Nikon D3100 Test

fotoTEST

Nakon detaljnog „bistrenja“ specifikacija, tehničkih detalja, načina rada pojedinih sistema i funkcija u aparatu, ostaje još samo jedan aspekt analize. Karakteristike na papiru svakako jesu bitne. One će vas nagnati da o jednom aparatu razmislite pre nego o nekom drugom, da lakše odredite prioritete i razmislite o stvarnim potrebama. Ali, one ipak neće snimati umesto vas i, ako ćemo iskreno, iza fotografa najčešće ostaju fotografije, dok su specifikacije aparata kojim ste radili retko kome zanimljive. Zbog toga će najvećem delu auditorijuma biti najvažniji upravo praktični deo testa.

Pošto Nikonov glavni konkurent, Canon, u trenutku pisanja ovog testa još nije učinio dostupnim predstavnika svog najnovijeg entry-level aparata, model EOS 1100D, glavno težište foto-testa će biti na poređenju novog modela sa modelom prethodne generacije, D3000. U „jednačinu“ smo dodali i D5000, kao reprezenta senzora dobro primljenog na tržištu. Kao i ranije, test je grubo podeljen na studijski (tj. „laboratorijski“) i onaj u realnim uslovima. Svi laboratorijski testovi su izvedeni korišćenjem referentnog objektiva ovog proizvođača, najnovijim „normalcem“ – AF-S Nikkor 50mm f/1.4G, dok je kao primaran format korišćen RAW, zbog već poznatih razloga koje smo i ranije iznosili, a tiču se maksimalnog mogućeg kvaliteta koji aparat može da isporuči. Ni JPEG nismo izostavili, pa smo i njega ispratili serijom testova, nakon kojih ćemo moći da donesemo nekakav konačni sud, a vama pružimo validne dokaze u prilog tvrdnjama koje su iznete. Na samom kraju je, kao i obično, galerija reprezentativnih semplova u visokoj rezoluciji. Onda, da vidimo kakav je napredak ostvario najnoviji mali Nikon...

1. DETALJI, RAW

Kao i mnogo puta do sada, prvi na redu je test detalja. Pošto se RAW u DSLR svetu smatra apsolutno primarnim, budući da je iz njega moguće izvući samu esenciju kvaliteta senzora, ovaj test počinjemo korišćenjem upravo tog formata.

Studijska scena koju smo eksploatisali i u svim dosadašnjim testovima, poslužiće i ovaj put. Isečke smo dobili razvijanjem u Adobe Camera RAW-u verzije 6.3 (u daljem tekstu – ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (kao faktor koji utiče na očuvanje detalja), a primenjen isti stepen oštrenja (50). Temperatura svetla je postavljena na 2850K, dok je izlazni kvalitet maksimalnih 12 (na skali od 1-12). Sečenje gotovog materijala je urađeno loseless tehnikom (bez gubitaka kvaliteta i bez kompresije), kako bi kvalitet bio maksimalno očuvan.

Kako smo u uvodu praktičnog dela testa već pomenuli, poređenje ćemo vršiti sa Nikonom D3000, kao aparatom prethodne generacije, ali i sa D5000 kao aparatom nešto više klase (premda je sam model na zalasku tržišnog veka), koji će prilikom kupovine biti verovatno glavni konkurent najmanjem Nikonu.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a snimke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: D3100 , D3000 i D5000

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma i sa istim stepenom oštrenja:

Test detalja, iako sproveden u kontrolisanim uslovima, koji svakom senzoru omogućavaju da se maksimalno iskaže, ipak pokazuje neke razlike. Rezolucijska prednost od 15% u odnosu na D5000 je možda neznatna, ali je razlika u količini detalja ipak vidljiva. Nju nije moguće konstatovati baš u svakoj situaciji, ali kada objektiv ne predstavlja usko grlo (kao sada), D3100 je sasvim ubedljiv. Novi aparat beleži visok nivo finih detalja, a „mesa“ ima dovoljno da zadovolji i najprobirljivije, pod uslovom da mogu da pređu preko ostalih nedostataka koje prosečni „entry-level“ DSLR nosi sa sobom.

Mnogo je interesantnije poređenje sa starijom generacijom, modelom D3000. Iskreno govoreći, očekivali smo ubedljiviju prednost novog aparata, ali je ona izostala. Da ne bude zabune, svako ko zna šta da gleda (delovi u senci, tekstura na srednjem isečku, fini detalji na gornjem isečku...), primetiće jasnu prednost novog modela, ali ona ni izbliza nije onolika, kolika može biti u nekim drugim uslovima. Namerno ne kažemo „u realnom radu“, jer – i studijska scena je za nekog realni rad, koliko je i ulica realna za ljubitelje urbanih motiva. Kada je studio u pitanju, barem u smislu čistog „prebrojavanja piksela“, D3100 je u očiglednoj, mada ne i nesrazmernoj prednosti. 40% veća rezolucija prosto ne dopušta starijem aparatu da izazove i najmanju sumnju u ostvareni napredak, a nama nameće zaključak da će budući modeli biti još zanimljiviji, te da razvoj, uprkos nekim mišljenjima, nije dostigao svoje limite.

Ranije je kod Nikona bilo lakše utvrditi prednosti novog modela, pošto su mnogi gravitirali oko rezolucije 12 MP. Danas je situacija malo drugačija, pa različit „stepen uvećanja“ izaziva određene poteškoće u utvrđivanju kvalitativnog unapređenja. Svođenjem rezolucije jednog na rezoluciju drugog, donekle bismo mogli otkloniti sumnje u napredak, pa ćemo to i uraditi. Najpre ćemo pogledati kako se ekstrapolirani (uvećani) snimak sa D3000, nosi sa nativnih 14.2 MP novog modela:

I ranije bismo se često iznenadili koliko naizgled minimalna prednost može biti zapravo prilično velika. D3100 ne samo da je zadržao prednost, nego se čini da je ona sada još i veća, bez obzira na korišćenje algoritma prilagođenog ekstrapolaciji, koji smo koristili prilikom izjednačavanja rezolucija. Jednostavno, isti nivo detalja koji ostvaruje stari model, samo je „razvučen“ na fizički veću količinu piksela, a kako njihov broj nije barem udvostručen (po obe ose), dobijeni rezultat je zapravo bućkuriš nezrazmerno multiplikovanih piksela što, sasvim očigledno, ispoljava sve negativne strane takvog zahvata i čini potpuno izlišnom priču o marketinškom „pumpanju“ rezolucije.

Obratni proces bi bilo dovođenje rezolucije Nikona D3100 na 10.2 MP starijeg modela, postupkom interpolacije:

Ovde je situacija nešto povoljnija po D3000, mada je, bez obzira što su im šanse izjednačene, D3100 opet odneo prevagu. Konturna oštrina je čak i pojačana, čime su detalji dodatno istaknuti, a time kompenzovan i gubitak rezolucije. Koplja se mogu lomiti oko toga kome je kolika rezolucija potrebna – ali, ako to stavimo po strani, rezultat je dovoljno ubedljiv. Ako je i bilo dileme da li nove generacije senzora donose merljiv napredak u količini detalja, sada je više ne bi trebalo biti. Jasno je da dobitak sigurno nije besplatan, pošto mora postojati i odgovarajuća potpora u optici, ali kada se zadovolje ti osnovni preduslovi, senzor Nikona D3100 neće imati nikakvih problema da se iskaže.

Spoljašnji uslovi su često sasvim drugačiji tip testiranja. Osim već postojećih faktora, koji uključuju korišćeni objektiv, odabir motiva i čitav niz različitih okolnosti, podrazumevaju i jedan potencijalno remetilački faktor – lošiju atmosfersku prozračnost. Kada prozračnost koliko-toliko eliminišemo iz „jednačine“, na vagu možemo staviti i sposobnost senzora da se uhvati u koštac sa uslovima, koji su dosta slabije kontrolisani u odnosu na studijske, a kao takvi nešto zanimljiviji širem auditorijumu, odnosno ciljnoj grupi ove klase aparata. S toga, zanimljivo je videti gde se RAW nalazi naspram JPEG formata bez dodatne obrade, u uslovima dnevnog svetla:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen u ACR-u na standardnim podešavanjima, isključenom redukcijom šuma i oštrenjem na 50, a desno JPEG u standard kolornom stilu, na „default“ setovanjima):

Visok nivo detalja Nikon D3100 je održao i napolju. Doduše, od RAW-a nismo ni očekivali manje. Količina finih detalja je visoka, teksture na uniformnijim površinama ne nedostaje, a čak su i detalji u senci očuvani. Situacija nije loša ni kada je u pitanju JPEG, kome smo posvetili sledeće poglavlje praktičnog dela testa, a koji će i pored nešto mekšeg prikaza, biti sasvim zadovoljavajuće rešenje za dobar deo manje zahtevnih korisnika.

Na kraju prvog testa možemo konstatovati da D3100, uz D7000, kao vesnik promena u poslovnoj politici Nikona, obećava mnogo. Rezolucija polako raste u svim klasama Nikon DSLR-ova, a nivo kompromisa je, barem po onome što smo do sada videli, minimalan. Konkurencija, oličena pre svega u Canonu, ima razloga za zabrinutost. 14 MP novog malog Nikona možda nije dovoljno da ozbiljno ugrozi Canon i njihov odlični 18MP APS-C CMOS senzor, ali je dobar pokazatelj šta se može očekivati u bliskoj budućnosti i ne samo u najnižoj klasi. Pogotovo nakon onoga što smo videli u testu Nikona D7000. A biće vrlo zanimljivo videti i kako će se sa D3100 nositi sa, javnosti upravo predstavljenim, Canonovim EOS-om 1100D, kao direktnim pandanom Nikonovom aparatu.