Nikon D3100 Test

4. ISO TEST, JPEG

Uprkos činjenici da se u DSLR klasi na RAW gleda kao na potpuno prirodan format, jedan deo korisnika je s razlogom okrenut JPEG-u, kao formatu koji obezbeđuje daleko brži „workflow“, tj. proces od snimanja do konačne fotografije. Neki od korisnika JPEG koriste kao format koji je lakši za manipulaciju, koji polaznu osnovu čini već dovoljno bliskom konačnim potrebama, a deo njih ga koristi kao format koji zahteva bitno manje resursa, pa je i odziv aparata brži. U takvim slučajevima, JPEG može biti dobar saveznik, a kako je njegova otpornost na obradu dosta ograničena, proverićemo kako se Nikon D3100 snalazi sa ISO rasponom. To će posebno interesovati manje iskusne fotografe, bez dovoljno verziranosti u uklanjanju šuma.

Zbog ograničenog manevarskog prostora vezanog za naknadnu obradu, poželjno je da JPEG u startu bude dorađen tako da broj potrebnih dodatnih intervencija bude minimalan. Kada je šum u pitanju, njegov uticaj je u JPEG formatu drugačiji, što je zasluga određenog stepena unutrašnje redukcije, ali i nivoa kompresije. Pogledaćemo kakve rezultate D3100 obezbeđuje na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim suparnicima. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa sva tri tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma (levo D3100, u sredini D3000 i desno D5000):

Ukoliko je scena zahtevna i forsira tamnije tonove, nekad će biti zgodno posegnuti za unutrašnjom redukcijom šuma (Noise Reduction, u daljem tekstu „NR“), koju Nikon D3100 nudi u samo jednom nivou, a primenjuje tek na vrednostima od ISO 1600 pa naviše. Ponovo ćemo upotrebiti poznatu noćnu scenu:

100% kropovi sa D3100, levo NR isključen, desno NR uključen:

Redukciju šuma, kao zahvat koji se vrši jednokratno i čiji efekat kasnije ne može biti uklonjen, treba koristiti sa naročitom pažnjom, ukoliko pored JPEG-a ne koristite RAW zapis. Njena destruktivnost ponekad može uništiti snimak, pa je potrebno primenjivati je selektivno. Nikon D3100 raspolaže sa samo jednim stepenom redukcije, a njegova primena počinje tek od ISO1600, pa naviše. Njen učinak je dovoljno kvalitetan i teži za primetiti na ISO 1600-3200, dok je na ISO 6400 već dosta agresivan, pa uz šum odnosi i dobar deo detalja, uz već poznate „artefakte“, karakteristične za JPEG kompresiju. Na ISO 12800 će uglavnom činiti snimak neupotrebljivim, pa je mudrije isključiti ga i redukciju vršiti ručno, čak i na JPEG-u.