksimum, dileme ne bi trebalo biti - RAW je jednostavno neizbežan. Istina, ni JPEG danas nije „zaključan“ kada je obrada u pitanju, pa aparati pružaju sijaset raznih opcija kojima se parametri mogu prilagoditi potrebama korisnika, ali i uslovima rada. Jedan od takvih parametara je i oštrenje. Ono je na Nikonima raspoloživo u koracima od 0 do 9, pri čemu 0 označava isključeno oštrenje, a četvrti nivo je podrazumevano setovanje.

Pogledaćemo kakav uticaj oštrenje ima u praksi:

JPEG iz aparata, bez oštrenja

Nivo oštrenja 1

Nivo oštrenja 2

Nivo oštrenja 3

Nivo oštrenja 4 (podrazumevana vrednost za Standard stil)

Nivo oštrenja 5

Nivo oštrenja 6

Nivo oštrenja 7

Nivo oštrenja 8

Nivo oštrenja 9

Iako je jasno da oštrina ne čini fotografiju, sva je prilika da će laici najpre „pasti“ na nju. Ukoliko poželite da impresionirate laika, najlakše ćete to postići pojačanjem dooštravanja u aparatu. Nikon raspolaže sa celih 9 koraka oštrenja, a njihov uticaj je (naravno) vidiljiv samo u JPEG formatu. Umeren stepen oštrenja može snimak učiniti prijemčivijim, istaći detalje i pojačati mikro-kontrast, a ukoliko mu se ne pristupi pažljivo, može i trajno ruinirati fotografiju. Nusefekti se ogledaju u pojačanoj nazubljenosti ivica, pojavi „korone“ (naročitih svetlih senki na obodima različito obojenih površina) ili pojačanom šumu. Zato, ukoliko imate potrebu da fotografije oštrite već u aparatu, poželjno je prilagoditi ga motivu, ali i optičkim performansama objektiva.

Novi senzor od 14.2MP prirodno pokazuje nešto slabiju konturnu oštrinu kada je oštrenje potpuno isključeno, što je rezultat i veće optičke zahtevnosti, ali i jačeg AA (antialiasing) filtera, koji umiruje nazubljenost, prisustvo oštrijeg šuma, kao i moiré efekat. Iskustva nakupljena prilikom testiranja, pokazuju da ne bi trebalo ići ispod stepena 2, a da je prihvatljivi maksimum nivo 6, uz uslov korišćenja RAW-a, koji će pomoći ako odokativna procena zakaže, te vam omogućiti da ispravite grešku u obradi.