Nikon Z6, Test

 

ISO TEST, JPEG

Bez obzira na očigledne prednosti RAW formata, jedan deo korisnika je s razlogom okrenut JPEG-u, kao formatu koji obezbeđuje daleko brži „workflow“, odnosno – kraći period od okidanja do konačnog snimka. Jedan deo otpada na fotografe kojima je brzina od ključnog značaja u radu, dok drugi, mnogo već deo, JPEG koristi kao format koji je lakši za manipulaciju, s obzirom da je gro parametara već u startu definisano u skladu sa prosečnim potrebama. Tu je i brzinska, ali i prostorna zahtevnost, koja je znatno niža u slučaju korišćenja JPEG-a, pa i to može biti jedan od razloga u korist ovog popularnog formata. Posebno kada se radi o akcionim scenama, koje u slučaju korišćenja RAW-a mnogo brže napune bafer, čineći aparat na momente neupotrebljivim. U takvim situacijama, JPEG može biti dobar saveznik, pa ćemo u nastavku testa pokazati kako se aparat bori sa šumom prilikom korišćenja ovog formata.

Zbog ograničenog manevarskog prostora vezanog za naknadnu obradu, poželjno je da JPEG u startu bude dorađen tako da broj potrebnih dodatnih intervencija bude minimalan. Kada je šum u pitanju, njegov uticaj je u JPEG formatu drugačiji, što je zasluga određenog stepena unutrašnje redukcije, ali i nivoa kompresije. Osim toga, i ostali parametri JPEG algoritma mogu u mnogome da utiču na konačni efekat šuma. Pogledaćemo kakve rezultate Z6 obezbeđuje na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim konkurentima. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa sva tri tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma (s leva na desno – Nikon Z6, Sony α7 III i Canon EOS R):

I naravno, ni ovaj put nismo iznenađeni što vidimo sasvim drugačiji poredak u odnosu na onaj koji smo imali u RAW formatu. Nikon Z6 je ovaj put ubedljivo ispred Sony-ja, koji se očito nije preterano angažovao kako bi očuvao rezultat postignut u RAW formatu. Za razliku od snimaka sa Z6, koji deluju skladno i uobičajeno za ISO vrednosti pod kojima su snimljeni, Sony-jevi izgledaju nekako suviše obrađeni. Ne samo da im fali konturne oštrine, već su nekako i preoštreni, pa sve deluje kao posmatrano kroz neki filter koji čak i pojačava šum. Kao da je mikrokontrast naknadno pojačan.

Do ISO 3200 sve deluje dobro kontrolisano. Α7 III vidljivo briljira po pitanju detalja i konturne oštrine i umesto da sa rastom vrednosti Sony makar malo ublaži efekat internog oštrenja, on ga primenjuje uniformno, što neumitno dovodi do pojave artefakta koje smo maločas pominjali. Već na ISO 6400, oni se mogu jasno uočiti, dok na 12800 postaju već ozbiljno agresivni. I dok je ISO 25600 otprilike granica upotrebljivih snimaka u JPEG formatu, ISO 51200 je jednostavno loš na sva tri aparata. Na ISO 102400, Nikon ima ozbiljne probleme sa detaljima, ali ni izbliza kao Sony ili Canon EOS R. EOS R Najbolje kontroliše kolorni šum, sve do ISO 51200, da bi tek na ISO 102400 počeo da ispoljava kolorne primese. Konturna oštrina je pristojna sve do ISO 25600 i relativno prihvatljiva čak i na ISO 51200. Na trenutke manja nego na Sony-ju, čini se da je ipak upotrebljivija u praksi, budući da ne izaziva negativne efekte, kao što je slučaj na α7 III.

Redukcija šuma je jedna od opcija koja može pomoći u efikasnijoj borbi sa ovom pojavom, a ograničena je isključivo na JPEG format. Algoritam unutrašnje redukcije je dostupan u tri koraka, a može biti i isključen. Na poznatoj sceni ćemo uporediti učinke redukcije šuma:

100% isečci sa Z6, s leva na desno – NR isključen, low, normal i high:

U testu Nikona D850 smo konstatovali da je Nikon odustao od nekadašnjeg pravila da se redukcija šuma do ISO 1600 izvodi selektivno, isključivo u tamnijim partijama snimka, ali nam se danas čini da je to nepisano pravilo izgleda ponovo aktuelno. Z6 primenjuje neki oblik redukcije do ISO 1600, ali to čini veoma suptilno, do mere da istu apsolutno nije moguće uočiti na uobičajenim snimcima i bez detaljnog posmatranja na 100% uvećanju.

Redukcija k’o redukcija, uvek balansira između neophodnog i suvišnog. Cilj je ukloniti šum, ali krajnji rezultat nekad dovodi u sumnju opravdanost, budući da u paketu sa šumom često ukloni i korisne (da ne kažemo dragocene) detalje. Z6 nije izuzetak, pa se na koliko-toliko dobar balans može računati samo na najnižem nivou redukcije. Srednji postaje nametljiv već na 3200, a agresivan na ISO 6400 i većim vrednostima. Najjači stepen redukcije nije ni toliko uzdržan, pa se efekat „peglanja“ može primetiti već na ISO1600, dok se vrednosti iznad mogu kvalifikovati u akvarel, besmislen u svoj svojoj mutnoći. Rezime je isti kao i uvek. Ako vam je redukcija neophodna (a jeste, ako već koristite JPEG), držite se prvog stepena… svaki sledeći je medveđa usluga – bolje je čak i naknadno čistiti JPEG, nego toliku količinu detalja prepustiti zaboravu.

 

RAW – LARGE, MEDIUM i SMALL

Odavno je poznato da jedan front borbe protiv šuma može biti i interpolacija. Smanjivanje rezolucije obezbeđuje prividno manje šuma, pa je ovo vrlo popularan način „čišćenja“, kada ne postoji neka posebna potreba za punom rezolucijom fotografije. Kako Z6 poseduje mogućnost upisa RAW formata niže rezolucije, nekad je veličinu moguće žrtvovati zarad postizanja nešto boljih ISO performansi, onda kada svetla nema dovoljno. Na taj način, jedan se deo šuma neutrališe efektom same interpolacije, dok se takav snimak u obradi može još lakše očistiti od šuma.

Nikon Z6 nudi dve niže rezolucije, s tim da i ovaj put (baš kao i na prethodnim Nikonima koji poseduju RAW niže rezolucije), važi limit da snimci mogu biti zabeleženi isključivo kao Lossless Uncompressed (što je manje bitno) i 12-bitno (što je već dosta bitnije). Ovo ograničenje teoretski smanjuje kvalitet, ali smo skloni mišljenju da taj hendikep tek minimalno može uticati na krajnji rezultat… naročito ako uzmemo u obzir da je smanjena rezolucija već dovoljna degradacija kvaliteta. Test scenu ne menjamo ni ovaj put:

100% kropovi, konvertovani u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade (s leva na desno - RAW od 24.3 MP, Medium RAW od 13.7 MP i Small RAW od 6.1 MP:

Interpolacija je stari trik, koji nikad ne biva prevaziđen. Ma kakav da je fotografski žanr, ako ga je moguće raditi van studijskih uslova, kad-tad ćete doći u situaciju da vam trebaju bolje ISO performanse. Naravno da ćete isprva pokušati sa kontrolom uslova, pa onda i redukcijom šuma, a kada trikova ponestane, doći ćete i do interpolacije. Smanjenje rezolucije smanjuje količinu detalja… o tome nema diskusije. Ali, uz detalje, smanjuje se i šum! Ako se na to doda i mogućnost uštede prostora na memorijskoj kartici, ova tehnika uopšte nije za zanemariti!

Dobitak po pitanju količine šuma je moguće i izmeriti. Ukoliko se koristi srednja RAW rezolucija od 13.7 MP, može se računati na dobitak od oko 1 EV u odnosu na punu rezoluciju, dok se sa najmanjom, od 6.1 MP, dobija gotovo dve blende prednosti.