Nikon D3100 Test

REZIME

Pisanje zaključka uvek dovodi do jednog istog problema – kako u najkraćim crtama predstaviti novi aparat, pozitivne osobine staviti naspram negativnih, a da to ima smisla, s obzirom da danas vrlo mali broj aparata (čak i van DSLR segmenta) pravi ono što bismo uslovno rečeno mogli nazvati „lošim“ fotografijama (ako izuzmemo činjenicu da je za uspešnost fotografije pre svega odgovoran fotograf)?

Sa Nikonom D3100, situacija može biti posmatrana dvojako. Jedan aspekt se tiče poređenja u odnosu na trenutno aktuelne aparate, gde se, sažeto rečeno – nije obrukao, a drugi je u odnosu na prethodnika. A Nikon D3100 svoje prave prednosti pokazuje upravo u poređenju sa prethodnom generacijom, modelom D3000 što, mora se priznati, danas baš i nije čest slučaj. Barem ne u ovoj meri. Razlike su velike i, uprkos činjenici da vas ni jedan od ta dva aparata neće ostaviti „na cedilu“, noviji aparat ipak predstavlja džinovski skok napred.

Gro zasluge za to nosi, naravno, senzor. I dok prosta zamena troslovnog akronima četvoroslovnim, laicima uglavnom malo šta znači, oni upućeniji će umeti da prepoznaju nemerljiv napredak koji CMOS tehnologija donosi nad tehnološki prevaziđenim CCD-om, makar kada je reč o segmentu opreme o kojoj i inače pišemo. I zaista, već letimičan pogled na uporedne snimke lako će vas ubediti da je CMOS tehnologija pravi izbor. Za razliku od napretka koji jedan CMOS senzor pokazuje u odnosu na drugi, gde je težište mahom na pojačanoj rezoluciji i „low-light“ performansama, sukob CMOS i CCD tehnologije otkriva još neke, pre par godina apsolvirane prednosti. Tako se, osim dvema pomenutim razlikama, koje upotrebljivost podižu na viši nivo, novi aparat ističe i daleko realističnijom reprodukcijom boja, lišenom čudnih prelaza, zeleno-žutog prizvuka i na momente prepojačanog kontrasta, a tu je i bolji dinamički raspon. Zbog čega je Nikon toliko uporno odlagao konačnu eliminaciju CCD-a iz svojeg najnižeg segmenta, nije sasvim jasno, ali zanimljivo je da senzor nije jedini po čemu je D3000 bio inferioran u odnosu na ponudu konkurencije.

Expeed 2 procesor je doneo opipljiva brzinska unapređenja i konačno omogućio paralelni upis RAW i JPEG snimka, bez potrebe za smanjenjem rezolucije, a uz režim živog prikaza (još jedne nepoznanice u slučaju prethodnika, po kojoj je bio inferioran u odnosu na konkurenciju), doneo je i bolji video zapis, i to ne bilo kakav - FullHD najvišeg kvaliteta konačno je sišao i u ovaj poslednji, najjeftiniji segment DSLR-ova i time konačno stavio tačku na pitanje „da li je reč samo o još jednoj prolaznoj modi ili sveopštem trendu?“. Dakako, jedan dobar procenat početnog entuzijazma kvalitetno će ubiti ograničenja koja dolaze od, na kraju ipak FOTO-aparata. Neka od njih su ergonomske prirode, dok su druga, možda i drsko nametnuta crvenom olovkom projektnog tima. Na žalost, zamerke koje smo izneli u prethodnom testu (Nikon D7000), a tiču se videa i LV režima uopšte, aktuelne su i na ovom aparatu. Ukratko, otvor blende je, iz razloga znanih samo odgovornom timu inženjera, nemoguće menjati u toku rada LV-a, već se, nakon podešavanja na željenu vrednost, LV mora privremeno deaktivirati, pa ponovo aktivirati, kako bi prethodno setovan parametar postao aktivan. Jasno je kolike su implikacije ovakvih ograničenja na krajnju upotrebljivost.

I jedan deo kontrola je doživeo redefiniciju. One dobre, poput odlično postavljenog funkcijskog (Fn) tastera, od čije bi se realizacije mogle ozbiljno postideti i skuplje naprave ovog proizvođača, preuzete su sa prethodnika i nisu imale potrebe da budu menjane. A došle su i neke nove, poput namenske poluge za aktivaciju LV režima i tastera kojim se započinje snimanje. Tu je i nova poluga za promenu režima okidanja, kao konačno rešenje za problem koji je je na prethodniku predstavljao čistu demonstraciju sadizma prema korisnicima (zbog potrebe da se, npr. odloženo okidanje, nanovo aktivira posle svakog okidanja i to preturanjem po menijima!).

Već vam je jasno da postoji i nekakva lista zamerki, pa ćemo iskoristiti priliku da ukratko pomenemo i ostale. Pri prvom kontaktu sa aparatom, velike su šanse da će vas iznenaditi poklopac odeljka memorije, slabog kvaliteta i neobičnog običaja da proizvodi iritantan zvuk krckanja dok se trudite da aparat čvrsto držite u rukama. Štednja u najnižoj klasi ponekad ne zna za meru, pa se njen efekat može videti i u upornom istrajavanju proizvođača u nameri da ne obezbedi polugicu kojom se baterija može „zabraviti“ u svom ležištu i osigurati od ispadanja prilikom zamene. Osmosmerni kružni taster će određeni krug ljudi (korisnika većih šaka) izluđivati svojom pozicijom, uzrokujući često nevoljnu promenu aktivne AF tačke. Barem do navikavanja.

U samom testu smo pomenuli da je i optičko tražilo doživelo downgrade, pa je praktično zaštitni znak Nikon aparata, transparentni LCD film, koji projektuje informacije u tražilu, poput pomoćne mreže ili pojedinačnih AF tačaka i simbola upozorenja, zamenjen za klasično gravirano fokusno staklo, sa fiksnim i prilično nejasno ucrtanim AF tačkama. Mogli bismo reći da ono samo po sebi nije loše, ali definitivno jeste korak nazad u odnosu na D3000. Kalkulantska poslovna politika je očigledna i na primeru (senzoru pridruženog) A/D konvertera, koji je i dalje 12-bitni. Iako to neće imati nekog preteranog uticaja na krajnji rezultat, pogotovo ako imamo u vidu ciljnu grupu kojoj je aparat prevashodno namenjen i koja nema problem sa „piksel napred/nazad“ natezanjem fajlova, skoro da s nevericom konstatujemo da se bitna „linija razdvajanja“ među klasama lomi baš na A/D konvertoru (?). Izostanak nekih unapređenja s toga više posmatramo kao političku, nego inženjersku odluku.

I na kraju, pitanje, često bez preciznog odgovora – Kome je ovaj aparat namenjen?

Pre svih – početnicima. Ne samo onima koji su se prvi put odlučili na iskorak u DSLR svet, već i onima bez ikakvog predznanja o fotografiji. Guide mod, iako izaziva uglavnom podsmešljive komentare iskusnijih fotografa, definitivno može biti spona između automatizovanog kompakta i naprednog aparata, u rukama laika koji je poželeo bolje snimke, ali nije siguran kako da ih efikasno pretoči u stvarnost, barem u tom nekom tehničkom smislu. Naravno, nema dvojbi da će potencijal ovog aparata biti dovoljan i za mnogo ozbiljnije namene od ove, pa se mali Nikon D3100 neće obrukati ni u studijskom radu, dobroj pejzažnoj fotografiji, a u nekim trenucima i većim izazovima. Ako se na celu tu konstataciju doda i dostupnost vrlo jeftinog kit objektiva, više nego solidnog „saborca“ ovog aparata, jasno je da D3100 nema opravdanje za neuspeh. Posebno imajući u vidu cenu za koju se prodaje – a kojom se prosto nameće ispred nekada popularnih „prosumera“ i skupljih kompakt aparata. I sve to, čak i ako zažmurimo na činjenicu da ga izostanak motora u telu (inače uobičajene stavke u Nikonima najniže klase) diskvalifikuje za korišćenje sa starijim, a popularnim Nikkorima bez sopstvenog motora.

Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-CMOS senzor dobre razlučivosti detalja;

-Konkurentne High-ISO performanse;

-Solidan AF sa 11 tačaka;

-FullHD video visokog kvaliteta;

-Poboljšana izvedba pojedinih komandi;

-Pozicija Fn/ISO tastera bolja nego na nekim telima više klase;

-Namenska AF-Assist lampa;

-Procesiranje RAW-a u aparatu;

-Real-time korekcija hromatskih aberacija u JPEG formatu;

-Dobra prilagođenost početnicima;

-Mnoštvo opcija za kontrolu kolornih stilova;

-Odlična realizacija rangefinder funkcije u režimu manuelnog fokusiranja;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-Pomalo „mekši“ snimci na podrazumevanim parametrima;

-autofokus samo na novijim AF-S objektivima sa „G“ sufiksom, zbog nedostatka „šrafcigera“;

-ISO raspon samo u koracima od 1EV;

-Nepostojanje namenskog vertikalnog gripa;

-Displej niske rezolucije za današnje standarde;

-Slabija vidljivost AF tačaka u tražilu;

-Ograničena kontrola u video modu;

-Uvećanje u režimu „živog prikaza“ neupotrebljivo zbog pikselizacije;

-Slabija izrada vrata memorijskog odeljka;

-Odeljak baterije ne poseduje mehanizam „zaključavanja“ baterije;

-Pakovanje ne uključuje ni jedan kabl;

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Nikon D3100 u PDF formatu, na engleskom i srpskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Nikon D3100 Uputstvo na engleskom

Nikon D3100 Uputstvo na srpskom