Nikon D3100 Test

8. AF SISTEM

Nikon D60 je, kao aparat dve generacije stariji od D3100, svojevremeno bio predmet žestokih kritika, što od strane ljubitelja konkurentskih aparata, što od strane pripadnika Nikon tabora, jer je bio predstavnik zaostalog sistema „vaganja“ marketing menadžera kompanije, čija je jedina svrha bila ubediti korisnike da trebaju kupiti skuplji aparat. Inferioran AF sistem od svega tri horizontalno smeštene tačke, više je bio prikladan nekom naprednom kompaktu, nego DSLR-u, a salve kritika su očito bile uvažene, pošto je Nikon na modelu D3000 konačno smogao snage da inkorporira AF sistem iz više klase, tada već prisutan u modelima D90 i D5000.

Novi AF sistem, naravno, nije namenjen akcionoj fotografiji, ali se svakako ne treba libiti eksploatacije aparata i u takvim uslovima jer, ukoliko niste fotoreporter sportske žurnalistike, Nikon D3100 vam može pružiti sasvim solidne rezultate. Barem dok ne očekujete čuda. U nastavku ćemo proveriti kako stoje stvari na terenu, kada se AF sistem uposli do svojih limita ili barem vrlo blizu njih.

Uobičajeno za sve AF sisteme, fokus je najlakše „loviti“ pojedinačnom tačkom u Single-servo modu (AF-S/Single-point AF), pa u njegovu preciznost ne treba imati sumnji. Daleko ozbiljniji zalogaj predstavlja mod kontinualnog fokusa, kada se korekcija vrši permanentno u odnosu na pokretnu metu. Barem do usavršavanja veštine, potpuni početnici će se najverovatnije poslužiti režimom automatske selekcije tačaka, koji predstavlja veliku muku za aparat, pošto se fokusna ravan određuje na osnovu „pretpostavke“ koju AF senzor i svetlomer zajednički donose. Najčešće se prioritet daje najbližoj meti u kadru ili ljudskoj koži, a koliko je realno očekivati uspeh, korišćenjem Auto-area režima, govori vrlo loš procenat „ubodenih“ snimaka, u smislu fokusa koji se poklapa sa željama fotografa. Ipak, ovaj režim fokusiranja na momente ume da iznenadi, čak i u modu praćenja (AF-C):

Primer Continuous-servo AF (AF-C) moda u Auto-Area režimu sa svih 11 AF tačaka;

(AF-S DX Nikkor 55-300mm f/4.5-5.6G VR @300mm f/5.6)

Naravno, procenat uspešnih snimaka zavisi i od same scene – što je njen sadržaj uniformniji, to je lakše i razdvajanje bitnog od nebitnog iz ugla AF senzora/svetlomera, koji i rukovode čitavom „operacijom“. U praksi, bolje je držati se nekog određenijeg dela kadra, jer će uspeh tada biti znatno verovatniji. U stvari, što pre zaboravite na postojanje ove varijante „automatskog fokusa“, to bolje. Srećom, DSLR-ovi ne oskudevaju u izboru načina rada, pa je AF moguće ograničiti na manji broj tačaka.

Najveća preciznost se dobija korišćenjem samo jedne izabrane tačke i tada je procenat uspešnih pogodaka najviši:

Primer Continuous-servo (AF-C) fokusnog moda, zaključanog na jednoj tački (Single-point);

(AF-S DX Nikkor 55-300mm f/4.5-5.6G VR @300mm f/5.6)

Situacije koje uključuju brže i nepredvidivo kretanje u kadru, lakše će biti ispratiti pomoću Dynamic-Area režima, koji metu prati jednom (unapred izabranom) tačkom, dok joj nekoliko susednih asistira, u slučaju da je AF tačku teško održati konstantno iznad mete:

Primer Continuous-servo AF (AF-C) moda u Dynamic-Area režimu;

(AF-S DX Nikkor 55-300mm f/4.5-5.6G VR @300mm f/5.6)

Bez obzira što AF sistem Nikona D3100 nije predviđen za previše zahtevne situacije, u pojedinim trenucima će i na tom polju umeti prijatno da iznenadi. U takve situacije spada sledeća scena, urađena u trenutku kada je meta već zašla iza granja, vidljivog u prednjem planu:

Primer Continuous-servo AF (AF-C) moda u Dynamic-Area režimu, u ekstremnim uslovima;

(AF-S DX Nikkor 55-300mm f/4.5-5.6G VR @300mm f/5.6)

Vrhunac sofisticiranosti Nikon AF sistema čini 3D-Tracking režim, koji metu prati u tri ose, dinamičkom promenom aktivne AF tačke, omogućavajući fotografu da se usresredi pre svega na održavanje mete u okviru fokusnog polja, dok će se tandem AF senzor/svetlomer pobrinuti da meta bude u fokusu. Režim funkcioniše tako što se kolorit mete beleži pomoću svetlomera, a potom prati u prostoru:

3D-Tracking režim praćenja u modu kontinualnog fokusa, korišćenjem svih 11 AF tačaka;

(AF-S DX Nikkor 55-300mm f/4.5-5.6G VR @300mm f/5.6)

...tako je barem u teoriji. Gornji primer je, na žalost, jedan od malobrojnih koji su uspešno zabeleženi. Razloge za ovo treba tražiti pre svega u broju tačaka - iako ih ima dovoljno za svakodnevne foto zadatke, njhov raspored je takav da je međusobni razmak relativno veliki, što AF-senzor onemogućava u održavanju korektne distance, svaki put kada se meta nađe u prostoru, nepokrivenom AF tačkom. Situacija je eventualno mogla biti popravljena da je Nikon ponudio opciju Focus Tracking with Lock-On, dostupnu u višoj klasi, kojom se može odrediti vreme kašnjenja korekcije, koje bi pomoglo u premošćivanju jaza među tačkama. S druge strane, ukoliko 3D-Tracking koristite na krupnijim metama, kao na primeru iznad, tačnost će biti daleko veća.

Za kraj, pokazaćemo i primer manuelnog fokusa urađenog omiljenim normalcem, Nikkor AF 50mm f/1.8D, koji je vrlo popularan zbog svoje izuzetno povoljne cene, totalno nesrazmerne optičkom kvalitetu koji pruža, a koji zbog nedostatka motora, ne obezbeđuje autofokus na telima niže klase. Pošto elektronska komunikacija sa telom postoji, na raspolaganju je potvrda fokusa, a kada je Nikon D3100 u pitanju, manuelni fokus ide i dalje – rangefinder funkcija, koja grafički (u tražilu) pokazuje udaljenost fokusne ravni od mete ispod izabrane fokusne tačke, efikasno će vam asistirati i omogućiti manuelnu kontrolu koja je bolja i od one na najskupljim aparatima. Naravno, AF sistem je i dalje u igri, samo što ne pogoni motor, već „samo“ daje potvrdu. Kao što iz priloženog možete videti, barem u situacijama koje uključuju statične mete, greške nema:

Manuelni fokus sa potvrdom, korišćenjem integrisane rangefinder funkcije

(Nikon AF 50mm f/1.8D@50mm f/4)

Rangefinder funkcija se pokazala izuzetno korisnom u kombinaciji sa objektivima koji ne raspolažu sopstvenim motorom. Možda će neki reći da takvi, stariji objektivi mahom neće biti interesatni ciljnoj grupi ovog aparata, ali ne treba smetnuti s uma da i vrhunski objektivi nezavisnih proizvođača, poput recimo Tokine AT-X 11-16mm f/2.8 Pro DX, ne raspolažu sopstvenim motorom, pa će manuelno fokusiranje biti jedini način korišćenja. Srećom, Nikon D3100 će takvo korišćenje učiniti maksimalno efikasnim.

Bez obzira što ne spada u najvišu klasu, AF sistem Nikona D3100 je pouzdan i neće vas izneveriti čak i kada ga propisno namučite. Raspolaže samo jednom krstastom tačkom, ali će se to primetiti samo u najtežim uslovima. Od svih režima, jedino 3D-Tracking pokazuje izvesno kolebanje, kada praćena meta nije dovoljno krupna, zbog već pomenutog razmaka među tačkama (Auto-area režim nećemo pomenuti, jer je izlišno). Lažnih potvrda je vrlo malo i svode se na loše svetlosne uslove, snimane neadekvatnim objektivima. Ukoliko se koristi AF-Assist na centralnoj AF tački, dosta pouzdano fokusiranje je moguće dobiti i u uslovima slabijeg svetla. Tamo gde ne briljira, ne može mu se ni zameriti, budući da tada ni mnogo jača tela ne uspevaju uvek da postignu maksimum. To se odnosi na brže akcione scene u senci ili kada se izabrana meta nalazi ispred konfuzne pozadine, čime negativno deluje na preciznost AF sistema. Posebno kada se jeftiniji, turistički objektivi koriste za zahtevna snimanja.

Kada govorimo o CDAF sistemu fokusiranja, koji koristi LV režim kao osnovu funkcionisanja, njegova tačnost nikad nije bila upitna. Barem kada se koristi u dobro osvetljenom ambijentu. Ranije zamerke su se ticale brzine rada, a D3100 je tu načinio očigledan napredak i ponudio dosta brz CDAF u odnosu na druge DSLR-ove. I ostali režimi CDAF-a funkcionišu sasvim korektno. „Face detection“ algoritam dobro odrađuje posao, a to posebno važi za situacije gde je kolorit korektan pa svetlomer lakše raspoznaje lica. Subject Tracking se na trenutke ponaša drugačije od očekivanog – odmah nakon selekcije željenog objekta nastavlja da ga markira na displeju (i to sasvim korektno), da bi nakon započetog fokusa često „odlutao“ u neželjenom pravcu. No, ovo se realno ne može uzeti za zlo, jer će prosečan vlasnik DSLR-a, pa čak i apsolutni početnik, vrlo brzo prevazići ove polu-inteligentne načine fokusiranja i potruditi se da situaciju drži pod kontrolom, onako kako to fotografi i inače rade – ručno.

Medalja sa vrhunski promašaj i kod Nikona D3100 (kao i D7000) pripada Full-time-servo (AF-F) modu fokusiranja, kojim je započeto rešavanje (sada već višegodišnjeg) problema nedostatka autofokusa u toku snimanja videa na DSLR aparatima. Na žalost, ono što smo dobili teško možemo nazvati „autofokusom“. Ako izuzmemo sporadično poklapanje fokusnih ravni sa željama korisnika, AF-F retko kada obezbeđuje funkcionisanje koje vas neće iritirati. Što zbog buke koju proizvodi, što zbog kolebanja koje proizilazi od načina funkcionisanja, koji mora da prošeta fokusnu ravan ispred/iza mete, kako bi ustanovio validnu poziciju. Ako tome dodamo i učestalo skakutanje radi korekcije (čak i kada ona nije potrebna), dobijamo jednu polufunkcionalnu opciju kontinualnog fokusiranja, kojoj očito treba još mnogo peglanja do postizanja kakve-takve upotrebljivosti. Kao i u slučaju Nikona D7000, zaključak vezan za AF-F je isti - šteta za rezultat, ali bravo za pokušaj.